КОСОВКА ДЕВОЈКА – Ивана Зајић

Поље пусто и широко
После тешке љуте битке
Прегледало брижно око,
Прегазиле ноге витке.

Девојка је са чутуром
У марљивој десној руци,
Црвенога вина пуном
Прискочила љутој муци.

Привила је покрај срца,
На дрхтаве болне груди
У самртном ропцу борца,
Умилним га гласом буди.

Али бол јој стеже груди,
Па из грла гласа пусти,
Јер се јунак не пробуди,
Него душу тад испусти.

Из грла се глас проломи,
Целим пољем се заори,
Тешка бољка срце сломи,
После више не прозбори.

ЈУТАРЊА МОЛИТВА – Даница Димитријевић Петровић


ЈУТАРЊА МОЛИТВА

У даљини чујем звук звона.
Смирено корачам.
У души све више јацам.
Недељно јутро.
Мирис тамјана шири се портом.
Док молитва се ори,
Христов покајник Богу се моли.
Црква се извила небу под облаке.
Људи погнули главе,
Да Богу љубав славе.
Молим ти се Боже,
Уз литургију свету,
Дај мир људима
У читавом свету.
Дај нам смирења.
Да мржње више нема.
Мајка нек грли мене и брата.
Нека се отворе црквена врата.
Настави са читањем “ЈУТАРЊА МОЛИТВА – Даница Димитријевић Петровић”

ПоезијаСРБ у Рибарској Бањи 26. 6.2020.

У оквиру Лета културе 2020 у организацији Рибарске Бање на летњој позорници, а на иницијативу Милосава Ђукића Ђуке, одржан је 26. 6.2020. године поетско-музички програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Учествовали супесници: Светлана Ђурђевић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић и Драган Ракић Сингер и чланови бенда: 2+2: Ивица Јовановић Шљива и Иван Ђука Ђукић. Уживајте!

БЕЛИ АНЂЕО – Ивана Зајић

Целог ме је дана глава болела,
Нападали ме црни ђаволи,
Узалуд сам дозивала Бога и Анђела
Да учине да главобоља ишчили.

Разочарана и сва у сузама,
Очитах Оченаш и рекох једва чујно „хвала“,
Онако без имало стида и без срама,
Те сам дубоко у ноћи заспала.

Пробуди ме негде пред зору
Анђеоски умилни глас
И нека светлост на прозору,
Ваљда ми нудећи спас.

Тад ми из грла гласни се проломи крик,
А Бели анђео молитву тихо изусти,
Угледах тада преблаги његов лик
И он ми пољубац врели на чело спусти.

Обузе тада ме нека милина
И мојим телом завлада дивота,
Срце ми загреја бајна топлота
Која ме прати целог живота.

30 година ХЕМОПРОДУКТА Д.О.О. Крушевац

У ресторану АС, 26. 6.2020. године, одржана је прослава 30. година рада и постојања фирме ХЕМОПРОДУКТ Д.О.О. из Крушевца, која је и власник поменутог ресторана. Прослави су поред радника фирме и бројних пословних партнера присуствовали и градоначелница града Крушевца Јасмина Палуровић, председник скупштине града Крушевца Живојин Милорадовић и председник Српске напредне странке Крушевца Ненад Андрић. Програм прославе увеличао је оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радмила Рада Бајић, Мирослав Живановић и Милош Радојковић. Видео и фотографије су снимили и приредили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Драган Тодосијевић и Љубодраг Обрадовић. У наставку, прочитајте шта је овим поводом изјавио оснивач и власник фирме ХЕМОПРОДУКТ Крушевац Бранислав Кљајић.

“Са задовољством могу да кажем да је данашњи дан за фирму ХЕМОПРОДУКТ Крушевац, чији сам власник, велики дан и срећан дан. Велики дан јер славимо јубилеј од 30 година постојања и рада. Фирма је настала у тешким временима распада Југославија и формирања низа држава, па и нама драге Србије. Тешко је било сачувати и учинити успешном фирму у то време. Зато је то и срећан дан за нашу фирму, јер смо успели да  опстанемо у току тих 30 година пословања. Преживели смо распад једне изузетно јаке државе Југославије, преживели смо неправедне санкције према Србији, преживели смо ратне дане наметнуте НАТО бомбардовањем, а преживећемо и нову епидемију вируса COVID 19. Са својим потенцијалом знања, умећа и стручности, наставићемо развој, на срећу свих нас који у овој фирми радимо и од тог рада живимо.

Изузетно сам захвалан нашим драгим гостима који су данас са нама поделили у тридесетогодишњем јубилеју. Посебну захвалност пружам градоначелнику нашег града, председнику скупштине града Крушевца и председнику Српске напредне странке Крушевца. Све ово нам даје додатне мотиве да успемо у даљем развоју наше фирме. Пуно поздрава нашим пословним партнерима и свим радницима фирме”.

Власник фирме ХЕМОПРОДУКТ Крушевац
Бранислав Кљајић

ONA

Kako se zoveš? Tišina je vladala ulicom. Molim te, reci mi makar prvo slovo, setiću se. I dalje ni glasa. Ona je pokušavala na sve načine da privuče pažnju na svoju zainteresovanost. Muk je vladao prostorom širim od ulice. Znam da smo se nekada družile. Da li je to bila osnovna? Srednja? Fakultet? Ne bih rekla da je posao. Nikada nisam radila. Reci bilo šta. Setiću se po boji glasa. Ova je delovala previše utučena i nije se ni moglo očekivati da će bilo šta reći. Ne znam šta bih drugo. Odlazim. Napustiću te. Ako osetiš potrebu da me nađeš, samo dođi ovde i izgovori moje ime. Ti njega sigurno znaš? Odmah ću se pojaviti. Nije mogla sprečiti par suza da joj skliznu na ruku i potvrde kako je oduvek bila tužna usamljenica koja je, nepoznatim jezikom, samo sa hartijom razgovarala. Brzo posle toga, i nju bi spalila zbog nejasnog odgovora.

GLJIVE LUDARE-Miroslav Krnjeta

Pastir jutrom mast na leba maže
a uveče ovcama dere kože
jedino ih voli kad se tor bira
da mu neko ovce ne dira,
brine o svojim ovčicama
dok je njih puna mu je slama.
Mora da im da vakcinu
da mu ovce ne uginu
bolje im je u toru
nego da pasu zelenu goru,
možda neka crna ovca
odluči se na podvig
pa mu pokvari stado
pastir će im staviti žig
da ne zaluta neko jagnje mlado.
Tera ovce blizu manastira
uplašeno galami da ih
čarobnjak manastira ne začara,
javiće se buntovna ovca
napustiće ga stado
onda je pastir običan jado.
Tako pastir u toru stado pazi
priča im i nežno ih mazi
a ovce bleje i slušaju
kako pastir brine
otrovnu travu da ne progutaju
samo da ga slušaju
daće im i slatke mandarine.
E ovce baš ste ovčice
mnogo vas je srušite žice
pasite na slobodi zelenu travu
pastir vam je odavno prodao glavu.
Pojeli i pastir i ovce
strane gljive ludare
a one lepo varaju
i dobro u glavu udare.

УМИРЕ ЖИВОТ – Милосав Ђукић Ђука


УМИРЕ ЖИВОТ

Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане

Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете

Колика туга, да ли ти око види
Саткане жеље свега што живи
Ускоро крећем Титаник да видим
Зову ме планински предели сиви
Док ветар покреће таласе, мора
Нечујно свиће Васкршња зора

Настави са читањем “УМИРЕ ЖИВОТ – Милосав Ђукић Ђука”

BOŽUR – Dragojlo Jović

BOŽUR

Nisu moja polja mala,
Al mi noga dalje hoće,
Tamo gde su ruke pradedova
Zasadile večno voće.

Tamo gde su zemlju svetu
Krvlju svojom natapali
I grobove ostavili
Kao zavet za potomke.

Plaču crkve, manastiri
S krsta zlatna suza sija,
Ka istoku pogled setni,
Čeka vreme dimiskija.

A ono će da se vrati,
Sve na svoje uvek dodje,
Samo treba izdržati ,
Dok zulumćar nekud prodje.

Još su magle niz Kosovo,
I sve „ale“ sada ćute,
Čekajući one sniju
Da Sitnicu opet mute.

Al Kosovo još uvek se seća,
Kad glavama Turskim beše seča,
Kad je Božur sa bojom od krvi,
Krst Lazaru napravio prvi.