Овде се не ствара нова историја,
већ се рађа хистерија.
Једног народа у борби за опстанак:
свега што се зове слобода,
свега што носи могућу и блиставу будућност,
свега што се зове истина.
Чини ми се…
а можда грешим:
исти они који су убили једнога,
сада су се намерили на другога.
Али без нас неће моћи.
Такав смо народ:
издамо, убијемо, направимо споменик,
а после… плачемо.
Призивамо Бога за помоћ.
Али нема нама помоћи.
Заблудели смо.
Историја нас памти.
Много смо грешни.
Плашим се онога што следи
(Прочитано: 26 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.103.164 пута)
