ПЕСМА ЗА ФАЈРОНТ
Већ су давно прошли најситнији сати,
трећи пут за фајронт крчмар светла гаси,
прикрада се зора и музика дрема,
а ја тражим песму што Љиљане нема.
Уморни свирачи гледају ме бело
и ако се добро годинама знамо,
конобара молим за још једно црно,
а њих убеђујем, молим, рефрен само.
Ал само још једном преклињу ме они,
мрзовољно келнер црно вино служи,
ехо исте песме кроз главу ми звони
што Љиљане нема да се с нама дружи.
Знам није им лако, а и мени није,
Бог зна ком је теже њима или мени,
не тражим ја вино то ми душа пије,
а ја само хоћу песму о тој жени.
© Мирослав Мића Живановић
(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.106 пута)