ЧУДО У ШАРГАНУ – ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ – Драгослав Граочанкић

ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ

Премијера драме Љубомира Симовића ЧУДО У ШАРГАНУ, 02.04.2022. на Великој сцени Југословенског драмског позоришта ЉУБА ТАДИЋ у Београду Редитељ, адаптер, сценограф, бирач музике: Јагош Марковић

Свака од три драме које је написао (ХАСАНАГИНИЦА, ЧУДО У ШАРГАНУ, ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ) понаособ би била довољна да Љубомиру Симовићу обезбеди почасно место међ најбољим српским драматичарима свих времена! Као што би Црњански био међ најбољим српским песницима да је испевао само – СУМАТРУ!

Симовић је такав драгуљ српског драмског стваралаштва – да кад помислите да је ове три драме могао неким чудом да не напише готово претрнете. А цео тај антологијски тролист настао је после опирања Симовића да напише прву од ових култних драма српске књижевности. ХАСАНАГИНИЦУ, коју му је предложио да „драмски обради“ за Народно позориште у Београду некадашњи његов управник, песник Велимир Лукић!

Овом приликом не можете да не помислите на писце (довољно је: српске) који нису написали своја најбоља дела – и питате се има ли чуда да се сазна шта су они и (српска) књижевност тиме изгубили. Извесно је да би бар хипотетички, да је било више среће, та дела обогатила не само српску књижевност,  можда би ова ненаписана дела бацила у засенак и многе објављене српске књижевне врхове?!

Пошто нисмо у 22. него тек у 21. веку (можда ће будућа чуда и ово малочас споменуто моћи да нам открију?!), задовољимо се литерарним чудима до сада написаним: није мало њих која су нас засенила, опоменула, оплеменила и утицала на неисцрпну ризницу чуда поводом којих су и од којих су створена!  „Не мере инсан сва чуда издурати нити појмити да сва њихова множина није за људску мјеру“, па их зато не иштимо превише него настојмо да уз ова постојећа, откривена, буде остварена мисија врхунске, хиперионске драмске књижевности која између осталог опомиње и на нашу појединачну „нафаку и кисмет“.

Настави са читањем “ЧУДО У ШАРГАНУ – ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ – Драгослав Граочанкић”

ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ

У организацији Туристичке организације Крушевца и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, дана 17.07.2022. године у Шаренграду одржано је “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ”. У програму за децу и њихове баке, деке, тате и маме наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Миљко Шљивић и његова унука Лена Радмановић, Слађана Бундало, Мирко Стојадиновић, Саша Збиљић, Живојин Манојловић, Љубодраг Обрадовић, Богдан Јефтић, и Данијела Јевремовић, која је и водила програм. Присутне посетиоце Шаренграда у име организатора поздравио је Саша Збиљић, један од иницијатора за ово песничко вече. Фотографије су забележиле Ђурђија Обрадовић и Миљана Миладиновић –  ћерка Живојина Манојловића, а видео снимак догађаја Љубодраг Обрадовић. Уживајте!

КАД САМ БИО ДЕТЕ

Кад сам био дете,
желео сам да остарим,
а сад кад ме красе седе,
да сам дете сањарим…

Кад сам био мали,
сањао сам да одрастем,
а сад кад ми младост фали,
за тим данима жалим…

Кад сам био дете,
вукао сам шерпе по путу,
а сад ми прстом прете,
што кравату носим круту…

Зато децо, у одрасле не журите,
ни кад вас на то храбри мајка.
У нове игре, безбрижни јурите,
детињство је заувек бајка!

© Љубодраг Обрадовић


Настави са читањем “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ”

ПЛАНИНО  МОЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ПЛАНИНО  МОЈА

Вишу не угледах,  камним врхом плавет дотакнула. Свјетионик у дједовом оку, кад је тражим, даљинама је тражим,  друга изговорена рјеч послије мајке, у времену завијет. Пробуди ме сјећањем  кад смо  себе знали, кад смо вјеровали, кад се Сунцу поклањало, кад се опирало. Рођени испод  планине носили смо оно  небо. Кад  је враћам у  бојама је враћам,  тад као да видим неки чудесан из маште свијет.
Настави са читањем “ПЛАНИНО  МОЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

GOSPODE – Danica Dimitrijević Petrović

Gospode

Gospode, drhtim pred Tobom ponizna
I molim Ti se u strahovima
Rukom Tvojom vodjena Gospode
Pretičući mrtve valove života
Gusena teškim bremenom gordosti
Ime je Tvoje u molitvama duše moje
Dok vapim izbavljenju iz zagrljaja necastivog
Stojeći pred Tobom ranjena i uplašena
Teškim suzama umivam dušu i krepljem
Duboke rane greha u srcu zaorane
Nesigurnim koracima Tebi koracam
Da stopala svoja ne kaljam zlom nepravde
Celivam rane Tvoje Gospode koje ne zaceljuju
Od preteškog greha našega koji ponese
Mi zlom i gordoscu svojom Tvoje rane povredjujemo
Dok ničice padam pred okovanim nogama Tvojim
Molim Ti se ne dozvoli i otkloni svaku misao nečistote duše moje
Gospode
Настави са читањем “GOSPODE – Danica Dimitrijević Petrović”

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА

Песме више ја да пишем нећу,
Нека ветар носи стихове и риме,
Одавно ништа не личи на срећу,
Душе охладнеле, ко поларне зиме.

И све је мање трагова у снегу,
Оних што у мени будили су срећу,
Погледом брижним ко срне у збегу
Знали су шта желим, а шта волети нећу.

Ни улице наше нису више исте,
Нити лишће бреза шушти као свила,
По плочнику градском сенке су од људи,
Са сновима одлазе, нико их не буди.

Песме скоро и не чита нико,
Злуради се само још радују њима,
Витлајући мачем да на писца крену,
А да песми не знају шта је у корену.

Моје песме за весеље нису,
Из њих капље превише горчине,
Као сок корена што слепац посече,
Па му из те ране само туга тече.

Рана љута корену ће срасти,
Из њега ће младо стабло нићи,
Ал`ожиљци остаће да трају,
Да стихови будућих на прошле сећају.

                                                                  Драгојло Јовић

АФОРИЗМИ – БУНАР ЖЕЉА – Саша Милетић

Бунар жеља

  • Волонтирам. Од нечега се мора живети.
  • Нас живот није миловао. Предскочио је предигру.
  • Лекари су га задржали у болници. Чули су да је девизни пензионер.
  • Како политичари овде живе? Ту и тамо.
  • Искључиво купујемо хлеб са седам кора. Дуже нам траје.
  • Чудни су путеви Господњи. Никако да се сусретнемо.
  • Ко упадне у бунар, има само једну жељу.
  • Неписмени најбрже читају.
  • Наша министарка је поштена. Има дуге ноге.
  • Бескућнику можете да пљунете под прозор.
  • Сваки мој проблем поделим са комшијама. Да им буде лакше.
  • Продавци дроге су велики ситничари. Гледају све на грам.
  • Наше путаре, сунце не може да изненади.
  • Данас гас сваку рубљу вреди.
  • Све иде из главе , а долази из телевизора.
  • По глави становника, имамо мање глава од становника.
  • Продао је душу ђаволу. Продана душа.
  • Акција! Платите диплому, испите добијате гратис. Настави са читањем “АФОРИЗМИ – БУНАР ЖЕЉА – Саша Милетић”

СТИХОВА ДИВНИХ УМНА ПЛЕТИСАНКА (СЕЋАЊЕ НА ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ) – Душан Стојковић

Не, немој ми прићи,
то је само
за оне који су
храбри
само кад гину.

Наједном си
пролећем опијена.
И срећа
и страх
и стрепња
и чежња
по растанку
рађају
слово љубави.

Не, немој ми прићи,
дружићу се са сунцем.
Биће то опомена,
молба младости
да сутрадан
будем неко
ко хоће
да доживи чудо.

Немам више времена.

DŽEP STAROG KAPUTA – Jasmina Dimitrijević, Srbija

DŽEP STAROG KAPUTA

U pocepanom džepu tvoga kaputa,
gde su ti zalutale nebitne stvari,
pa više ne haješ za taj kaput stari,
nešto moje tamo tuguje i luta.

U njemu zaključano srce je moje,
ostali svi naši  izgubljeni snovi,
u prevrnutom čamcu pučinom plovi,
mnogi brodolomi više se ne broje.

I doći će opet   neka hladna zima,
beličasti  sneg će ponovo   da veje,
stari kaput  tada najtoplije greje,

u njegovom džepu, još mog srca ima.
Ako mi ne želiš  srce svoje dati,
u postavi nađi moje, pa mi vrati.
Настави са читањем “DŽEP STAROG KAPUTA – Jasmina Dimitrijević, Srbija”

I BI REČ

I bi reč, blagodat i istina,

poravnjani putevi gospodnji,

prelepa i blistava čistina,

dal’ dolaze crni dani sudnji?

 

I Bog bi reč a reč beše svetlost,

snažna, da ne prevlada tmina,

usađena međ’ ljudima milost,

da je svako u svom srcu ima.

 

Gde nestade reč od Boga data,

zar ka Hadu želiš ići svete,

dal’ želite Bogu iz inata,

crna Hidra kosu da nam plete.

 

Dal’ uzalud zbog nas Isus strada,

pa ga stado sad delima vređa,

zar u laži sad postoji nada,

pa smo Hristu okrenuli leđa.

 

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

 

ИСКРА – Светлана Ђурђевић

ИСКРА

Живот живим пуним плућима
Живим живот измаштани
Јер сада је једина истина
За сутра и јуче ја не марим

А шта када сутра не постоји
Ако је јуче само приказ луди
За вечност одавно Бога не молим
Јер се сутра у ствари не буди

Сав ми је живот у једноме фрејму
И тако га живим јер ми је једини
Све се зацрни ил’ обасја у трену
Чега су свесни само изабрани

Свакога јутра кад отворим очи
Захваљујем се Богу јединоме
И славим Сунце до доласка ноћи
Између данас и сутра јуче је изгубљено
А сутра – ко зна да л’ постоји
Настави са читањем “ИСКРА – Светлана Ђурђевић”