Ивањдани се враћају
сунчани, расцветани, насмејани
туђи, непознати, далеки.
Не плетем венчиће више
и заобилазим улицу и људе
заобилазим сећања
која провирују иза ћошкова града
града, који је некако туђ, хладан и стран
градa у којем све подсећа на
нека давна срећна лета
а сенке ме прате у корак
и шапућу – насмеши се и ово ће проћи.
Ивањски пролази дан
лагано, као да му се не иде
и боцка ме разиграни сунчев зрак
као да ме тера да коракнем и да се насмејем
да заборавим зашто данас не исплићем
сунчев цвет у венчић леп
зашто не идем доле низ улицу
и не носим у руци поздрав Сунцу.
Пролази Ивањски дан, лењо се одмиче
као да му се не залази тако се сунце прeмишља
и по лицу ми шеретски осмех црта
вуче ме за руку да кренем доле низ улицу
да понесем поздрав и од њега и од града
од далеких неких , оних који нису ту,
вуче ме док ка западу корача,
али не идем, не мичем, не желим.
Пада вече Ивањдан одмиче
односи са собом трагове живота и радости
и причу о пролазности која се губи
у кругу живота, у непролазности.
Ноћ се спуста над градом
у собу се сета ушетала крадом
пламичак свеће што догорева
весело се са сенима разговара
ваздух на босиљак мирише
док се тамјан ненаметљиво прожима
са неким далеким мирисима који су
као незвани гости дошетали
дошетали да остану док Ивањски одмиче дан
корећи ме безгласно што нисам
коракнула доле низ улицу
да однесем поздраве свих њих
поздраве Ивањском Сунцу
и одсјају светла у златним увојцима
неког успутног лица што подсећа
на пределе далеке и слике с разгледница.
Пролази Ивањдан, ноћ се ушетала
ноћ пуна благог прекора
свећа је догорела, светлост нестала
само се мириси као мелеми
око рамена обавили
попут плашта од лаке чипке ткане од
најлепших успомена и бираних сећања
као да шапућу као да милују
као да речима нечујним немир умирују.
Пролази Ивањски дан да се догодине опет врати
неки глас из ноћи кроз прозор долази
као да говори – не брини, ништа не пролази.
А пролази. Пролази још један дан у којем нисам
још један траг у којем ме нема
у граду неком који крије тајне
који јест и није мој, пролази не остављајући одговор
тек мириси благи и мили остају
да душу немирну миром облију.
( Ивањдан, 2021. )