DŽEP STAROG KAPUTA – Jasmina Dimitrijević, Srbija

DŽEP STAROG KAPUTA

U pocepanom džepu tvoga kaputa,
gde su ti zalutale nebitne stvari,
pa više ne haješ za taj kaput stari,
nešto moje tamo tuguje i luta.

U njemu zaključano srce je moje,
ostali svi naši  izgubljeni snovi,
u prevrnutom čamcu pučinom plovi,
mnogi brodolomi više se ne broje.

I doći će opet   neka hladna zima,
beličasti  sneg će ponovo   da veje,
stari kaput  tada najtoplije greje,

u njegovom džepu, još mog srca ima.
Ako mi ne želiš  srce svoje dati,
u postavi nađi moje, pa mi vrati.
Настави са читањем “DŽEP STAROG KAPUTA – Jasmina Dimitrijević, Srbija”

I BI REČ

I bi reč, blagodat i istina,

poravnjani putevi gospodnji,

prelepa i blistava čistina,

dal’ dolaze crni dani sudnji?

 

I Bog bi reč a reč beše svetlost,

snažna, da ne prevlada tmina,

usađena međ’ ljudima milost,

da je svako u svom srcu ima.

 

Gde nestade reč od Boga data,

zar ka Hadu želiš ići svete,

dal’ želite Bogu iz inata,

crna Hidra kosu da nam plete.

 

Dal’ uzalud zbog nas Isus strada,

pa ga stado sad delima vređa,

zar u laži sad postoji nada,

pa smo Hristu okrenuli leđa.

 

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

 

ИСКРА – Светлана Ђурђевић

ИСКРА

Живот живим пуним плућима
Живим живот измаштани
Јер сада је једина истина
За сутра и јуче ја не марим

А шта када сутра не постоји
Ако је јуче само приказ луди
За вечност одавно Бога не молим
Јер се сутра у ствари не буди

Сав ми је живот у једноме фрејму
И тако га живим јер ми је једини
Све се зацрни ил’ обасја у трену
Чега су свесни само изабрани

Свакога јутра кад отворим очи
Захваљујем се Богу јединоме
И славим Сунце до доласка ноћи
Између данас и сутра јуче је изгубљено
А сутра – ко зна да л’ постоји
Настави са читањем “ИСКРА – Светлана Ђурђевић”

Zidanje poezije

Vidim stoji prazno, prazna strana. Mislim

maglo bi tu da se ozida, tekst o nečemu još nerečenom…

Ogradim prostor, mjerim i računam

Tražim dozvolu za gradnju, pripremam materijal, smišljam radnju

Prevrćem sadržaj, raspored soba, koliko spratova

Koliko od poda do plafona,

Koliko od plafona do poda

Gdje staviti stepenice,

Koliko prozora, vrata…

Pričati o vremenu prošlom, o onom koje dolazi

Ili o ovom što sad tek prolazi,

Pričati intimno, o nama

Ili razvući preko kontinenta.

O pravdi, o nepravdi

O vjeri, o nadi?

Sviđa ti se, nesviđa…

Izbrisati sve, bilo bi šteta

Opet početak, prazan list, prazna strana

Provući se kroz mnogo godina,

Ili svesti na par dana

Svejedno, višespratnica, ili koliba mala

U svaku bi te sobu kao zlatnu nít uzidala

Sunce moje drago,

Jedino moje blago.

Саборовање у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу

У порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу је 12 јула 2022. године одржан завршни дан манифестације САБОРАВАЊЕ у организацији Културног центра Крушевац. Цео програм, који се састојао од ликовне колоније, изложбе слика, свечане литургије и завршног културно – уметничког програма обојили су КУД “Пепељевац” из Пепељевца, КУД “Герасим Вујић” из Коњуха и КУД “Миодраг Вучковић” из Здравиња… Посебну ноту духовности и добре животне поезије дали су и песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Аријана Хинић, Милосав Ђукић Ђука, Градимир Карајовић, Богдан Јефтић, Љиљана Тамбурић и Љубодраг Обрадовић. Програм је уредио и осмислио Чедомир Милосављевић, водила га је Вера Поповић, а за озвучење и тонску реализацију био је задужен Марко Вишњић… Бројна публика је уживала у приређеном програму, уживајте и Ви у сликама и видео запису…

Ni danas se nije desilo ništa vrijedno zapisati

Dan mi se izmiče kroz prste,

kao i većina dana u nisci koju zovem životom koji živim.

Svijetli dani jedni s drugim uvezani noćima,  mrakom,  i tako u nedogled,

ili mnogo bliže, jer biće kraj i tom lancu,

mi samo volimo vjerovati da je lanac okrugao, i da visi o vratu Boga jedinog u koga vjeruješ,

u nadi u vječni život, slatke laži u koje se pretapamo,

a krst koji nosiš je kao dug, dostojan život

kao duboka voda što sve nosi, i nas,

svi putevi u istoj tačci ukršteni.

I vjera postane istina ako ti je dovoljno da budeš zemlja,

da budeš drvo, da budeš ptica,

da budeš jedno są svim, sa planetom.

Ni danas se nije desilo ništa vrijedno zabilježiti

da nekom pročitaš

sutra.

 

УМИНУТ ДВОР – Душан Комазец

Бачено око, у даљи спокој што мре,
јер први петли јављају „ румењу” зор.
Хитањем корак около пристигнут пре
јутрења сненог, ком заклон од сунца двор.

Осморен грехом доходи злохуди строј
што нечовештвом у крви извори злост.
Бездух у срцу, жртви у неброју пој.
Лице и срећа, уминут Божић и пост!

Кошуљи црној унапред опрост за грех
„ отаца часних”, а где ту од Творца страх?
Опело немо, ни поп, ни клепка, нит’ плех?
Суноврат ума, праху од прашине прах.

Жалосна врбо што Сави милујеш вал,
оплачи тугом живот им уминут прост!
Крвава реко упамти најлепши жал,
даруј га небу, ком Србаљ најдражи гост!

БЕГУНЦИ  ОД  СУДБИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш

БЕГУНЦИ  ОД  СУДБИНЕ

Клонили се рђавих  сретања,
отимали од  злих слутњи,
бојали се ниског греха,
чували од подлих  ћутњи.

Тражили су светла  луку,
падали и подизали,
селили се, куд све нису,
о године спотицали.

Сутра  су им отимали,
њихово је јетко било,
што су знали, тихо знали,
дал  се крећу, ил су стали?
Настави са читањем “БЕГУНЦИ  ОД  СУДБИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

AFORIZMI – Dragiša Pavlović Rasinski

Danas se u konkurenciji, jaja najbolje kotiraju mućkovi.

Ma kakve ozonske rupe. Mene više brinu rupe na mojim pantalonama.

Radim i igram loto. Pa šta pre upali, plata ili premija.

Prešao sam na brzu hranu. Čas pojedem ono što za penziju mogu da kupim.

Džabe se hvatam za slamku. Motka bi dala bolje rezultate.

Vodimo svestranu brigu o sportu. Čak i konjima s hvataljkama dodeljujemo konjušare.

Džabe se baka radovala promenama. Crvenkapa i vuk stupili u koaliciju.

Kad god treba da se odlučimo za Istok ili Zapad, mi se uhvatimo za nešto izmedju.

Sad smo najčistija država. Ceo svet nas riba.
Настави са читањем “AFORIZMI – Dragiša Pavlović Rasinski”