Prava ljubav, ljubav koja zaista prelazi okvire vremena i prostora jednostavno ne postaje i ne nestaje, ona je tu, zauvek utkana u naš život, terajući nas da pronađemo onoga ko nam je suđen bez obzira gde se on nalazi i koliko teško ga je pronaći. Jedanput kada ga pronađemo, znamo da je traženju kraj, znamo da nikada više neće biti one želje da idemo dalje i tražimo više, i znamo da će ona trajati večito, i posle nas, i pošto se zvezde ugase i kada vreme prestane da postoji…
Znas retko koja zena ima srecu da ima pored sebe muskarca koji je voli,koji je potpuno iskren prema njoj,koji se trudi da joj pruzi maksimalno koliko moze i kad moze,zato ti kazem da sam jako srecna pored tebe,a to sto me ponekad svlada tuga,to je samo zato sto sam te zeljna,sto ne mogu da te imam vise,cesce,duze…a znam da tako mora biti…i ne treba to da menjamo…nikako.Nemoj mi zameriti,to je zato sto te volim toliko puno…najvise na svetu..
ЛАМЕНТ О ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ – Љубомир Вујовић
ЛАМЕНТ О ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ
Затворићу небо у стихове своје Вињетама слова скрићу плаво море
И облаке наде да из речи сину Под графитним трагом сачуваћу боје
Сазвежђа сетна распламсаћу до зоре Да сетамном ноћи снови не расплину
Затворићу небо у стихове своје И облаке наде да из речи сину
Затворићу срце у стихове своје Као стене магму испод земне коре
Да ми плами ватре никад не умину Из дубина жара где се искре роје
Узбурканом лавом сећања док горе Молићу вулкане да ме теби вину
Затворићу срце у стихове своје Да ми плами ватре никад не умину
Ово је ламенто лепоти која траје Док бревијар смрти сенчи сунца зраке
И дах жудни, крилом птице да полетим Опија ме песма, утеху ми даје
Да за навек нежно грлим снове лаке Да те страсно љубим, тугу кад осетим
Затворићу небо у стихове своје Желим гладну љубав вечношћу да толим
Записима срца да слова не жуте Из графитног трага разлиће се боје
У сазвежђа сетна кроз која ћу да волим И кад ми осећања пепелом заћуте
Настави са читањем “ЛАМЕНТ О ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ – Љубомир Вујовић”
PUTEM DO ZBILJE – Mirko Popović
Nikada niste željeli znati kako brzo se ugljeniše
magičnost prijeđenog
Iza ponositog koračanja žurno ste ostavljali
sve neraščešljane noći i neraspleteno
tlo pod nogama
Nikada niste željeli znati
kako sve brzo vene između želje i kobi
Nikada niste zastajali pred sobom
dok su truli postamenti ljudske
nepotrošive pomame (ispod kojih se guta
blaženstvo virtualnih svjetova)
„štancali“ sumorne pijedestale
kljukajući vas iluzijom uspjeha
PUTEM ZEMNIM – Mirko Popović
Imali smo Stojčevac – raj iz bučne gradske rane izniknuo.
Imali smo kino Igman i prve ljubavi dječačkih godina, proljeća
I trave što dišu kao naše Dragane, Nade i jutarnja rosa u brezama.
Imali smo beskrajne sate, kas konjā, otkucaje zvijezda
U venama naših plesačica po trnju, poneki bijeli oblak
Nizvodno po prahu nebeskome, ples godina neizgovorljiv
Kao žudnja.
Настави са читањем “PUTEM ZEMNIM – Mirko Popović”
ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН – Андреја Ђ. Врањеш
ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН
У сновима смиривао побуне,
причао са Љосом о суштини,
тражио мир који чуо није,
мисаоно живео по дубини.
У Мар Дел Плати написао најтужније стихове,
гасио сузама магму сплина,
с Капабланком играо опен у Хавани,
дежави би било, ал фали истина.
НЕСТАШНИ ЛАХОР – Душан Комазец
Ево ме! Пристигох Бог зна с’ којих страна
огрезо у болу због вечитих буна,
душе што завапи због немилих рана
и због чаше жучи што стално је пуна.
Шапатом ме сени прошлости што зари
Призивају снима недозрелим, који
у ноћима мамним, кад бдију сањари
обгрле ме тугом што се стално роји.
Недоречен мамим бесмисли из главе
и сутоне душе где бокоре ћутње,
па између немих речи кад се јаве
проналазим, само тишине и слутње.
Настави са читањем “НЕСТАШНИ ЛАХОР – Душан Комазец”
PRVA LJUBAV – Mirko Popović
Na rastanku s djetinjstvom
rumenije cvali su obrazi
i krvarili makovi. Sebi nepoznati
te Eve pitali smo zašto im stid
nepobjedivo skriva drhtaj tijela
i sve crvenije usne
Настави са читањем “PRVA LJUBAV – Mirko Popović”
MISL I- Miroslav Krnjeta
Čuo sam interesantnu priču,majka i ćerka su kupile nove
zavese i bile su srećne i radosne a sa kauča ih je posmatrala
baka.U jednom trenutku baka je rekla,e pre deset godina
da sam kupila lepe zavese ja bih skakala od sreće a sada
ništa ne osećam,nemam želja,niti se radujem,sada znam
da kada čovek izgubi želje on nestaje.Kada bi se vratila
u mladost živela bi dan za dan i uživala u svakom trenutku
i radovala se malim stvarima,ne bi bacala vreme na
nebitne stvari i događaje u životu koje ionako nisam mogla
da promenim.
Čovek koji vodi bitke tokom celoga života,jednu za drugom
bez predaha i trunke odmora izgubiće rat.Ako nema bar
malo sunca da ga u borbi ogreje,utehu da ga ohrabri,makar
jednu dobijenu bitku da ga podigne izgubiće volju od velikog
tereta i umora,na kraju će dići ruke od svega i predaće se.
Teško je ljudima koji se čitav život bore bez pobede
i podrške,postaju ravnodušni i emotivno osakaćeni.
Kapitulacija je neminovna jer zamor i razočaranost
čine svoje.
Постидимо стварност… Мајра
Хајде да љубави дамо шансу
Да макар један трен заискри
Разнежи се и размигољи
Па вратимо се стварности исти!
Твој трептај ока ко слатка варка
Речи љубави безрезервне
Нека се царица устоличи
Тај златни дан за тебе и мене!
Дај буди храбри морепловац
И баци сидро услед тмине
Поларна светлост нек те обгрли
Има љубави, нек те не брине!
Ма пусти само пролазне ствари
Дане огољене па умивене
Окићене сатима беспућа лудих
Живи да вечност у нама крене!
ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић
ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ
Премијера драме Љубомира Симовића „Путујуће позориште Шопаловић“ у Југословенском драмском позоришту, 8. марта 2020. године
Режија, сценографија и избор музике: Јагош Марковић
Ово је једна од најбољих инсценација најкомплексније драме Љубомира Симовића.
Пред нама је поетско, филозофско и иронијско позориште – од оне врсте која својим онтолошким промишљањем стварности и уметности често зна да засени и најбољу редитељску „опрему“.
Али, овде то није случај! На сцени су снажан, вишезначан текст и његово моћно и маштовито усцењивање који показују врхунске могућности театра као можда понајбољег репрезентанта свеколике уметности. У ову представу су инкорпорирани бројни облици позоришта, почев од античког, преко шекспировског – до знамените театарске институције: путујућег позоришта, које напокон, после бројних фактографских, чак теоријских студија, анализа и истраживања друге врсте, заслужено улази у наслов једне велике драме и представља инспирацију и подстицај на размишљање о свим (или бројним) облицима сценске уметности и њеног дослуха са стварношћу, не само минулом и садашњом него и са будућом.
Настави са читањем “ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић”