Добродошли!
Мајка га зове, он само један
дечак у игри ком’ неста жара,
не би да крене сам, неизгледан
стазама којим тишина хара.
Уплашен ћути, душа му бона
плови по мору немилих слутњи.
Не зна да л’ тамо чека га она
или хорови бескрајних ћутњи.
Чежња скривена што неми чиста
у оку видно престалог сјаја
опет би хтела да заблиста,
ал’ је прекрили вео очаја.
Мајка га зове, он само један
убоги старац ком’ време суди.
Пут пред њим бедан и неизгледан.
У оку вечност, тишина руди.
РАДОСТ РЕЧИ
Песма јој бистрина сазрела,
прапоток рудан што тече,
из даљина тавних,
улива у вече.
Звездано сјаји арабеска,
небеске пише стихове,
светлости речи плодови,
злаћаног стабла годови.
polusnom prilaze mi
koraci na stubama
u takva jutra moja djevojka
silazi s brijega
kosa joj vijori u ogledalima
dah joj puzi niz moje tijelo
ja na njenom palim
sunčane mreže
narove i naranče
i med usnulog zaostroga
odljepljujem
НЕДОУМИЦА
Да ли сам нормалан,
ја се питам стално,
кад мени све ово
изгледа нормално
ХОЛЕСТЕРОЛ
Откуд ми толико
у крви масноће,
кад ми маст вади
ко стигне и хоће.
ПЕРСПЕКТИВА
Власт нам већ одавно
у богатству живи…
И народ ће, али
тек у перспективи
ПСОВКЕ
Чак и мртав Тесла
наше псовке чује,
кад плаћамо скупе
рачуне од струје.
КЛЕТВА
Народ данас има
клетву над клетвама:
“Дабогда и њима
било као нама!”
КОРОНА I
Не слушамо медицинске
ни савете, ни опаске,
код нас само криминалци
обавезно носе маске.
КОРОНА II
Не због страха од короне,
ил’ здраствене сличне муке,
из разлога сасвим других,
одговорни перу руке.
Тамо где песме живе
Тамо где песме живе
зло не станује,
само топлина душа
што се расипа
као пролећна киша.
Тамо где песме живе
ратове воде речи
нежне, плахе и убојите
оштре као мач,
благе као дечји плач.
Тамо где песме живе
саграђен је бедем од злата,
свака реч ђердан око врата
да се и небо и човек задиве.
Тамо где песме живе
станује љубав
у дворцу од жеља, нада и хтења,
тамо је сваки стих
недосањан сан,
зимска идила, летњи дан.
(C) Данијела Нела Јевремовић
ОПЕТ ПОРАЖЕНА
Сретох те после две године дуге,
лепши него икад, ја под велом туге.
Не дам то да видиш, да се наслађујеш,
јер за лоше поступке нимало не хајеш.
Тугу замаскирах осмехом на лицу
и не пустих горку сузу издајицу.
Причамо на силу, напетост се ствара,
али тако мени сада одговара!
Дошло време наплате за дугове старе,
неће лоше успомене живот да ми кваре!
Допуштате ли ми, чаробнице мила,
да тренутке бескрајне среће са Вама делим?
Дозвољавате ли ми, госпо драга,
да у Вама утеху потражим у часовима невеселим?
Допуштате ли ми, чаробнице љупка,
да пожуду своју проткам нитима Вашим?
Дозвољавате ли ми, госпо смела,
да Вам полетим у загрљај када се силно уплашим?
Слабости моје знам да нећете осудити,
јер разумевање Ваше границе не познаје.
Молбе моје знам да нећете одбацити,
јер љубав Ваша од универзума већа је.
Предајем Вам сваки делић душе своје.
Поклањам Вам сваки кутак срца свог.
Нека све што је икада било моје
постане део бића Вашег узвишеног.
Зато Вас најљубазније молим-пређимо на ти,
јер знамо да једна другој припадамо,
да на верност вечну ми смо заклети,
драга моја речи, моја светлости и тамо.
© Александра Золотић, Београд
Лепо је сећати се и подсећати друге на значајне културне догађаје из прошлости! Ја ћу вас данас подсетити на стваралаштво Снежане Чкојић, некада активног члана нашег портала. Уживајте! /Уредник Љуба Обрадовић/
Snežana Čkojić – pesnikinja koja izvaredno peva!
POETSKA TIŠINA
Najstarijoj pesmi
se ne može razumeti jezik.
Ne spoznaje se između uglova
na policama i nije za pevanje…
Ona je mučiteljica lažnog za čula!
A laž eliksir bučnih. Pramenovi navučeni na kožu tla
su isuviše prijatni
da bi se hteli strgnuti…
Usta obdarena ćutnjom nemaju pokret
a da se ne zagrcnu u istini.
Crkva tu nije zid, ni četiri zida.
Svetac.
Slika.
Nasilno oprana površina
već bi izbledela…
Više nema stih
arija što su je stari znali
o vasioni u pokretu etera.
(Sada je iluzija ponosnih)
TO JE ODVAJANJE TELA!
Kao najviši zakon pesnika
o kreativnoj slobodi
udahnuta je jedino
u petskoj tišini sna.
(C) Snežana Čkojić,
Valjevo 2008
|
Spale: Odmah na početku istaćiću činjenicu da ja zapravo Snežanu Čkojić vrlo malo poznajem, odnosno bolje rečeno, poznajem je neznatno više od vas. Naime, Snežanu sam upoznao zahvaljujući Ljubinom sajtu, ili da budem precizniji upoznao sam njenu poeziju. Ubrzo potom saznao sam i da se bavi operskim pevanjem, da je kompjuterski i internet majstor. Ove tri reference bile su mi dovoljne da kao urednik programa-stručni saradnik predložim Đurđi, a zatim i Ljubi, da Snežanu predstavimo kruševljanima. Na moje zadovoljstvo, a nadam se i na zadovoljstvo publike Snežana Čkojić je večeras sa nama. Ali, pre nego što ja nastavim, reč ima Ljuba Obradović, direktor Kulturnog centra Kruševac i vlasnik i urednik sajta www.poezijascg.com 09.07.2009. godine u 20:30 časova u Klubu KCK, u okviru Leta Kulture 2009 koje zajedničkim snagama organizuju KPZ i KCK Kruševac, održano je UMETNIČKO VEČE člana sajta www.poezijascg.com Snežane Čkojić, a na inicijativu urednika KPZ Spasoja Ž. Milovanovića. Pogledajte detalje i uživajte bar upola kao publika te
večeri…
|
