ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА – Милош Дурковић

ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА

Испод чаше вина папир је остао, љубав нашу слутио.
Крај чаше вина разговор с њом водио,
у мраку собе, уз вино, страсно је љубио.
После чаше вина „волим те“ заплитао,
у њеном наручју заспивао.

После растанка, у вину, тугу крио,
истину у вину тражио, и као земља после кише се напио,
вином и сузама кафанске стољњаке натопио.
С чашом вина, пијан и унезверен,
улицама нашим лутао, безимен.

О Боже, где ли је?
О, да ли те има?
Опростите, то је због ње.
И због ове чаше вина. Настави са читањем “ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА – Милош Дурковић”

Винска рапсодија – Вера Миливојевић

Винска рапсодија

Старим као вино
док испијаш ме живо
из магичне чаше љубави
у винској рапсодији.

Старим као вино,
што старије више фино,
а магичном чашом љубави
непресушна срећа ври .

Старим као вино,
и није ми криво,
у магичну чашу љубави
живот нам се преточи.

(C) Вера Миливојевић, Уб

Kategorija: Odrasli pesnici

SNOVIĐENJE – Ljijana Milošević

SNOVIĐENJE

U SNOVIĐENJU
VIDIM TVOJE OČI,
VINO NA NAŠIM USNAMA
KOJE TOČI!

PLAVI NAS VODOPAD SLASTI,
ZAVODI I NAVODI NA GREH!
POSTAJEMO ČISTA LJUBAV,
IGRA, RADOST, ZANOS I SMEH!

KAO PRAVI MAG,
UPLEO SI SE U MOJE KORAKE,
DUŠU, STIHOVE, SLIKE
I OSEĆAM TVOJ ČAROBAN TRAG!

U SNOVIDJENJU
NAS SVEMIR JE SAKRIVEN,
TU TE LJUBIM DUGO,
NAJDUŽE!
DELIMO LAKOĆU ŽIVLJENJA,
UŽIVAMO U PLESU,
VINU, SLOBODI,
JER ŽIVOT JE SAMO TREN!

GRLIM TE RUKAMA
OD ČEZNJE I MILINE,
PA TE VODIM DO MORA,
VODOPADA, ŠUME, PLANINE!

SVEDOČIMO LEPOTI
VANVREMENSKOG SJAJA,
U KOME SMO NEVIDLJIVI ZA CEO SVET!
KAO DVE RAJSKE PTICE

PIJANE OD LJUBAVI I VINA
NAZDRAVLJAMO LEPOTI ŽIVOTA I
NASTAVLJAMO ZAGRLJENI SVOJ LET!

Настави са читањем “SNOVIĐENJE – Ljijana Milošević”

НЕМАМО ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША

По обичају.

У задње време сви раде, а ја седим.

Кукају да немају време.

А ја?

 

Имам време свог света.

Мада примећујем

да је данас најскупље управо време.

 

Када им кажеш да сврате:

„Знаш, јебига, не вреди , жена, деца, посао…“

 

Питаш их што нису дошли јуче:

„Ма хтели смо, али мали почео да кашље,

па жена…“

 

Е, такав сам и ја био.

Док сам радио, никад нисам имао времена.

 

Мислио сам

када одем у пензију

имаћу га довољно за све.

 

Е, немам. Немам га.

 

Морам да вам признам,

уби ме велика лењост.

 

Кријем се иза немaња времена,

а сви виде

да само седим

и гледам

како време,које сам цео живот јурио,сада пролази поред мене

без журбе.

LJUBAV – Snežana Popović

LJUBAV

Čokoladu, ružu on joj dade
Te je sad i prositi on stade
Na Dan Zaljubljenih se ta veza
Uz čašu vina prstenom sveza.

Za drugim stolom vidim vino
I to Metohijsko crveno
Od oca i sina, posle rata
Sada ovde stoji kraj vrata
I o stradanju, ljubavi priča
Metohijsku Toskanu veliča.

Za trećim stolom vidim i župu
Župljanka i pitko vino belo
Za uspeh, za društvo baš veselo
Diplomirala je devojka mlada
Roditelji, svi su srećni sada.

Sećam se kako kad moja ćerka
Pobedila i diplomirala
Otvorila se i flaša vina
Godinama stara imovina
Za ovu priliku i čuvana.

Ima nešto čega ovde nema
Vinarija ne ume da sprema
Vino jeste, al’ vino i nije
Zavisi u kom se oku vije.

U oltar se ka’ vino unosi
Iz njeg’ se ka’ svetinja iznosi
Zajedno sa hlebom belim
Kao dar prima se bićem celim.

Nema veće ljubavi od Hrista
Nema veće žrtve od tog krsta
Neka bude jednom u stihove
Novo vino, u nove mehove
Besmrtna mladost i Hristova radost.

(C) Snežana Popović

Kategorija: Odrasli pesnici

Вино као живот – Драгица Трајковић


Вино као живот

Ој лозо винова међу изданцима живота
рађаш се изнова и изнова дишеш
у вечни живот настањена
Богородна винаријо Богом дана
крепиш душу, срећом саткана.

И кап што потече
оснажи тело радошћу новом
на том путу се срећу разум,
душа и тело.

На св. Трифуна лоза се сече
да рађа, буја и бриди љубав
никада не пече
она се са свих страна види!

Љубав животу даје моћ
и снагу из капи вина што теку
ој лозо винова
напоји душу меку.

Бујаће лоза и живот вечни
и љубав што се из ње рађа
на св. Трифуна се увек сече
и срце радост погађа.

Та кап живота вредна
из зрна дарове носи
и једна чежња чедна
вековима радост доноси.
Настави са читањем “Вино као живот – Драгица Трајковић”

Ти и ја – Данијела Јевремовић

Ти и ја

Твоја рука ми треба
и твој додир изненадни,
да ме окрзне твој поглед
у пролазу
и твој смех у безизлазу,
па да полетим ко птица
сломљених крила
до сна и бескраја
и недокучивог зрна
људског постојања.
Да се ко немир уселим
у твоје тамне зенице
и као ватра разгорим
утихле и покисле снове,
заруменим зоре
и распламсам страсти.
Да ми уз чашу црног вина
шапнеш две, три речи благе
па да их утиснем у сећање
да ме чувају од свакодневице.
Да се распе јато звезда
по хаљини боје меда
и зашуште по њој цветови златни
ко у пољу сунцокрети.
У смирај дана
само желим да сам жена
са расутом косом
на твом рамену
као месечина изнад мора
као плима и осека
као ти и ја
овде и сада.

Настави са читањем “Ти и ја – Данијела Јевремовић”

GUSTUS AMORIS – Ана Гленџа


Усне су ти зрели гроздови пред брање,

дах ти разноси листове виноградом.

Предајеш се, као зрно пред гажење

које у овом плесу налази свој дом.




Поглед твој, разоткрива ми тајне старе – 

тајне које године не могу да покваре,

о слаткоћи што се гнијезди у чаши вина,

о гутљају у којем сакрила се истина.




Цакле се очи, као празни кристал поред нас,

румене се образи пошто испили су свој спас,

преплићу се прсти као гране винове лозе,

поред истине, љубав једно у другом налазе.

Тражим да се казне- Нина Симић

      ТРАЖИМ  ДА  СЕ  КАЗНЕ

 

Како је било лепо писати писмо.

      И добити, шушкаво и мирисно.

      Ко је измислио мејлове

Тражим да се казни.

Писмо се могло  чувати у кутији

Везано машницом

И за следећу генерацију.

Могли су и унуци да читају.

Љубавна, из заробљеништва,

Са путовања, из далека,

Округла слова и поштанске марке.

Тражим да се казни

Ко је то укинуо.

Разгледнице, које су путовале

Дуже некад од оног ко их је послао,

Али су се могле држати

На креденцу месецима.

Од  детета са екскурзије

А сад  „мобилни претплатник

Није доступан.“

Честитке за Нову годину

Руком писане, красна слова,

А сад „блокирај  овај контакт“.

Могле су се извадити

И после много година

И писма и разгледнице и честитке

Мирисати, привити на груди,

Држати у рукама.

Немају ту душу мејлови

Ни поруке на виберу.

Ко их је  измислио

Драж нам је одузео.

 

Нина Симић

Бунар – Нина Симић

БУНАР

Нигде није било такве воде

Као на нашем бунару,

  Поред старих борова.

  Кад извучем кофу

И захватим плеханим лончетом

Мало се испљускам по врату,

Седим на пању и гледам кошнице

Пчеле около бунара пију воду

Капија отворена

Сваки ратар или дрвосеча

Може да сврати да се напије  и наточи.

Стоји још тај бунар

Обновио га нови власник

Али и оградио

Снимају камере и укључују се аларми

И нико више не пије воду са њега.