ЈУХОРСКО ВИНОГОРЈЕ – Миодраг Глигоријевић – МИГАН

Миодраг Глигоријевић – МИГАН, Параћин


ЈУХОРСКО ВИНОГОРЈЕ

Да л су виле ил анђели
Под Јухором васпосели
Ил је можда Свети Трифун
По промисли вишњег Бога
Посадио да рађате
Где год крочи српска нога
Па кад роде виногради
Србин вином да се слади
Па да пуни он буклије
Њиме колач да прелије
У весељу да ужива
Покојнику гроб прелива
А мој деда, сад се сећам
Када баба кући није
У подруму њему дођу
Исписници и комшије
И поред њих и ми, деца
Пијуцнемо вино лепо
А деда се, канда грди
Сам помало, бем ви пепо
Ту се чују ратне приче
Мртав Немац преко Немца
Не могу да се преброје
Па се сад често питам
Да л ти Немци још постоје
Кад се добро понапише
Задњег Швабу тад убише
Станте старци – баталте се
Оставите им неку клицу
Требаће нам у копање
Да нам раде под надницу

© Миодраг Глигоријевић – МИГАН

Категорија: Одрасли песници

 

СВЕТИ ВОЗ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић

СВЕТИ ВОЗ…

Небо је сведок да очи виде
Исто што душа осећа
Па пише стихове срцу што куца
У ритму слободе титраја
Ако постојиш ја бих ти дала
Моћ ветра што милује и ломи
И тако узаврео заволиш ме сву
Или ме помахнитао сломиш!

Знам није љубав игра лагана
Већ виртоуза немирног дело
Кад ниси спреман да се сав даш
Звоно не звони већ јеца цело
Низ реку узаврелих уздаха
Од патње надолазе немирне струје
И небом круже јата птица
Без циља кликћу и пољем брује!

Кад свети воз ниоткуда
Одједном предвођен локомотивом
Заломи крајем као да зна
Шта ће све бити, шта је све било,
И када вагони прикоче
Зашкрипе шине  сањиве
Ја чекаћу те само да знаш
Са очима срне рањиве!

Сиђи не хули и не ћути
Ил само лагано продужи
Из вечности се искрцај тад
И плови лађом што морем кружи
Ликови су јој без црта
Непрепознатљиви и непознати
Видим да ниси схватио
Што срце боли кад душа пати!

Небо је сведок да очи виде
Исто што душа осећа
Па пише стихове срцу што куца
У ритму слободе титраја
Ако постојиш ја бих ти дала
Моћ ветра што милује и ломи
И тако узаврео заволиш ме сву
Или ме помахнитао сломиш!

Настави са читањем “СВЕТИ ВОЗ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

ЉУБАВ И ВИНО – Мирослава Смиљанић


ЉУБАВ И ВИНО

Славимо празник Св.Валентина
као Дан заљубљених.
Слава онима који се воле
и уживају у њиховој љубави.
Истог дана је  Св.Трифун,
дан када се режу чокоти.
То је у традицији.
Да виноград боље роди.

Сећам се када сам мала била,
када ми је баба говорила
да су у брдима подруми били
и тамо су вино оточили.
Буриће су са шајтовима имали
и на њима су вино точили.

Други је народ раније био,
када прође поред подрума,
узме крчак да вино наточи
и вино пије.
Стари кључ оставља где је био
и свој пут наставља.

Тако, сећам се,
када сам млада била,
са мојим драгим сам у виноград одлазила.
На Св.Трифуна неколико чокота орезали,
вином просипали.
Вешалице понели, ручали,
на снегу се мало ваљали,
са снегом се грудвали и вино пили,
вино смо мало више попили.
Волим драгог кад му низ образ
вино тече.
Сећам се и ако је то давно било.
Вино је свуда присутно
Од рођења, крштења  и упокојења!

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Мирослава Смиљанић”

NJIVA GOSPODNJA

Dok kapljice kreću po Gospodnjoj njivi,
pomislih u trenu da kiše će sprati;
sećanje na tebe, trenutak dirljivi,
onda padne noć, prokleto dugi sati.

Dok se lenjo tama po mahali vuče,
bledi mesec senke ko bisere niže;
kao usud moju bolnu dušu muče,
jer svakom si senom meni korak bliže.

Iza svakog žbuna ti samo priviriš,
zalud te u vinu svako veče topim;
ti vaskrsneš načas samo da me kriviš,
da za tobom čeznem sve dok oči sklopim.

Kada nebom krene kišni oblak sivi,
i dok srce moje čežnjom sagoreva;
prospite mi telo po Gospodnjoj njivi,
da o tebi večno moja duša sneva.

autor
Jovica N. Đorđević
03.02.2024g.

ВОЉЕНОМ – Ања Симић

Ања Симић, Нови Сад

ВОЉЕНОМ

Хајде, док нам самоћа бедни страх штити,
Обасјај ме погледом од сувог злата
Јер, сутра ме, овде, више неће бити-
-бежаћу од новог, измишљеног рата.

Да си само мало више мени сличан,
И ти би од буке окретао главу,
Нашао би стих љубавни, необичан,
И мислио тихо на његову славу.

Не умеш ти тако. Без горде сумње знам
Да предвечерњих мисли зид не ствараш сам,
‘Место тога, без гласа, њима причам ја
И чувам их, стрпљиво, од свакаквог зла.

Урезано жицом лежи твоје име
У кори; не старог храста, већ срца мог.
Колико ћу дуго тешити се тиме
Да осмеха нема што лепши је од твог?

Дрско ћу да желим, макар много било,
Таман да ми се све друго ускратило:
Само, никад више, да не тражи праву
Моја света слика и кец у рукаву.

Настави са читањем “ВОЉЕНОМ – Ања Симић”

PRONAĐENA OMAMA – Zvjezdana Preradović

 

 

 

 

 

 

Zvjezdana Preradović, Beograd

PRONAĐENA OMAMA

Zna li ljubav krasnopevom
ocaklinu svoje odanosti,
k’o plamičak u traženju,
k’o odlaganje večnosti, prepozanti.
Moje oči, od suvog vina
purpurom tvojih zenica se poje.
U bludnom penušcu odložismo Večnost.
A trebalo je mnogo…
….. mnogo sunaca unedriti i zalučiti.

Tražismo se u džepovima lutalica,
na obalama reka prolivajući omamu.
U brokatnim kićankama što  se uz bedra sljube pronađosmo vetar.
Na uglu gde crtaš tuge  zakitih hibiskusom nedra.

Siđi niz šume eho.
Pusti obećanja strninom brda.
Ne ostani prašina na putu.
Nudim ti ciklame sa vinskim mirisom zagrljaja

Настави са читањем “PRONAĐENA OMAMA – Zvjezdana Preradović”

Arsenije Loma-Miroslav Krnjeta

Kroz vatre si gazio
sa sabljom se rodio,
sve šume,reke,planine,
pevaju ti pesmu srbine.

Barjake svetosavlja srbijom podigao
borbama zulumćare kumbarama oterao,
svaka zora krvava ti bila
sabljama sekao sultanova krila.

Rudnik planino šalji orla
pretekao junak barut groma,
vetrova sloboda,Takovo,Topola,
okove skida Arsenije Loma.

СЛИКЕ

ЗРНО ТАМЊАНИКЊЕ – Првослав Пендић Пенда


ЗРНО ТАМЊАНИКЕ, – Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

МОЗАИК ЉУБАВИ – Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

ЉУБАВ У ЧАШИ – Емилија Николић, Пирот


Емилија Николић, Пирот

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда


Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ

Вино! Вино, црвено дајте,
А ви господо засвирајте.
Запевајте о њој и вину,
Да ме опију не дајте!

Вином точите бокале
За љубав њену и очи плаве.
Њима прво, па да запевају
Ону о мајци кад преклиње сина.

“Мани се вина, само њу воли
Ти се вином тешиш, а њу вино боли”.
Свирајте господо свирачи!
Ту, баш ту ми запевајте.

“Дајте вина хоћу лом
Дајте музику на сто”.
Руменијег дајте ко образи њени,
Хладној зими, плавој жени.

Свирајте господо свирачи!
На танкој жици ме нађите,
Од дима и вина будите јачи
Душу ми на памук вадите.

Вино, вино ми дајте
Лек за душу отпевајте.
Хоћу да чујем крчму и планину,
О крчмарици и руменом вину.

Ноћас да ми нисте сели.
Ноћас кафану и вино певајте,
Нек’ заћуте ”Багремови бели”
Певајте ми ”Виногради зрели”.

Почните са граном од бора.
Хеј Марице вина нам донеси,
Ноге босе нек’ милују росе.
А кад сване рујна зора,

Вино и свирачи нек ме кући прате
Њу нек ми пробуде, па нека се врате…
Ипак има нешто што се више воли
То је љубав њена, која вином боли.
Настави са читањем “ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда”

НИСАМ МOГЛА -Здравка Пап

Нисам могла
пронаћи мир у тренутку
среће, туге и беса.
Бројим до десет
да се смирим,
лаж ме погоди
у сред срца,
мир желим
с обе руке.

Нисам могла
песму да запевам
кад душа плаче,
почнем да јецам
и успомене у сузама
по јастуку слажем.

Нисам могла
зло да пожелим,
душу да нахраним,
срећа ми крива није.
Од љубави извежена,
моја је умрла давно
у додиру лажном.

Нисам могла
истину да кријем
и претварам се лажно,
а знам да патиш и плачеш
више од мене
и да туга твоја
буде утеха моја,
нисам могла!