НИЈЕ КАСНО ДА СЕ ВРАТИШ
О како не знаш
Зар и не сањаш
Да иза звезда постоји више
Постоји даље од свих даљина
Ко што од тишег постоји тише!
Зар и не слутиш
Ти главо луда
Да ниси душу добио залуд
Па да је арчиш ко сјајне дукате
А да не платиш греху за сав труд?
Не, никада ниси
На трен бар застао
Ни помолио се истински даху
А сада плачеш што све си продао
Под небом скрушен дрхтиш у страху!
Не бој се јер ћеш
Опрост заслужити
Сад бар у ропцу истински бројиш
Ниси једини што касно схватише…
Да задњег трена барем постојиш!
Миладиновић Сандра Мајра
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.304.198 пута)