О ЉУБАВИ – Хана Мехмеди

О ЉУБАВИ

И никад се нису срели,
А сви знамо колико би то хтели.
У свакој души сакривена бол лежи,
Неуморно чекајући да љубав све реши.
Поред њега читав космос стоји,
А у мислима му ужарена звезда
мелодију срца кроји.
Сунце топи лед у дворишту,
А љубав лед у тајном скровишту.
Тајно скровиште је наизглед тесно,
Али то је једно чаробно место.
У сред поноћи месец очарава сјајом,
А звезда то дефинише правим ,,рајом“.
И још увек се нису срели,
А сви знамо колико би то желели.
И свако од њих гаји неку наду,
А заборавља на то да ће је
изгубити младу.
Теже је чекати,
Још теже веровати.
Срешће се они некад,
А несуђена љубав постаће љубав века.

Настави са читањем “О ЉУБАВИ – Хана Мехмеди”

PELERINA – Nikolina Perić

PELERINA

Vodi li te?
Oslušneš li?
Ili od nje bežiš
Ne spuštavši maske
Koje uspešno nosiš
Jureći validnog sebe
Ko želiš postati?

Gospodi li te?
Odustaneš li?
Ili nastavljaš da grešiš
Gutavši iskrene opaske
Ti se i dalje ponosiš
Tesnu kožu kost grebe
Šta će ostati?

Na tome putu
Odupireš se raju
Ne marivši
Za postojanje ožiljaka
Odrekavši se misli
I ne primetivši
Da strahovi su stisli

Precrtavaš boju žutu
Odbacuješ spoznaju
Iskonsku lepotu krarivši
Bežeći od sopstvenog mraka
Koliko smo toga potisli
Ne shvativši
Da vozovi su otišli

Tamo
Prošavši
Mesto na kom je na početku bila
Duša kmeči
Ka bolu hrli
Sva ta u tebi praznina
Nije tvoja istina

Gde sve reči ne znamo
Došavši
Nije te pobedila
Tragam šta je leči
Dozvoli da te zagrli
Dok sa grudi čađava prašina
Postaje novog života pelerina
Настави са читањем “PELERINA – Nikolina Perić”

Срце -Здравка Пап

Пресеци мук
и кажи наглас
шта мислиш о љубави,
у крилу несрећних и тужних.

Замириши срце
пољупцима врелим
и немој да бежиш
од онога што те чека.

У чекању
појави се суза
и тражи немогуће,
да процвета и постане
цвет љубави и среће.

Смеј се,
и кад би плакати хтела!
У срцу је радост и жеља,
пусти је да игра и пева.

НОЋ ВИНА И ЉУБАВИ – ДРАГАНА МИЛЕНКОВИЋ

НОЋ ВИНА И ЉУБАВИ

Заноћио цвет на откосу траве,
чежња је заспала у наручју биља;
звезде се ноћас на чокоту плаве,
опијене мирисом грожђа и смиља.

Спустила се роса у сокове зрна,
ту ће се сакрити обећана срећа;
неко пребира по прстима струна
и тражи песму уз пламен свећа.

Рекама опојним немири теку,
таласи сећања ка ушћу воде;
траже једну стару, љубав далеку,
где живи чежња и море слободе.

Вино ће потећи кроз вене живота,
грожђе к’о и цвеће почеће да вене;
кад нестане мирис, његова лепота,
остаје тајна у очима жене.

(C) Драгана Миленковић, Врњачка Бања

Категорија: Одрасли песници

ЉУБАВ И ВИНО – Мира Томић

Мира Томић, Mladenovac

ЉУБАВ И ВИНО

Дали ме вино опије
Или оно што се крије?
Љубав та вечита тајна
А замисао и осећај бајна.

Када те погледам у глави ми се заврти
И знам да ћу те волети до смрти.
Љубав је јача од сваког вина и пића,
А осећају је сва жива бића.

Када се помеша љубав и вино
Свакоме је лепо и фино,
Лепо је пити црвено,бело или розе вино,
А још лепше волети силно.

Љубав опија јаче од вина,
А  то свако срце у себи има.
Да буде опијен тим рајским пићем
И да има потребе за сродним бићем.


Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Мира Томић”

ТИШИНА-Здравка Пап

Тишина успављује сан,
ципелом шкрипи по снегу,
заборав тражи у речима,
капут носи од кашмира,
песму пева у рукаву,
ћути и смеје се трагу,
птици кад хода по кругу.

Тишина тихује у страху,
док бубањ удара по такту,
спремаш се за излазак по беспућу,
са собом носиш кармин
да прецрташ усне кад кажу,
а треба да ћуте у надахнућу.

Тишину кријеш у јастуку
и чекаш да усни у мраку.
Нагни се да видиш
где су се сакриле птице
што лете по небу
и питају кад ће тишина
да нареди да ћуте,
они што немају
шта да кажу.

РОБ – Живојин Манојловић


Живојин Манојловић, Крушевац


РОБ

Усне
Жељом испуцале
Вином

Мелем
Страсти целивам
Обзорјем
Умивам
Топлином даха
Обгрљен
Краткоћу ноћи
Дужим
Магију трена
Као слободни роб
Служим

Настави са читањем “РОБ – Живојин Манојловић”

ЉУБАВ И ВИНО – Петра Марковић


Петра Марковић, Сврљиг


ЉУБАВ И ВИНО

Топли ветар улази
кроз отворени прозор у кухињи,
док нам правим вечеру
и плешем уз стихове
добро познате Црвене јабуке.

Лагана цветна, летња хаљина се
што од ветра, што од плесања
врти око моје осе.
Пењем се на прсте
и постајем довољно висока
само тек толико да дохватим
две винске чаше.

Вечера је скоро готова,
есцајг је на столу и чека да га употребимо.
Приносим флашу вина столу,
две чаше и неколико свећица.
Све је спремно,
гледам на зидни сат
и он ми говори да ћеш доћи ускоро.

Босим стопалима
из дневне трчим у ходник
након звука отварања врата.
Чекаш ме ти,
у црном оделу са букетом црвених ружа,
које очајнички покушаваш да сакријеш.

Пијемо вино,
причамо и смејемо се.
Сјај твојих браон очију
ме води у другу димензију.
А тек осмех, о Боже, тај осмех!
Обара ме с ногу без имало труда.
Устајеш и пружаш ми руку.
Питаш ме за плес.
Радо своју малу руку
спуштам у твоју,
устајем и лагано пратим твоје кораке.

Волим те,
о Боже колико те само волим!
Живот с тобом је
попут живота у Тоскани.
Љубав и вино.
Плоча која се врти на старом
грамофону моје баке.
И ништа ми више не треба за срећу!
Ми, наш мали стан и
наша Тоскана у Србији.

Љубав је добра
исто колико и старо вино
ако је живиш са правом особом.
Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Петра Марковић”

  ПРАВА ЉУБАВ – Мирослав Мика Кркић


Мирослав Мика Кркић-Ћићевац

ПРАВА ЉУБАВ

Од кад ти у мом срцу
Упали ватру
Ја похита да у твом
Упалим исту такву.

Осетио сам да она
Није обична
Да букти и жежи
И да моје срце
Од ње не може да бежи.

Ја нисам никакав врачар
Ал сигурно је то
Неки Божји дар..
Проценио сам да то
Није обичан пожар,
Који ће да протутњи
Спржи и спали
И у души ми
Згариште остави.

О томе нисам имао
Никакво знање,
И не знам одакле ми
Такво самопоуздање,
Одмах сам почео
Да радим на томе
Да исту ватру упалим
У срцу твоме.

Кад сам видео
Да и у твом срцу
Иста таква гори
Било је питање само
Дал ћемо знати
Да их сачувамо.

Расле су обавезе,
Притискало ме бреме,
Али све то нема везе
Налазио сам време
За ватру твоју
А и ти успешно
Ложиш ватру моју.
Настави са читањем ”  ПРАВА ЉУБАВ – Мирослав Мика Кркић”

ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ – Бранко Ћировић-Ћиро


Бранко Ћировић-Ћиро, Ћићевац


ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ

Једне зимске ноћи
Љубав се десила
Топла соба
Камин
Крај камина
Вила.

Дискретно је свијетло
Ватра у камину
Крај камина
Весна
Причамо о вину

Створено за љубав
Ово зимско вече
Проговори Весна
Уздах јој се оте
Тихим гласом рече
Вилом те животе.

Крајеве камина
Топли пламен
Ближе
С Весниних очију
Топли осмех
Стиже .

На столу су пуне
Двије чаше
Вина
На радију пјесма
Лијепа Емина.

Ја сједох на софу
Крај лијепе Весне
Нахрањен љепотом
О Емини пјесме
Рекох Весни
Срећо
Коначно смо сами.

Ово зимско вече
Љубав иште мами
Загрлих је снажно
Чаша с вином
Тресну
Спојише се тјела
Уз ватру и пјесму.

Завршисмо тако
У постељи мекој.

Ја дочеках зору
Уз лијепу Весну
Сад о томе пишем
Ову сјетну пјесму
Уз ватру и вино
Једне зимске ноћи
Крај старог камина
Волео сам
ВЕСНУ.

Настави са читањем “ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ – Бранко Ћировић-Ћиро”