Добродошли!
Суштина
Нема те овде
Тек неки дан
Ја сам
Већ празан
И депресиван.
Изгубио сам суштину
И тражећи њу
Урањам све више и више
У дубину.
Али тамо је нема
Не налазим је
А то у мени изазива
Све већу мучнину
И све више и више
Тонем у тишину.
Избегавам сваку дружину
Тек кад осетим
Твоју близину
Напустићу тишину
Да с тобом удахнем
Радост и свежину.
ПРАВА ЉУБАВ
Од кад ти у мом срцу
Упали ватру
Ја похита да у твом
Упалим исту такву.
Осетио сам да она
Није обична
Да букти и жежи
И да моје срце
Од ње не може да бежи.
Ја нисам никакав врачар
Ал сигурно је то
Неки Божји дар..
Проценио сам да то
Није обичан пожар,
Који ће да протутњи
Спржи и спали
И у души ми
Згариште остави.
О томе нисам имао
Никакво знање,
И не знам одакле ми
Такво самопоуздање,
Одмах сам почео
Да радим на томе
Да исту ватру упалим
У срцу твоме.
Кад сам видео
Да и у твом срцу
Иста таква гори
Било је питање само
Дал ћемо знати
Да их сачувамо.
Расле су обавезе,
Притискало ме бреме,
Али све то нема везе
Налазио сам време
За ватру твоју
А и ти успешно
Ложиш ватру моју.
Настави са читањем ” ПРАВА ЉУБАВ – Мирослав Мика Кркић”
Hrisre Bože jedini
pomozi svetlo da pratim
da ne lutam po pomračini
Duha svetog u srca primim.
Pomozi da očistim garavo odelo
trula duša okaje svako zlo delo
rđavo srce čiste suze pusti
milostivi Hriste pomozi i oprosti.
Pokaži mi ljubav i istinu
da ne posrćem na grehu svaki dan
sa ljubavi da razbijem srca hladnu stenu
bez tebe sam Hriste slab i bedan.
ЗАВИЧАЈ ЈЕ ЧУДО
Недајте људи
Пући ће ми груди
Кад из Свинова погледам
На поље Ловачко
Ноћу кад месец
Звездама окити
Небо Ћићевачко
Кад у долини Морава
Мирно спава
За све то увек
Места има
У мојим грудима.
Тад по врховима Јухора
Скаче моје срце лудо
И све то за то јер
Завичај је чудо.
Настави са читањем “ЗАВИЧАЈ ЈЕ ЧУДО – Мирослав Мика Кркић”