Ne volim – Marijana Bogdanovic

Ne volim miholjska leta
Ni oluje usred zime,
Ne volim kad me ne spominjes
Ni kada uzalud trosis moje ime.
Ne volim sunce na jastuku mome,
Kad budim se sama svrha prestaje,
Ne pijem kafu jer nije u dvoje
Ne volim jutra jer nemaju boje.
Ne volim ljude jer oni su srecni,
Ne volim osmehe jer nisu vecni,
Ne volim ni tebe iako slutim,
Ne volis ni ti mene vec samo cutis

БАЛЕРИНА – Јована Аксентијевић

БАЛЕРИНА

Кроз пустош не чујемо твог ходабат
Лелујавим струком ломиш празнину
Иза тебе од неверице застаје сат
Док игром превазилазиш сваку тишину.

Посматрачи су без гласа
Немо се не мичу, бледе
Твој покрет је попут таласа
Који запљускује погледе.

И у трену у ком све стане
Подигнутих руку клањаш се небу
Осветлаш на ногама све болне ране
И осећаш смех као потребу.

О, ко зна колико вреди
Хаљина коју пред светом носи
Твоја силуета што лебди по бини
И твоји ожиљци трајни и боси.

И ко зна колико је снаге одлепршало
Док ниси дошла до сјајног трона
Свету да објасниш уметности
У хаљини од тила без жипона.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Јована Аксентијевић”

Gnezdo- Marijana Bogdanovic

Gnezdo

Doslo je vreme da iz moga krila sada ptic poleti,

Rasirio krila, vinuo visoko, a ne zna da leti.

Misli ptice moje, oblake ce svojim krilima dotaci.

Kako da mu priznam, godine ce proci, s mesta nece maci?

Kako da mu otmem detinjstvo iz grudi?

Taj nevini pogled sto najlepse budi…

Kako da mu priznam da su price moje spakovane bile u najlepse boje…?

Toga vise nema…

Jer duznost je moja, ko i svake majke, da andjela svoga sada lisim bajke.

Da ga na put spremim, da ojaca krila…

Usmericu vetar u njegova jedra, pustiti ga necu da mu zebu nedra.

Strepecu nad njime negde sa visine, dok s’ vetrom u kosi ideale nosi.

BUDI SVOJA – Mirko Popović

                                 tebi koja se zoveš Danas

Nasuprot čamotinji licemjerja
i povijesnim stranputicama
Nasuprot pakosnom šarenilu oslonaca
i erupcijama osionosti više klase
u svim glagolskim oblicima
i  ‘znanstvenim’  dostignućima
na polju mržnje i lažne empatije
zavaraj glad zavrtloži opsjene
metafizičkih zagrljaja
zavaraj zloguke istakni podočnjake
u čekaonicama na zlatne kašike
i budi neizreciva u sterilnoj bjelini
golih zidova i čvrsto zažubori
neiskazivošću onoga što Jesi
Настави са читањем “BUDI SVOJA – Mirko Popović”

ПЕСМА ЗА ФАЈРОНТ – Мирослав Мића Живановић


ПЕСМА ЗА ФАЈРОНТ

Већ су давно прошли најситнији сати,
трећи пут за фајронт крчмар светла гаси,
прикрада се зора и музика дрема,
а ја тражим песму што Љиљане нема.

Уморни свирачи гледају ме бело
и ако се добро годинама знамо,
конобара молим за још једно црно,
а њих убеђујем, молим, рефрен само.

Ал само још једном преклињу ме они,
мрзовољно келнер црно вино служи,
ехо исте песме кроз главу ми звони
што Љиљане нема да се с нама дружи.

Знам није им лако, а и мени није,
Бог зна ком је теже њима или мени,
не тражим ја вино то ми душа пије,
а ја само хоћу песму о тој жени.

Настави са читањем “ПЕСМА ЗА ФАЈРОНТ – Мирослав Мића Живановић”

CVET BEZ LJUBAVI – Miroslav Krnjeta

Zašto biraš samoću i ćutanje
bekstvo u zvezdanoj noći i milovanje
kriješ se od lepota ljubavi
a srce cveta ne raste u korovi.

Možda si izdana,možda povređena,
ali pusti srce neka govori
poleti ponovo baci krila polomljena
dozvoli da opet plamen ljubavi gori.

Oseti poljupce pusti vetar da te nosi
reci strahu hoću ljubav samoću neću,
želim da se topim od dodira po kosi
kad sve prođe samo ljubav pečat daruje životu.

Cvete što sad nebo vidiš
znaj da se cveće zaliva sa ljubavi
dve latice zajedno život slavi,
ljubav ne čeka ili ljubiš ili veneš i stariš.

СРЦЕ БАЛЕРИНЕ – Радица Илић

СРЦЕ БАЛЕРИНЕ

На подијуму само обриси таме
И лагана увертира што боји сене
Сенке у угловима, тихе, саме
А на месечини силуета балерине.

Кораком лаким, нежним ко лахор
На сцени пируете на концу ниже
Лабудово језеро, ОНА и хор…
Да срца сва у трену том разнеже.

У покрету њеном толико је љубави
Док по сцени као лептир тихо лети
Ту је да срца дражима тим забави
Да нам се осећањима посвети.

Сваки јој корак бајку своју прича
Док рукама црта осећања своја
Крхка, ко чигра, а кораком јача
Светлуца у полутами дивних боја.

Ваздух одише осећањима дивним
Док на сцени ближи се лагано крај
Сенке са зида падају на подијум
Одлазе ван сцене у свој бескрај.

На сцени полутама и обриси фигуре
Што осећањима врхунац спрема
Што нежношћу души испуни све поре
Ко завршеци добрих дивних поема.

Завеса тихо гаси последње сене
Да балерина у сенци фигура постане
Ко на музичкој кутији да застане
Онда када мелодија тихо престане.

Пируета на сцени у тами нестаде
Лагано се угаси светлости те чар
Срце осећањима богато постаде
Аплауз у њену част, њој на дар!
Настави са читањем “СРЦЕ БАЛЕРИНЕ – Радица Илић”

ИГРАТА МОЈА ЛЕБЕДОВА – Сузана Д. Рулеска

ИГРАТА МОЈА ЛЕБЕДОВА

Играм игра лебедова
со безброј мирисни цветни ноти,
ткаам музичка приказна моја.
Јас сакам да гледам виножито
од безброј игри мои,
јас сакам, лебед да бидам,
јас сакам езеро да видам.
Музика ми допира,тивко, нечујно,
полека со поглед го мирисам
секој мој танцов чекор,
ме допира секој звук негов.
Како од музичка кутија
тивко плови играта моја
распослала крилја сред бел ден.
Мирно плови сред надојдени
бранови од немирно море,
плови со полн сјај во бистрата вода.
Оставам, играта моја да си ја
заврши приказната своја.
Јас актер сум нејзин насред
градина од цветни музички ноти.
Крајот го гледам на играта моја
јас ја сакам таа приказна своја.

Настави са читањем “ИГРАТА МОЈА ЛЕБЕДОВА – Сузана Д. Рулеска”