ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

NA VIDOVDAN – Miroslav Krnjeta

Seti se rode svetog mučenika Lazara
Srpskih vitezova svih svetih Srpskih mučenika,
hrabrog stradanja svetog nam cara
junačkog boja do smrti Srpskih ratnika.

Upali danas sveću Srbine
za mučenike i krst njihove sudbine,
kada Srbi u boj jurnuše junskog dana
i večno se sećaj rode svetih mučenika Vidovdana.

Na Vidovdan pokloni se Gospodu
odaj počast palima za slobodu,
seti se svetlih ratnika i junaka
koji poginuše za krst ispod Srpskog barjaka.

Na Vidovdan krenula vatra Turske ordije
da nam zatre seme pravoslavlja krst da ubije,
kuda si krenuo krvavi Turčine
ova zemlja rađa divove junačine.

Настави са читањем “NA VIDOVDAN – Miroslav Krnjeta”

ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2020. (и 2010.)

На вест о смрти Академског сликара Милоша Шобајића, прилика је да Вас подсетим  на његов боравак у Крушевцу 27.06.2010. године.

Данас се треба сећати и подсећати друге. Ја Вас подсећам како је то било друге године постојања манифестације ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2010. године.

У Галерији Милића од Мачве у Крушевцу, Цара Лазара 8 и Крушевачком позоришту, 27.06.2010. године, у предвечерје Видовдана, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, посвећен идеји да се се Косово и Метохија очувају у границама Србије. Погледајте детаље…


Академски сликар Милош Шобајић поклања галерији Милића од Мачве своју слику (преузео Љубиша Бата Ђидић – председник савета галерије Милића од Мачве) и обраћа се присутнима пригодном беседом:

Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.

Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија

Најзад, за овај дан Видовдана, знамо да још увек не знамо где тачно идемо и то је оно што све нас највише боли и плаши.

Сутра ћемо славити шест стотина двадесет и први Видовдан од оног најболнијег Видовдана којег се увек сећамо и у току тих дугих столећа смо ишли корак напред, па корак назад. Имали смо и неколико сјајних корака напред који су нас грејали у хладним ноћима. Данас смо опет у кораку уназад, немоћни да се супроставимо пре свега нама самима. Ја сам уверен да ћемо наћи снагу да се отргнем о злу које нас дави. Зато свима нама честитам овај Видовдан, дан који нас упозорава и подсећа да требамо да се посветимо озбиљном размишљању шта да урадимо да би најзад знали и где идемо.

Милош Шобајић


Градоначелник Крушевца мр Десимир Павловић поклања Милошу Шобајићу монографију галерије Милића од Мачве

Ideal-Aleksa Stojčić

Oči boje tamnog kestena,

vatren pogled samog pakla.

Usne slatke kao med,

poljubac kao otrov paralizuje mi telo.

 

Kosa meka kao svila,

njen dodir, meni lek.

Stav veličanstven poput grčke boginje.

Lepota dostojna same princeze.

 

 

Samo jedan pogled bio je dovoljan.

Znao sam da je to ona, ona iz mojih snova,

zapisana u mojoj sudbini zlatnim slovima.

 

Cuvacu je zauvek, moju Veneru.

Zivot mi je bez nje samo bezdan okrutna.

Spoznao sam ljubav u toj prelepoj dusi.

МАТИЋЕВ ШАЛ 2020 – Конкурс за прву књигу за младе до 27. година

Народна библиотека
“Душан Матић”
Милице Ценић, 15
35230 Ћуприја
тел/факс: 035/8470-843
bibliotekacuprija@mts.rs
www.cubib.rs

 

Душан Матић за радним столом

 

Народна библиотека „Душан Матић“ Ћуприја

 расписала је

 К   О    Н    К   У    Р    С

 за доделу књижевне награде

„Матићев шал“ за 2020. годину

Право учешћа на Конкурсу имају млади песници до 27 година живота са својом првом књигом песама која је објављена у периоду између 1. септембра 2019. и 31. августа 2020. године.

По пет примерака књиге песама послати на адресу:

Народна библиотека „Душан Матић“

(за „Матићев шал“)

Милице Ценић 15

35230 Ћуприја

Конкурс је отворен до 31. августа 2020.

Настави са читањем “МАТИЋЕВ ШАЛ 2020 – Конкурс за прву књигу за младе до 27. година”

ХАЈДЕ – Марија П Најтхефер Попов

 

 


ХАЈДЕ

Хајде да правимо
Нашу децу
Од тебе и мене
да личе
на мудраце
из твојих гена
да им душе буду титраве
од мојих хтења
да уче
халапљивци знања да буду
заставом нашом да их повијамо
храном традиције јачамо
историјом вакцинишемо
грб Србије на срце истетовирамо
да боси проходају
да очврсну
по трњу кораци
да им вера наша буде прво млеко
са свима упоредо да корачају
да буду сунцокрети
ка бољитку
да буду пчелице
радне
и немилосрдне
за ред, рад, напредак и поредак
Руже да буду
ружа има трн
да буду као глогов жбун
да реч дају као завет
стежу руком пријатељску руку
гледају људе зеницама
и духом
чашћу и поштеном муком
Утабаним траговима људскости упознају Србију
ту спознају по свету разнесу поносито
и смело
да устану химну кад чују
да је певају
својим језиком говоре

Настави са читањем “ХАЈДЕ – Марија П Најтхефер Попов”

Љубити лажно…

Узрок,
моје несанице,
гужва постељу друге,
своје жене…

Разлог,
моје патње,
алузијма неспретно маше,
о љубави не говори…

Повод,
тричавих емоција,
усамљеност је моја,
а опора свакодневица његова….

Ништа ту не букти,
не дрхте тела,
не добују срца,
не гуше се поре у зноју,
не кључа крв,
не жеже ватра, ни бес…ни пожуда…

Међу нама,
је једно,
обично ништа…

Додири тела,
душу не помичу.
Миловање уснама,
пуко обележавање територије.

Обећава љубав,
а из ока лије безочне лажи….

Те чулне усне,
љубе,
журно и жељно,
али неверно.

Моје,
уседелице,
обнављају градиво…

Заводимо се,
без повода,
без жеље,
без наставка…

Љубиш ме,
љубим те,
али лажно…

Lek – Aleksa Stojčič

Budi uvek nasmejana,
prelepo lice, suncem obasjana.
Čvrsta kao brana,
nikada i nikome hrana.

Juri svoj cilj,
produži fitilj.
Tolerantan ne znači slab,
učini to sreće zarad.

Radi ono što voliš,
nemoj nikoga da moliš.
Nije na odmet malo da se pohvališ,
zavidnima,
lažljivcima  providnima,
dok uspehe praviš,
ti njima polja mržnje, rekom ljubomore plaviš.
Ili pak, radi samo u tišini,
jer si za njih na nedostižnoj visini.
Neka uspeh pravi buku,
i njima veliku muku.

Настави са читањем “Lek – Aleksa Stojčič”

IZVOR ŽIVE VODE-Miroslav Krnjeta

Bez tebe nema kiše
koje oranice hrane
bez tebe ništa ne diše,
trunu usevi letine
udaraju sušni dani,
bez tebe sve visi
na mrtvoj grani.

Svako zrno peska
kamen u reci
poljubila je svetlost
Božanska,
iz koje teče
nepresušni izvor.
Život koji kosmos
puni,
od blistavih zvezda
do zelenog žbuna
gde se igra kos,
u polju skakavac
potok koji traži pravac
pupoljak ranog proleća
traže kristalne kapi izvora
gde su polja večnog cveća.

Bez nebeskog bunara
sve je mrtva ledina
čovek je stena mahovina.
Voda života gasi
bol,gnev i patnju,
a pali lepote
radosti života,
otapa led
u srcu nosi ljubavi
buktinju.
Izvor žive vode
onaj koji jeste
koji poji sušne duše
to si ti sveti Gospode.

Sve pije vodu
sa dlana Gospodu
otapa led srca
bršljan otrova vene,
sadi cveće
u mračnu dušu šalje svica.

Bez Hristovog izvora
srce je pusto i trune,
osvetli Bože život
useli se u naša srca
i podari nam rajske vode,
pokaži put spasenja i očišćenja
da možemo srećni
do nebeskih stepenica.