Sanjala sam nešto ružno. Probudila sam se, otkrila i prekrila ponovo. “Sanjaću isto…” pomislila sam i otkrila se sasvim. Drugom rukom, povukla sam prekrivač preko glave. “Nećeš ništa, ćuti”, izgovorila sam ispod jastuka. “Sanjaću, sanjaću….” “Ćuti, nećeš, čuješ?!” Ućutala sam, a senka je i dalje pred vratima, ponavljala “ću”.
Ивањдан
Ивањдан
цвијеће боје сунца
и вијенци исплетени
једно име на уснама
и једна душа што јеца
Ивањдан
и мирис воска
с мирисом тамјана
што се мијеша
једна молитва на уснама
једна бол сакривена
Ивањдан
( Ивањдан, 2007. )
Jaви се некад *Драгојло Јовић
ЈАВИ СЕ НЕКАД
Јави се некад са две, три речи
Ти сенко моје младости ране
Па макар ме болеле и биле ружне
Само ми не помињи догађаје тужне.
Давно су пресахле љубавне реке
Сад свако болује године неке
Што смо их трошили младалачки лудо
Док године клизе ми желимо чудо.
Да живот крене опет из почетка
Са истим жаром да младост нас стиже
Ми хитамо у сусрет старости
Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе.
Ех, кад би могле бујице речне
Да стално трају и буду вечне
Па кроз пустињу врелу и жедну
Испуне још једном жељу моју чедну.
Да у плава свитања се будим
На јастуку најдраже ми жене
Што ми младост отрова па оде
Остави ме ко биљку без воде.
Остаде ми само сећање и стих
Да речи што пишем подсете на њих
Па кад суза низ образ ми кане
Знам то је због њених очију зелених.
И ако ти се учини најдража моја
Да у снове долазим ти често
Не буди се не терај сећања
Сакриј ме у души на скровито место.
ANALIZA
Život je prekratak i ne možeš ga protraćiti na gluposti. Evo, dok sam napisala ovo, potrošila sam ceo minut. Šta se sve moože dogodti za šezdesetak sekundi? Mogu se nasmejati i opustiti. Mogu vrsišteći opsovati. Mogu se i ubiti.
Mislim, mislim, mislim; tako rastežem trajanje. Ako ga ne rastežem, nema razloga za mišljenje. Stvarno je prekratak, nešto moram preduzeti ne trošivši ga na beznačajnosti.
Iz fioke vadim sličice. Devočica sa njh naplakuje:
“Koji si razlog smislila pa si mene ubila?”
“Život! Tako ću ga, subjektivnim povodom, najduže analizirati.”
Ti to meni namerno
Znam te kako dišeš
ti to namerno u svemu obitavaš
u svakoj kišnoj kapi
i dašku slabog vetra misli kovitlaš.
Namerno stojiš u ogledalu
i u čaši vode žuboriš
hodaš ispred mene
i u svakoj sekundi postojiš.
Znam, ti to meni namerno
znam, ti misliš da zaboravljam
pomisli nekad malo drugačje
postoji i ono što ne prolazi.
Namerno te ima u svakom čoveku
namerno se udvaraš svakoj ženi
i u svakoj reči i slici iskočiš
i oko mi, kao trepavica, zagolicaš.
Nedostaješ, ne moram nikad reći
iako znam, ti misliš, izmenio se svet
pogledaj, ne laže nebo ako lažem ja
menja se svet, ali duša nikada.
Ti to meni namerno
u svakom dahu i izdahu
na ekranu menjaš mi sliku
u svakoj pesmi ime ti u stihu.
Namerno se mojim snovima šetaš
da ne sanjam ništa drugo
ti to meni namerno
da ne pomislim na nešto drugo.
TITOV AUTOPUT SRBOSTRADIJA-Miroslav Krnjeta
Sve što nam se sada dešava je posledica velikog broja
grešaka iz prošlosti.U novijoj istoriji Srpskog naroda imali smo
dva neuspešna eksperimenta zvana Jugoslavija,dva puta smo
pali na istoj grešci u periodu od 30 godina,zaista neverovatno.
Prodali smo kao narod budućnost i živote novih generacija zbog
sadašnjosti i našeg komfora.Odbacili smo vekove tradicije,
staze budućnosti koje su nam, generacije iza nas utabale
svojim životima,bolna iskustva iz dva svetska rata,pogazili crkve
i manastire okrenuli leđa Bogu,pljunuli smo na hiljadu godina istorije
iza nas.Kažu lepo je bilo živeti pod Titom,jeste toj generaciji,
ali zato nam deca i unuci žive kao prosjaci,zbog hira i komfora
generacije koja se prodala sada ispaštaju mnoge generacije.
Zaboravlja se da je Tito stvorio dve autonomne oblasti u Srbiji,
ostavio milione Srba van matice,proterao Srbe sa Kosova pod izgovorom
da su kulaci i naselio Albance na njihovu zemlju,Zboravlja se da je stvorio
muslimane kao naciju u Bosni,što nigde u svetu ne postoji jer je to veroispvest
a ne nacija,zaboravlja se se da je 1968 tražio od predsednika izvršnih veća
republika da se izjasne koje su nacije a on sam je rekao na sastanku
ja Josip Broz Tito Hrvat,zaboravlja se ustav iz 1974 sa kojim se prebacuju
nadležnosti na republike,što je otvorilo vrata za krvavi rasplet 1991,
zaboravlja se da Tito nikad nije obišao Jasenovac,zaboravlja se bezobzirno
zaduživanje po inostranstvu pod parolom lako ćemo to će neko drugi platiti,
zaboravlja se goli otok gde su slati Srbi i Crnogorci a čuvari bili ustaše
pošteđeni kazne,zaboravlja se kad je ubijen Kralj Aleksandar da je
čestitao ustašama i vmro na atentatu,zaboravljamo da je Tito rekao
baš me briga šta će biti posle mene,neka bude krv i potop ne zanima me,
zaboravljamo da je Tito rekao 1944 da se prema Srbiji treba ponašati
kao prema okupiranoj teritoriji a fašistička ndh je ušla u sastav Jugoslavije
bez ikakve odgovornosti i posledica,mnogo toga bi mogao da nabrojim o
lepoj Titovoj eri,ali da stanem na ovome.
Gospodo sve ovo nam se dešavalo na naše oči i ispred nosa,
ali nama to nije bilo važno.
Važno nam je bilo da stiže plata,da idemo na more,na zimovanja,
da jedemo i pijemo za državne praznike po restoranima,
da cveta bratstvo i jedinstvo koje nije ni postojalo a u koje smo verovali
samo mi Srbi jer da smo se tako voleli ne bi se nikada tako krvavo rastali
1991.Zato smo kao narod stradali,stradamo sada i stradanje će se nastaviti
dok ne prestanemo da pravimo iste greške.Moramo kao narod prestati da
prodajemo
budućnost zbog sadašnjosti,da mislimo da se samo sada živi i da posle
nas nema niko.
Sada smo rasturili kompletnu privredu i ekonomiju,
prodali fabrike,državno zemljište,uništili poljoprivredu zbog
obećanja stranaca da ćemo dobro živeti,
Ovu grešku ćemo skupo i dugo plaćati i mi i generacije
koje dolaze.
Konačno Srbi naučimo svoju istoriju da nam se ciklus ne ponovi.
Rasteruješ mi san
…jedna ovca, dve ovce, tri ovce,
ti…
rezignirano okretanje jastuka,
jedna ovca…
ti…
tražim prekidač za lampu…
ti…
tražim cigarete…
ti…
mrštim se, ustajem, kuvam čaj…
ti…
druga cigareta…
ti…
mrzovoljan pogled na jastuk…
ti…
hajde da se nagodimo,
pusti da izbrojim stado
pa ako ga ne izgubim u snu
i krenem ispočetka da
brojim ovce,
pojavi se između,
može ?
ne, ne sad
pusti da brojim…
jedna ovca, dve ovce…
nisi fer !
ličiš na vuka, svake noći
čitavo stado mi pobegne
odnoseći snove najlepše
pod tuđe neke jastuke.
…jedna ovca, dve ovce, tri ovce,
ti…
odustajem, budi tu,
pričaćemo do jutra
ja se ne plašim vuka
САТ- Душан Комазец
Казаљка старог сата,то бледо завештање
тренутка у ком’ јесмо понекад на трен стане,
ал’ је разгали нада, као увело грање
кад га зањише ветар, а броји задње дане.
Завиди у витрини пешчаном сату старом
којег чувају, пазе, нежност сва му се нуди.
Који не мора својим непрекидним дамаром
тишине реске, снене непрестано да буди.
Васцели век свој худи ни један покрет нагли
не учини кроз живот којег безнађа мазе.
Као неми посматрач што тумара по магли
у кругу истом, знаном снива далеке стазе.
ORLOVIĆ PAVLE-Miroslav Krnjeta
Knjige piše Orloviću Pavle
sa vrha Rudnika Planine
te ih šalje Kruševcu,Prizrenu,u Konavle,
Balšićima u Zetu,Tvrtku preko Drine,
a najviše knjiga posla kod
kneza Lazara.
U knjigama piše Srpski gospodari
turci neće biti naši vladari
dok je Rudnika i Novog Brda
u Srbiji neće biti okovanog naroda.
Kuje sablje,oklope i silno oružje,
Srpsku vojsku Pavle za
boj opremljuje,
moli Gospoda Hrista pobedu
da Srpstvu podari.
Sa najviše kule gleda Pavle
crne oblake i gromove
vidi u daljini besne atove vojske
gaze Srpske drumove.
Izvidnice javljaju,gospodaru Pavle,
zemlja drhti od Sultanove sile
idu janjičari,azapi,čelične akindžije,
da robe i haraju preko
zemlje Srbije.
Vode ih megdana carska pera
slavne age i paše,
ne plaši se Pavle i sa kule kune,
i mi braćo Srbi imamo
junake naše.
Sa Rudnika orlovi lete
na Gazimestan
nose za Sultan Murata
crni jatagan,
orao glasno kliče u boj
junače Orloviću
videsmo vitezove lete
Miloš Obiliću.
Care Lazare vodi nas na Kosovo
da razbijemo turke
vodi nas u večnu slavu
u oblake,svi gospodari,vitezovi hitajte
na vrancima
da stanemo na vrat Sultanu
i janjičarima,
vodi nas Lazare da mačevi
budu složni
na Kosovu se Gospodari
Srbija brani.
Lazare tvoj glas se
najdalje čuje
gde je srba on
grmi i odjekuje,
spasi Srbiju i krst Pravoslavlja
ne daj glavu i veru
u u usta lavlja,
ti si kruna krsta vodi te
srce Hrista
o Lazare sa tobom
Srbija blista.
Juriš Srbi sa Lazarevim svetlom
na Vidovdan u boj sa
crnim oblakom,
po Evropi crkvena zvona zvone
Srpski ratnici izginuše
spasiše sve Hrišćane.
O Lazare pade ti glava
na Kosovu polju
pogibe i ti Orloviću Pavle
na Srpskom groblju,
vekovima osta slava i zaveti
mučenika glas palih
za krst sveti,
legende o tebi ostadoše
Orloviću Pavle
na Rudnik planini uz pesmu
gore procvetale.
NADA U DOBRE DANE – M. Popović
prijeđeš li pustinju praga
oglasit će se moja
i tvoja pjesma