Жaлна је судба твоја…..Мајра

 

  • Жaлна је судба твоја…..Мајра

Магновење си одбацио
И од лепоте створио мит
И све што зрачи си помрачио
Жељу претворио у јефтин трик…

Дрвета крошњу из корена посеко
Пакленим ђоном све би да смрвиш
Страхом би сваког удостојио
Све би да “имаш”, све да поткупиш…

Гордост си као круну намако
Са светом водом би да се спрдаш
Добротом не би удостојио
Ни речи којима умећем врдаш…

А докле тако животом коцкаш се
Све откључано данима двориш
Дантеов пакао заобилазиш
Љубав би грехом да удостојиш!

Жална је твоја судба од навек
Векови причају, даљине ћуте
Шта ћеш кад нестану таме огледала
И све се воде разбистре мутне?

Сандра Мајра

Није касно да се вратиш….Сандра Мајра

НИЈЕ КАСНО ДА СЕ ВРАТИШ

О како не знаш
Зар и не сањаш
Да иза звезда постоји више
Постоји даље од свих даљина
Ко што од тишег постоји тише!

Зар и не слутиш
Ти главо луда
Да ниси душу добио залуд
Па да је арчиш ко сјајне дукате
А да не платиш греху за сав труд?

Не, никада ниси
На трен бар застао
Ни помолио се истински даху
А сада плачеш што све си продао
Под небом скрушен дрхтиш у страху!

Не бој се јер ћеш
Опрост заслужити
Сад бар у ропцу истински бројиш
Ниси једини што касно схватише…
Да задњег трена барем постојиш!

Миладиновић Сандра Мајра

ОМАЖ – мр Ратко Тодосијевић – Баћо

САМИ  

Звао сам те
Да ми у снове дођеш
У снове да
Их одсањамо а
Нису досањани.

Још колико
Јуче смо се винули
Изнад облака.

Зар смо
Све звезде већ
Скинули
Па и падалицу?

Звонило је јутро
На мом прагу
И одзвањало
Свитању дана.

Док се моје
Вртоглаве мисли роје
Ја слушам тишину.

Не криви ме
Што се не наоружах
Стрпљењем
Што не осетих
Шта доноси нови дан
Што дозволих
Да ми те из снова
Однесе нови дан.

А веровасмо
Да ће нам живот
И снови бити све…
Сами.

© мр Ратко Тодосијевић – Баћо

Настави са читањем “ОМАЖ – мр Ратко Тодосијевић – Баћо”

ТРЕН- Душан Комазец

Извири прозиром у жуборно срце
обгрљено што је можда велом туге
или враголијом призови врхунце
нетакнутог трена тек рођене дуге.
 
Уснуо повени у повоју сету
што би неспокоју двери да отвори.
С’ њим да одлепрша у немирном лету
несаници да је из бола извори.
 
Бестрагијом повиј тек зачете слутње
и не слушај тада сат на зиду клатни,
јер сваки откуцај мирише на ћутње
и тренутак хујни, зовом неповратни.

Настави са читањем “ТРЕН- Душан Комазец”

САД ИЛИ НИКАД – Љубодраг Обрадовић

САД ИЛИ НИКАД

Сад!

Стаји на перону,
сама, наслоњена на стуб,
временом и теретом
кровне конструкције,
истрошен.

Њена коса, црна,
свеже опрана,
блиста на јесењем сунцу,
а тело, уздахе
пролазника мами

Лице, иако лепо,
са црним очима,
као снег белим зубима,
пуним и једрим уснама…
Лице јој је, тако тужно…

Мисли ко зна на кога,
ко зна на шта?
Поглед замишљен,
као изгубљен лута по људима.
Као да неког чека!

Настави са читањем “САД ИЛИ НИКАД – Љубодраг Обрадовић”

ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.

ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.

Промоција је била у субота 26. 12. 2020. године у 18:45 сати. Сада је можете несметано гледати…

СЛУШАЈТЕ АУДИО ПРОМОЦИЈУ ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 15.

Штампање часописа је омогућио Град Крушевац

У наствку можете погледати промоцију подељену у три дела и прочитати синопсис промоције. УЖИВАЈТЕ!


Први део

Други део

Трећи део

У наставку прочитајте Синопсис виртуелне промоције часописа ПоезијаСРБ број 15.

Настави са читањем “ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.”

СРЕМ ПЛАНЕТА – Андреја Ђ. Врањеш


СРЕМ  ПЛАНЕТА

 Банету Радивојевићу.

 

Кад човек умре,
можда смо га знали,
можда смо тад ближе били мали,
а можда смо га познавали велики?
Какви год да смо били тада,
човек је сваки она нада.
Кад човек умре,
за собом остави траг,
умро је човек шаљив, драг,
на Сави био је део воденог цвета,
знала га је СРЕМ планета,
кад човек од некуд у живот бане,
у њему свој постоји,
да свој у њему као сат стане

Настави са читањем “СРЕМ ПЛАНЕТА – Андреја Ђ. Врањеш”

Zmajevo gnijezdo – Sanja Lukić

Zmajevo gnijezdo 

Još sam sjaj zenice oka tvog,
nedosanjan san mjeseca nad obalom.
Pjena talasa ostala na stijeni
minut čekanja u vječnosti sto blijedi.

Još sam uzdah u tvojoj duši
ona nit izmedju jave i sna.
Još sam nemir tvog dana
tvoja noć neotpjevana.

Još sam sjaj zenice oka tvog

Krin u gnijezdu zmajevom.

(C) Sanja Lukić

ЛУТАЛИ СМО ДУГО – Љубодраг Обрадовић

ЛУТАЛИ СМО ДУГО

Лутали смо дуго,
перонима среће.
И држали се за руке,
а гледали друго,
можда црње цвеће.
И слатке нам биле муке.

Љубав на силу,
хтели смо за нас,
али гром нас отера даље.
Ја спазих вилу,
ти твога пса,
па сад, нико се не каје.

Настави са читањем “ЛУТАЛИ СМО ДУГО – Љубодраг Обрадовић”