ДРУГИ ПИШУ – КУРИР

DRUGI PIŠU
– 
VRELO SVETOG JOVANA: U Makrešanu održana tradicionalna kulturna manifestacija

Foto: Kurir/Ž. M. -Еpiskop kruševački besedio

VRELO SVETOG JOVANA:

U Makrešanu održana tradicionalna kulturna manifestacija
Srbija – rade jaksic

Manifestacija “Vrelo Svetog Jovana” održana je u Manastiru Svetog Jovana u Makrešanu, pored Kruševca, po 12. put. Ovaj poetski program obeležio je episkop kruševački dr David Perović originalnom besedom.

Vrelo Svetog Jovana

Program su ove godine organizovali MZ Makrešane, Uprava manastira Sveti Jovan Makrešane i Udruženje pesnika Srbije – Poezija SRB sa sedištem u Kruševcu.

Vrelo Svetog Jovana

U programu su učestvovali pesnikci, članovi Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB i to: Ljubodrag Obradović, Svetlana Đurđević, Saša Miletić, Radovan Stevanović, Mirko Stojadinović, Danica Dimitrijević Petrović i Gradimir Karajović, kao i frulaši i pevački duo iz KUD-a “Mladost” iz Makrešana.

Vrelo Svetog Jovana

Prema rečima Ljubodraga Obradovića, jednog od organizatora ove manifestacije, “Vrelo Svetog Jovana” je obnovilo duh autetičnosti, koja se širi ovim prostorima, živi u narodu, a onda se razlije pred javnost, kao Zapadna Morava kad nadođe, na plodne njive Makrešanskih seljaka.

Настави са читањем “ДРУГИ ПИШУ – КУРИР”

SUDBINA

Priznala je sve što su tražili da prizna i ne samo tražili, već su joj pretili pogledima poput smrtnih gromova usred nežnih oblaka ne suočavajući se sa njenim licem preplavljenim suzama pa je osetila kako joj iz duše viri pitanje: je li to sudbina? na šta joj je podsvest odmahivala: sudbine nema, na tebi je da odlučiš hoćeš li nastaviti život kao sluškinja ili zavladati namerama osećaja iz detinjstva koje je bilo nevino, ispunjeno ljubavlju bez cinizma, dvosmislenih odeljaka.
Žedna i oznojena, naglo se probudila.

Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. – 13. 7.2021.

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 16. промовисали смо 13. 7. 2021. године у 19:00 сати на ЛЕТЊОЈ ПОЗОРНИЦИ Културно просветне заједнице (сада Културног центра Крушевац) у улици Мајке Југовића 12. Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

У програму промоције учествовали су: Јелена Ђорђевић (говорила поезију Миће Живановића – ДАН ПОСЛЕ), Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Саша Милетић, Дејан Петровић Кенац, Милан Марковић Лака, Слађана Бундало, Анта Џамић, Лидија Бјелица, Љиљана Тамбурић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Александар Дрндаревић Сингер, Живојин Манојловић, Мирко Стојадиновић, Зора Митровић, Раде Биочанин, Весна Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.

Погледајте како је то било.

Часопис можете преузети у пдф-ус бесплатно – DOWNLOAD

Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

Настави са читањем “Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. – 13. 7.2021.”

УЗАЛУД

Од уздаха је, мила, име твоје,
Узалудних жеља, страсти и обмана,
Сад све је опроштено и нада се поново буди
и куле у песку живота гради и изнова руши,
али сећања не умиру као људи
Оплакало је срце мрак у мојој тужној души

Залуд се надам, узалуд лажем
да среће сам се одрекао давно
У јаду се увек путеви стари траже
и све личи на звезду и исто небо тамно
Залуд дрхтим, узалуд чекам
јер биће дана, али времена више нема
и вратиће се само стари бол као јека

Никада те не бих оставио саму
јер радост ме прстом једном такла,
а сламка спасења ми изгоре на длану
и уместо среће, спаљен сам у огњу пакла
Занавек плаче сенка сред пепелишта
То сам ја себе дозвао у самоћу,
а у пепелу ни искре, ни жара, само ништа
када сна нема
претварам се у тајну што самотна лута ноћу.

Песме на дијалекту – Живојин Манојловић


У ПРОЦЕП 

Отосмо код приатељи на Славу
Препремљени, ки што е ред
Та дан не едосмо кући
Да мож  љуцки да се гостирамо  како тече след

Ја натако нове панталоне
С ластик
Да ме каиш на пун стамак  не стеза
И широке гаће несам заборавио
Радојка  лицкала се вас дан
Ние тела ни да лега
Да се у реклићи нешто не развеза

Там од тице млеко што недостада
Дођомо први да се посадимо
Међ  два с мезе тањира
Да из оба мож се пребира
Кад замањка у левем
Све ти при рука у деснем

Седомо.
Одма домаћини, жито, ракиа,сокеви
Слатко од бело гројзе и бостан
На коцке рецкаво сечене
Нема да забушуе
А од мирис розекле,
Нос ти се отпушуе

Почеше и други гости да пристизу.
До мен седе госпоа онако баш….
Како седе  почеше мое муке
Ние што е лепушкаста
Из други разлози доће до бруке.

Од нови Амбасадор ћебићи
Што прекривене клупе
Не виде  де турих… седо.
А оно саставак две клупе
Па лена размикнуте

Дама до мен мал мал па устада
На десну неки се мешкољи
А клупе сам поскаку
СВЕ ми  у процеп,  боли па боли.
Куд широке гаће обуко.
Саде неби куко, модрео и бруко.

Шта би би,процеп ки менгеле
Свое одради
Код кућу едва дођомо
Наврши лафор с ладну воду и седо
У доњем стамаку да се мука лечка олади

Шта се мене сматра, едва написа.

Настави са читањем “Песме на дијалекту – Живојин Манојловић”

ЖИТНА ПОЉА – Јасмина Димитријевић

ЖИТНА ПОЉА

Трепере сунчеви зраци у златастом класју жита,
расплела се свила као девојачка бујна коса,
па се путник намерник само по некада запита,
дал’ то капљу девојачке сузе, ил’ из жита роса.

На лаганом поветарцу снопови су заплесали,
као да им из далека симфонију неку носи,
нежно се њишу уз звуке што су само они знали,
док их нечија рука, једнога дана не покоси.

Доћи ће јесен, опустеће велика житна поља,
само ће птица залутало зрневље да потражи,
можда ће следећег прoлeћа музика бити боља,

остало је само зимус, страшило на мртвој стражи.
Жито уморно у амбару нечијем мирно спава,
чека да поново затрепери испод свода плава.

Настави са читањем “ЖИТНА ПОЉА – Јасмина Димитријевић”

Врело Светог Јована 2021. – Макрешане

Манифестација ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА одржана је 7. 7. 2021. године у Манастиру Светог Јована у Макрешану по дванаести пут. Овај поетски програм обележио је свакако Епископ крушевачки Господин Давид Перовић својом беседом. Програм су ове године организовали МЗ Макрешане, Управа манастира Свети Јован Макрешане и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У програму су учествовали песникци, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Радован Стевановић, Мирко Стојадиновић, Даница Димитријевић Петровић и Градимир Карајовић. И овом приликом представили смо Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 16. У програму су учествовали и фрулаши: Аранђел Минић, Радисав Симић и Слободан Цакић и певачки дует сестре Андреа и Анђелина Димитријевић из КУД-а “МЛАДОСТ” из Макрешана. И ове године манифестација “ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА” је обновила дух аутетичности, која се шири овим просторима, живи у народу, а онда се разлије пред јавност, као Западна Морава кад надође, на плодне њиве Макрешанских сељака.


Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић – ПоезијаСРБ  број 16 на Кладенцу Светог Јована
Светлана Ђурђевић – водитељка програма
Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “Врело Светог Јована 2021. – Макрешане”

Поздрав Сунцу

 

Ивањдани се враћају

сунчани, расцветани, насмејани

туђи, непознати, далеки.

Не плетем венчиће више

и заобилазим улицу и људе

заобилазим сећања

која провирују иза ћошкова града

града, који је некако туђ, хладан и стран

градa у којем све подсећа на

нека давна срећна лета

а сенке ме прате у корак

и шапућу – насмеши се и ово ће проћи.

Ивањски пролази дан

лагано, као да му се не иде

и боцка ме разиграни сунчев зрак

као да ме тера да коракнем и да се насмејем

да заборавим зашто данас не исплићем

сунчев цвет у венчић леп

зашто не идем доле низ улицу

и не носим у руци поздрав Сунцу.

Пролази Ивањски дан, лењо се одмиче

као да му се не залази тако се сунце прeмишља

и по лицу ми шеретски осмех црта

вуче ме за руку да кренем доле низ улицу

да понесем поздрав и од њега и од града

од далеких неких , оних који нису ту,

вуче ме док ка западу корача,

али не идем, не мичем, не желим.

Пада вече Ивањдан одмиче

односи са собом трагове живота и радости

и причу о пролазности која се губи

у кругу живота, у непролазности.

Ноћ се спуста над градом

у собу се сета ушетала крадом

пламичак свеће што догорева

весело се са сенима разговара

ваздух на босиљак мирише

док се тамјан ненаметљиво прожима

са неким далеким мирисима који су

као незвани гости дошетали

дошетали да остану док Ивањски одмиче дан

корећи ме безгласно што нисам

коракнула доле низ улицу

да однесем поздраве свих њих

поздраве Ивањском Сунцу

и одсјају светла у златним увојцима

неког успутног лица што подсећа

на пределе далеке и слике с разгледница.

Пролази Ивањдан, ноћ се ушетала

ноћ пуна благог прекора

свећа је догорела, светлост нестала

само се мириси као мелеми

око рамена обавили

попут плашта од лаке чипке ткане од

најлепших успомена и бираних сећања

као да шапућу као да милују

као да речима нечујним немир умирују.

Пролази Ивањски дан да се догодине опет врати

неки глас из ноћи кроз прозор долази

као да говори – не брини, ништа не пролази.

А пролази. Пролази још један дан у којем нисам

још један траг у којем ме нема

у граду неком који крије тајне

који јест и није мој, пролази не остављајући одговор

тек мириси благи и мили остају

да душу немирну миром облију.

 

( Ивањдан, 2021. )