ŠAPAT

Tamo gde živalj za dah se bori,
gde šapat tiho umire, trune;
još sveti kamen tužno mrmori,
bezdušnog zlotvora kletvom kune.

Tamo gde stradalne teku rane,
gde ikone svete prah prekriva;
tamo gde zora nikad ne svane,
gde dušman nejač krvlju umiva.

Zašto nam Bože svetinje ruše,
zašto pred Tobom nismo svi čisti;
zar nisi svima utkao duše,
zar nisu ljudi pred Tobom isti.

Zagrmi Bože da ljudi znadu,
nek milosni šapat svetom odzvanja;
svakom čoveku probudi nadu,
da li se krsti ili se klanja.

autor
Jovica N. Đorđević

НЕЉУБАВНА – Зоран Р. Томић

НЕЉУБАВНА

Мила је била и остала, лепршава Она,
Није се од сијасет надошлих година нимало уморила.
Непосредна, тачна, побожна,
А одлучна, стрпљива, скромна,
Духовно богата, стамена,
Витка, женствена, и даље згодна.
Породици и свом родном крају привржена,
Спортски дисциплинована,
Слутим у друштву омиљена,
Озбиљна а само наоко строга,
Пријатељски настројена,
Преовлађујуће одмерена
А емотивна, себе свесна.
Упркос славној прошлости такмичарској
Нимало охола, ни уобажена.
Напротив – крајње природна,
Једноставна, са собом усклађена.
Топла.
Ономад се једва познавасмо те мало је у сећањима има,
Нађе се ипак каткад у оним старим лутањима,
Па и у мојим песмама,
Давним ритуалима.
Но, места понајвише заузима у некдашњим маштањима,
У минулим испрекиданим сновима.
У данима и ноћима магле,
Са хладним ветром, опалим лишћем усковитланим
Напоредо са косо шибајућим кишама.
Младости наше прохујалим капима.
Али са сјајем постојаним у још радозналим очима.
Настави са читањем “НЕЉУБАВНА – Зоран Р. Томић”

О ТЕБИ-Здравка Пап

О теби нећу
ником причати,
да си све моје и да си
мој гром и моја лила,
и да можеш у срцу
да ми гориш.

О теби нећу
ником причати,
ни птици на грани,
бојим се да ће одлетети
и однети наше жеље,
и донети тугу.

О теби нећу
ником причати
ни самој себи,
бојим се да не
проговори душа.

ЗНАК- Драган Милошевић

ЗНАК
Од потопа све до данашњих дана,
зацари се звер црна међ’ људима.
Душама створи на хиљаде рана
и окамени срца у грудима.

Из дана у дан сав разум се губи
ко звер човек на човека кидише,
све више своје зло у себи љуби.
Ближњему своме из срца крв сише

Али данас, ко некад у потопу,
нема руке да прихвати мира знак.
Знајте Он прати сваку нашу стопу,
за сва људска зла спрема нам вечни мрак

Нема више на Јордану крштења,
ни знака доласка Сина спасења

ПОТАЈНА ЗАВИСТ

Одлажеш тајне речи душе,
док раздањен дан баца
у вир свих седам боја дугиних хаљина,
као слободну креацију бираш
светлост немирних снова
у првом сусрету јаве.

Ћутиш,
ништа не показујеш
у рату светла и таме,
слободу и љубав доживљаваш,
као да си дипломирао на
Универзитету Грчких Богова,
одсек Пикове даме.

А у тмурним данима поклањаш
натенане гестове емоција,
гледајући у дугу како гола шета,
пролазиш предео шока,
узнемирено ти навиру изливи наклоности.

У сјајном оклопу витешки
желиш рећи, остани у ноћи…
Ово мучење доноси лек,
победили смо светло
молећи се за доброту,
остварење идеалних снова
да се прилагодимо у схватању живота.

Магична лепота сексуалности
избија зрачењем светла,
заслепљено сјаји
у ковчегу заробљеног срца,
напајањем изцели зидове рана,
буди свој,
време је сјај наше светлости.

НА КОЈУ СТРАНУ

 

НА  КОЈУ  СТРАНУ

Чудна времена пријатељу драги!
На ражњу пече се Месец
Човек га окреће,
Сунце леденом оловком пише
Ледници се усијали
Мирише изгорела риба
Гори уље на тигању.

Звезде занемеле
Тишином разговарају
У болу ране превијају
Питају се
На коју ће страну.

Земља нам брекће
Од чемера и беса
Поцепаних рукава и скута
У Свемиру лебди, лута.

На коју страну
Пријатељу драги?
Где смо оно погубили
Наду и опанке
Тражећи сунце што високо тумара
Хоће мало хлада
И један удах ваздуха чиста.

Јели ово крај
Пријатељу драги?
На шта ће мо обојке сушити
Ако престану кише и олује?
Да ли по печеној месечини
Још можемо наћи
Неко зрно умрле среће
Међ’ два камена
У нашем Лазу поред реке
Где некад босим ногама
По змијамама газисмо
И тражисмо наду.

На коју страну
Пријатељу драги?
У ова црна и зла времена
Кад уместо живота
Само смрт се сеје
Испред нас стоји усијана стена
Иза нас остаће само сена.

На коју страну пријатељу драги?

                                                            Драгојло Јовић

ТИ СИ БИЛА-Здравка Пап

Ти си била
корак у будућност
и жито за душу
рузмарин за свадбу
и црна трака око врата.

Ти си била
суза у оку
и срећа у срцу,
радост у души,
благ поветарац
У речи и стиху.

Ти си била
смисао и заблуда,
бол, туга и патња
све оно што ме мучи
и не оставља на миру.

Ти си била
свемир у жељи
истина у срцу и души.
Ниси преварила човека
у раљама живота.

ДА ЛИ ПОСТОЈИШ – Милана Јањичић

Никада ме нећеш видети да клечим.
Никада у мојим очима нећеш
видети жељу да побегнем.
Вековима ћутим твоје име.
У мојој соби топло је од жеља.
Посматрао ме је његовим
тешким очима.
Ко их једном угледа,
заувек их памти.
За сањање нису потребне постеље.
Лутаћу на овом путу од дуњице
до мртвачког сандука.
Дођи.
Можда се пред тобом
нећу осећати као туђа.

ЧЕКАМ-Здравка Пап

Боже мили,зар има смисла
сањати бриге и радости,
лечити ране и волети птице
које полете и никад се не врате
у своје гнездо и своју младост.
Зар могу живети подељена
у два тела , два ока и две руке,
бити успомена која понекад
залута у твој живот и твоје срце.

Зар могу живети без живота
и лечити ране горе од смрти,
кад си ти мој живот и срећа
која ме чува да не полудим?
Ти добро знаш
да не знам да ћутим
и да ћу причати свима
да те чекам и да се враћаш.

УЦВЕТАЛА РАДОСТ ДУШЕ-Здравка Пап

Уцветала радост душе,
ојађена,испоштена,
на терету проклијала,
и у срцу пропевала.

Уцветала радост душе,
ко лептири разних боја,
и ко цвеће по бедрима
што га садиш и милујеш.

Уцветала радост душе,
и није се променила
све до судњег дана
кад се разболела.

Уцветала радост душе,
и кити се опет жељом,
и спремна је да полети
у загрљај твоје душе.