Пронађи ме *Драгојло Јовић

ПРОНАЂИ МЕ

Пронађи ме док ме има
У времену и простору, међ’ људима
Пронађи ме и кад олује кидишу
Кад се липе до земље њишу
Кад се боре да им свака грана одоли
Ако је ветрови сломе да опет мирише.

Пронађи ме у овом времену страшном
Кад са свих страна опасност вреба
А човек човеку највише треба
Кад још се можеш наслонити на раме моје
На раме које са ћутањем збори
И ћутање најбоље разуме,
Само ме пронађи.

Пронађи ме по јакоме врелцу и сунцу
Ил ветру што срџбу векова носи
Кад у гори дрвеће под мразом пуца
Пронађи и оно што се никада пронашло није
И кад по мрклој ноћи у некој забити се кријем,
Само ме пронађи.

Пронађи ме и не чекај месечину
Моју звезду горе видет нећеш
Нестаће са неба мала и велика кола
Кад на небу неће бити сјаја,
Тад нек к’ земљи падне једна суза бола.

Пронађи ме док још може
Свака рана да се преболи.
Пронађи ме…..

Драгојло Јовић

ПОМУЋЕНО ДОБА – Андреја Ђ. Врањеш



ПОМУЋЕНО ДОБА   

Причу о злом времну страдања цијеле породице Врањеш  из села Камен надомак Гламоча којој припадам нећу испричати у цјелости, препричаћу  је онако како сам је своједобно од оца чуо фрагментарно, стављајући у фокус лично његову трагедију. Описивање егзодуса над цјелом породицом и мјештанима  других  презимена, који су  се затекли критичног тренутка у  селу изискивало би простора и времена. Како сам често  пробуђен слушао очеве отргнуте јауке и крике, ноћне море које су га прогониле, пратећи га до краја живота  велике трпње,  донекле сам и сам остао изтрауматизован, ма колико је  покушавао да ме заштити, колико је то било могуће, испоставило се да ипак није успио јер  се напросто другачије није могло. Драма покоља недужног народа из поменутог села Камен одиграла се децидно на Светог Илију другог августа 1941. године.  Одмах послије објављивања цика, чим се Сунце отворило у свој својој премоћи, моторизовани ,камионима, цестом како се говорило за друмски правац који је преко Ливна, Гламоча и других мјеста спајао СПЛИТ СА  БАЊА ЛУКОМ.  Дошли су као што изненади провала облака, као што се деси   зло,  изненади очекивања, избауља од некуд  у бестијалнотси својој, тако су се у крваво свитање  десише  и усташе, до тада  не виђени војници у црним униформама. До зуба наоружани патолошки поремећених умоваа као све психопате  започели су  не чекајући своју  јутарњу сеансу смрти. Али то бјеху махом познати, комшије сусједних комуна: Ливна, Дувна, Лиштице, ШИРОКОГ Бријега који су наједном  искорачили из својих начела и постали  ненадано звијери. Искочивши испод  цирада , тек пристигли злочинци из сусједства опколили су село у широком луку у  облику потковице.  Сањиве људе различитих  старосних доби,  чак и бебе које су мајке у страху шта ће се  десити,
држале   прислоњене  чврстоуз мајчинске, увјерене да им их нико никада неће одузети  као што Десанка рече „Испод свода плава“ тих њежних мајчинских груди  груди, па све до зрелих мушких глава и најстаријих ђедова и старица.  У злокобно доба монструми ће  одвести  у давно изпланирану смрт читавеа села, убијајући на хиљаде жена дјеце и старих оних изнемоглих од живота болом, утучених људи. Имали су  безочни пред собом невини, немоћан народ као јагњад припремљену за  клање. Чекали су више збуњени тренутком несрећници, мирно „Као да смрт није ништа“, препуштени сили свој  усуд. О злочинима који су се спремали , планиралиучинити у овом дијелу  Крајине присталице  усташког режима, упозорен је на вријеме српски живаљ.  Још  прије формирања НДХ, од  сељана радника који су сезонски радили у већим градовима, чули су  чемерни за Пвелићеву доктрину коначног решења српског националног питања у НДХ:  Једну трећину Срба   побити, једну покатоличити а једну преко Дрине протјерати. Сматрајући да се у размјерама сличног  такво насиље по монструозности није нигдје догодило у новијој историји,  несрећни и неупућени људи нису повјеровали у  бестијалну могућност таквог  чина.  ,,Зашто кад нисмо ником скривили бш ништа говорили су једногласно“?. Један младић чуо је за покољ који се десио непосредно тих дана на простору среза Ливно, упозорио је бабу и дједа да се склоне у шуму. Ђед је рекао лаконски : ,, Синко нисмо ми комунисти верујемо у Бога, зашто би онда нас убијали кад нисмо никоме никаква зла нанијели, нека се склањају  који су се Богу ЗАМЈЕРИЛИ“.
Настави са читањем “ПОМУЋЕНО ДОБА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЛАЖУ МЕ

Лажу ме, лажу,
да још ме волиш, кад кажу,
да би учинила све, због мене,
лажу, мада је лепо чути,
слушам и ћутим, а знам лажу.

Лажу ме, али не из злобе,
желе да се обрадујем томе,
лажу, а знам давно беше крај,
само ја тебе и даље волим знај,
не признајем да је крај, само ја тебе.

Истина и лаж, једна поред друге,
две прашњаве пруге дуге,
истина и лаж, знам да знаш,
шта је шта, шта осећам ја,
знам да знаш, зрнце наде не даш.

Лажу ме знам,
док слушам дрхтим сав,
лажу, али полетео бих овај час,
насликао на небу дугу за нас,
лажу, али лаж улепша овај час.

16. Međunarodni književni konkurs Zlatnog pera

16. Međunarodni književni konkurs Zlatnog pera

Poštovani autori, naš novi 15. književni zbornik “Osmehom mi dođi” je u štampi. Svi autori koji su uplatili za svoje primerke, knjige će dobiti do kraja avgusta. Do tada, organizujemo novi, 16. međunarodni književni konkurs koji je otvoren do 31. avgusta 2023. godine.

Književni klub “Zlatno pero” Knjaževac nakon uspešno završenog 15. konkursa organizuje 16. po redu Međunarodni književni konkurs za najlepše radove, a tema je slobodna. Šaljite pesme, pisma, anagrame, priče, haiku, haigu, odlomke, ilustracije, aforizme.
Za najbolje ćemo, kao i do sad, pripremiti posebna priznanja, a za sve ostale knjige, diplome i članske kartice našeg kluba. Svi autori koji žele zbornik sa svojim radovima uplaćuju, a cena zavisi od broja i dužine radova. Radovi mogu biti pisani ćirilicom i latinicom, a nakon štampe će dobiti knjige na kućnu adresu uz plaćenu poštarinu za sve bivše YU republike.

Radove i sva pitanja šaljite isključivo elektronskom poštom, tj. mejlom zlatnopero14@yahoo.com
Настави са читањем “16. Međunarodni književni konkurs Zlatnog pera”

Моравски цароставник 2023. – Конкурс и резултати

Pogledajte kako je bilo na manifestaciji…

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА

На основу виртуелног гласања, мејлом и телефоном, 01.10.2023. године у Крушевцу, жири у саставу: др Велибор Лазаревић – председник, Светлана Ђурђевић – члан, и Љубодраг Обрадовић – члан донео је одлуке о наградама на МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРСУ ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ;TEMA: МОРАВА, БЕЛА ВОДА, РОЗЕТА, МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК… :

НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ 2023. године награде су добили:

  • 1 место – Јован Бундало из Београда за песму: ЦАРОСТАВНИК И РОЗЕТЕ;
  • 2 место – Љиљана Тамбурић из Крушевца за песму: ИЗ КАМЕНА ВОДА ТЕЧЕ;
  • 3 место – Валентина Вања Дабић из Смедерева за песму: БЕЛА ВОДА.

Захвалницу су добили песници:

  1. Љиљана Терентић из Смедерева за песму: ТРИ МОРАВЕ ГРЛЕ МЕНЕ;
  2. Алекса Цојкић из Београда за песму: КРАЈ МОРАВЕ СЕЛО МОЈЕ; 
  3. Јасмина Димитријевић из Загреба за песму: У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ.
  4. Боривоје Видојковић из Ћићевца за песму: КЛУПА КРАЈ МОРАВЕ;
  5. Живојин Манојловић из Крушевца за песму: ПРИСНЕВАЊЕ;
  6. Благоје Премовић из Велике Плане за песму ТРИ МОРАВЕ;
  7. Урош Аћимовић из Пожеге (Западна Србија) за песму ОЈ МОРАВО;
  8. Братислав Спасојевић из Коњуха за песму: БЕЛА ВОДА;
  9. Александра Мишић из Чачка за песму: МОРАВА НАС ВОДА ОДРАНИЛА;
  10. Катарина Ђорђевић из Крушевца за песму: РОДОЉУБЉЕ;
Све песме са конкурса обајвићемо у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ број 21.
Награде које ћемо доделити:
  • за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у новембру 2019. године на скели у Белој Води (8.10.2023.) у 15:30)
  • за друго место – диплома и 3 књиге
  • за треће место – диплома и 1 књига

За долазак на манифестацију „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ организатори манифестације нису у могућности да сноси путне ни друге трошкове доласка и смештаја.

МАНИФЕСТАЦИЈА „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ има позивни карактер. Одржаће се у Недељу 8.10.2023. године почев од 15:30 часова у Белој Води код Крушевца. (На три локације сукцесивно: У народном музеју, на чесми у Белој Води и скелу укотвљеној на Западној Морави.)

Настави са читањем “Моравски цароставник 2023. – Конкурс и резултати”

MOLITVA-Zdravka Pap

Moli se da nikada
ne budeš sam
i da ruka tvoja
koju mi daš
ne bude u ruci,
koju ne znaš.

Nedostaješ..
Pojavi se na vratima,
donesi mi svetlost
lica tvog i očiju,
koje me vode
u raj prekrasne
duše tvoje.

Sve što čekam
tvoj je glas,
da me pozoveš
u san i ruku da mi daš.
Znam da si od Boga dar
i zato se molim,
da te sve više volim!

КАД САМ БИО МАЛИ

КАД САМ БИО МАЛИ

Кад сам био сасвим мали,
свакако су мене звали.
„Злато“, ме је звао тата,
носећи ме око врата.

Мајка ме је, „Сунце“ звала,
и брижно ме неговала,
и уз мене увек била,
и од зла ме сваког крила.

„Срећо“, ме је звала баба,
на мене је била „слаба“,
па кад нешто по злу крене,
штитила је увек мене.

„Соколе“, ме звао деда,
код њега се знало реда,
али ме је свуд` водио,
и свачему научио.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Паметни родитељи допуштају својој деци,
да по неки пут и погреше.“
Махатма Ганди

Мајсторовина, јул 2018 љета Господњег

ДЕЧЈА МОЛБА

ДЕЧЈА МОЛБА

Ви, одрасли, не умете,
да, нас децу, разумете,
па, рад` неке мале штете,
ви грдите своје дете!
Што си тако суров свете?

Љутите се због ситница,
ил` некаквих глупих трица!
Ми смо, ипак, само деца,
зашто, да нам срце штреца,
и толика диже бука,
због нашега несташлука?

И када вас умор свлада,
од напорног неког рада,
и у вама бес превлада,
сетите се, ви, баш тада,
да то исто нисте знали,
ни ви, кад сте били мали!

Зато тада застаните,
и дубоко удахните,
онда „ручну“ повуците,
мало више размислите,
своје нерве опустите,
и на децу не вичите.

Ми не знамо, ал` ви знате,
треба савет да нам дате!
Па све тате и све маме,
маните се так`е драме,
и млаћења празне сламе,
добра нема од галаме,
већ ће бити само штете,
коју трпи ваше дете!

Знамо да то није лако,
али треба радит` тако,
ми ћемо вам рећи како,
поступите баш овако!
Рад са децом тражи дара,
ал` реч лепа, све отвара,
вреднија је од свих пара,
од ње има увек ћара,
јер у души срећу ствара.

То сад добро упамтите,
и увек се потрудите,
да дечицу не грдите,
већ их често похвалите,
и уз осмех то радите!

Од када се дете роди,
ка томе се циљу ходи,
да његовом бићу годи,
да му ништа не нашкоди,
све битно се на то своди,
радост душу да оплоди.

Одраслим` се деца чуде,
што им некад строго суде,
јер за љубав деца жуде,
и не воле кад се куде!

Зато, нек се сви потруде,
да осмеха чешће буде,
што га више деци нуде,
даће од њих боље људе!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Деца често говоре истину. Штета што немају више ауторитета.“
Мађарска пословица

Петроварадин, октобар 2019 љета Господњег

SAD IH SE NIKO NE SEĆA – Ljiljana Tamburić

SAD IH SE NIKO NE SEĆA

Kao strašila, krive se, zidovi rušne kuće
Mesec protinje pipke, kroz grede na starom tavanu
Još se po malo naziru, pleva i suvo pruće
I žuta zemlja, stoletna, stucana kao u avanu…

Na vlažnom zidu letva, sa deset krivih eksera
Na jednom radnički kačket i štap od grane cera
Na drugom, tkanica, torba, masna i poderana
Preko nje žičana drška i fitilj od fenjera…

Na drugom zidu pauci, ispleli zavesu belu
Ispod nje sva u prašini, visi slika s venčanja
Umilno, baba se smeje u mladenačkom velu
Sa fotofrafije, koja, propala, viri iz rama.

Na slici crno beloj, sivilo prekrilo lica
Samo su malo, roze, ostale babine usne
Od svečanog odela, jedva se nazire skica
Dedini brkovi crni i veđe debele, guste…

Deda pod ruku drži mladu i bujnu snašu
Venac joj krasi čelo i kosu ispletenu
Ona je nana, majka, za familiju našu
Nosila na sebi, kuću, odavno napuštenu.

Duga haljina, bela, čednost je njenu krila
Deda joj beše ljubav još iz detinjstva rana
S njim gnezdo puno ptića u siromaštvu svila
I celog veka bila deci i kući brana…

Sad ih se niko ne seća, potomci žive daleko
Sliku će odneti vetar, u kovrag jednoga dana
Možda će zaraslim putem kad prođe slučajno neko
Videti prošlost kuće na crti nebeskog dlana…

Ljiljana Tamburić

OVO NAM NIJE OD BOGA – Ljiljana Tamburić

OVO NAM NIJE OD BOGA

Usud se sprema strašni, nebom se valjaju stene
Na zlo miriše dan

Veče se sumraka plaši, strepnja pala na mene
I znoji mi se dlan

Neki oblaci grdni nad gradom grotlo prave
Paklena vidim mu usta

Iz njih glasovi čudni ko da su prepuni lave
Ostaće zemlja pusta

Ko nam to gasi sunce, kao dogorelu sveću
Kad još nismo za grob

Ko strašne sumnje zrnce, baca na zemnu sreću
I prevrće nam drob

Nekog ludila ruka, meša sa Satanom karte
I bije kao grom

Velika neka muka, veća od vojske Sparte
Nad nama pravi lom

Ovo nam nije od Boga, mi smo od njega porod
Imao put je za nas

Dao nam telo od svoga, genetski, životni kod
I veru kao spas

Ljubav pokaza svima, suze, radost i smeh
I mnogo lepog još

No promeni se klima, podmesti neko nam greh
Čovek postade loš

Evo osećam nebo, kako na glavu mi pada
Plašim se da je kraj

Dajte mi makar placebo, mnogo je ovog jada
Gde nesta zemaljski raj

Ljiljana Tamburić