Целог ме је дана глава болела,
Нападали ме црни ђаволи,
Узалуд сам дозивала Бога и Анђела
Да учине да главобоља ишчили.
Разочарана и сва у сузама,
Очитах Оченаш и рекох једва чујно „хвала“,
Онако без имало стида и без срама,
Те сам дубоко у ноћи заспала.
Пробуди ме негде пред зору
Анђеоски умилни глас
И нека светлост на прозору,
Ваљда ми нудећи спас.
Тад ми из грла гласни се проломи крик,
А Бели анђео молитву тихо изусти,
Угледах тада преблаги његов лик
И он ми пољубац врели на чело спусти.
Обузе тада ме нека милина
И мојим телом завлада дивота,
Срце ми загреја бајна топлота
Која ме прати целог живота.
(Прочитано: 181 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.764 пута)