ПРАВА ЉУБАВ – Мирослав Мика Кркић

Мирослав Мика Кркић-Ћићевац

ПРАВА ЉУБАВ

Од кад ти у мом срцу
Упали ватру
Ја похита да у твом
Упалим исту такву.

Осетио сам да она
Није обична
Да букти и жежи
И да моје срце
Од ње не може да бежи.

Ја нисам никакав врачар
Ал сигурно је то
Неки Божји дар..
Проценио сам да то
Није обичан пожар,
Који ће да протутњи
Спржи и спали
И у души ми
Згариште остави.

О томе нисам имао
Никакво знање,
И не знам одакле ми
Такво самопоуздање,
Одмах сам почео
Да радим на томе
Да исту ватру упалим
У срцу твоме.

Кад сам видео
Да и у твом срцу
Иста таква гори
Било је питање само
Дал ћемо знати
Да их сачувамо.

Расле су обавезе,
Притискало ме бреме,
Али све то нема везе
Налазио сам време
За ватру твоју
А и ти успешно
Ложиш ватру моју.

© Мирослав Мика Кркић-Ћићевац