ЗАР НА ПЕСНИКА УДАРИСТЕ?
Зар на песника ударисте?
Није вам он за то, побогу!
Из имена суновраћен,
на пергаменту
своје коже везе мисли.
Пегаза из пупка рађа
док ћутњом исприча
причу умивену песмом.
Зато немојте!
Моли вас реч.
Она којом је почело.
Из ње се родисмо,
браћо.
Или Каини, или Авељи.
Дајте песнику црно,
добићете светлину.
Дајте му црвено,
опраће је мастилом.
Дајте му папир,
видећете одраз.
Зато немојте!
И он је дете
детета нечијег,
и ваше дете, и пева деци!
Зато немојте!
Не ударајте га,
за име бога.
У утроби му
убисте заметак.
Срешћете негде
тај заметак,
јер песник не нестаје.
Песник не умире.
Скончавајући
живи и расте.
Зато немојте!
Песник је
вражја работа.
А знамо да враг
од Њега нам дат.
Зато немојте!
Није ово
лабудова песма.
Превазиђена дође,
скоро па законски
забрањена.
Зато немојте!
Марија Стојић