Добродошли!
БАЛЕРИНА
Скоцкана си у безброј карнера
као свежа зелена салата,
умивена са птичијим млеком,
мајсторица свог сјајног заната.
Изгледаш ми као лабудица,
која своје перје често мења,
дотерана, скупо одевена,
у поктрету вешто префињена.
Гледамо те скоро без трептаја,
како плениш лепотом на сцени.
Док’ изводиш неку своју тачку,
уздишемо видно заљубљени.
Кад прораде сва уснула чула,
ти се дижеш у облаке сиве.
Опет да нас гледаш са висине
Из птичије нежне перспективе.
Spremajući se djelovati
u skladu sa naredbom
ubrzo polijećem i još brže čujem
jeku života i tutanj smrti
Ne pristaje mi
pogledom milovati masakrirane
zatečene na krivom mjestu
i u krivo vrijeme
jer ja sam izvršitelj
ja sam slobodna nepočešljana griva
Svjetske-Sile-Neobuzdanosti
koja ne zna ništa o vještom
sijanju ideje i utopije o slobodi
Zato ne razumijem glumatanje
prijatelja koji me pita znam li
kako je metal odjekivao
u gudurama balkanskim
u glavama nedužnih onoga trenutka
kad su postali meta kasapljenja
njihovih slika svijeta
I ne mogu pocrvenjeti pred djelom
kolateralne štete, pa mi majka
na moj dvadesetčetvrti rođendan
skida pilotsku vojnu uniformu
i razmišlja glasno o mojim
genetskim predispozicijama
i čeličnim krvnim zrncima
želeći mi nakon vojničke navući
luđačku košulju očekujući
da će lakše zaboraviti zvižduk
prasak metala i mukle eksplozije
Doista sliježem ramenima
spremajući se djelovati
u skladu sa naredbom
veleumnih
БАЛЕРИНА
Лепршаш као свила на ветру
танани заносни покрети
освајају све небеске душе
као Сунчев зрак лети.
Дражесна и пожудна
њишеш у ваздуху
стварајући опијуме
заљубљеним у дослуху.
За тобом уздишу
и најтврђа срца
не могавши одолети
емотивној сласти.
Ne čuju se kočije
Tiho
daleke oči u meni
bistre sliku
nad poljima suncokreta
Tiho
odvezuju se lađe
krik se mora ne čuje
na usnama koje bi
da urastu
u modri drhtaj
u masu oceansku
БАЛЕРИНА
Принцеза свилених ципелица,
Провидна као крила птица,
Покретима које душа ствара
Телом са нама рсзговара.
Као лабуд по бини ходи,
Чини се,плива лабуд по води
Осетиш јесени, љубави, лета
Видиш да цвет на бини цвета.
Трепери сценом нестварно-стварна
Кармен, Болеро, Жизела славна.
Музика, ко латице свиле,
Покрива тајном те плесне идиле.
Балерина дода чипкасте снове,
Па скупа најлепшим небом плове.
Покрене руке ко птице кад лете
И тихо шапуће лепоту свету.
Ко сјајне звезде падалице
Плешу свилене ципелице
На врховима прстију, на престолу
Балерина направи пируету
И прича најнежније приче свету.
Плес је напросто целу узме,
Ветар јој дао део свог дара,
Уз музику покретима живот ствара.
BALERINA
Život pleše pod njenim stopalom,
Poput golubljeg pera plovi
I nečujno zrak iviči šalom.
Šekspir reče:
pozornica je cijeli svijet
Pa balerina pleše uz ponosa ton,
I halja joj od baršuna liči na cvijet,
Vječna je to zora plesa, a ne suton.
Balerina ne živi u muzičkoj kutiji:
Pokretima piše bezbroj sonata
O uzavreloj krvi i erupciji,
Dok se slobode instinkt vije iz vrata.
Čari su to bliske i opojne,
Njen stas ima svoj jezik,
On govori riječi čulne
I vodi balerinin lik.
Poziv na ples šapuće živost,
Po nebu se šeću note Čajkovskog,
I grade s nama duhovni most.
Prestali smo je tražiti
Naše drugarstvo ostalo je
magma i huk mora
ranjena ptica
što svakoga ljeta zašuti
u šavovima podneva
Настави са читањем “NE ZOVEMO JE VIŠE – Mirko Popović”
БАЛЕРИНАЊено гипко тело господарило је сценом
Чинило се ко да је рођена на бини
Изгледала је лепше него Мерлин Монро
И Ава Гарднер, како ми се чини…
Лепа балерина плесала је плес љубави
На сцени је ко анђео прави
Нисам могао да одвојим очи од ње
Сваки њен покрет памтим у глави…
Грациозан ход лепе балерине
Сав еротиком одише
Сва њена лепота
Не може ни у песми да се опише…
Kao-Kost-Suh dvanaestog dana je
provirio iza prozorskog okna
bolničke sobe iz koje sam često
(dok je ležao) slušao kako lijepa
listopadna popodneva
kao počinak vječni
ravnodušno šute nad gradom
i pitao se Je li znalo sjeme
dok je iz Uma plutalo ka Riječi
da odjekivat će rezignirano
nad vriskom i bolom
nad tamom i svjetlom
nad kolijevkom i grobom
Настави са читањем “RIJEČI – Mirko Popović”