Запловише наше лађе

Језером су запловиле лађе,
Која пре ће, судбину да нађе.
Да прoнађе оно за чим трага,
Да утекне усуду од врага.

Која пре ће, да претекне преко,
Другој страни где је чека неко.
А која ће сидро да усидри,
Милим ветром више да не једри.

Која може боље да се снађе,
И која је од јуначке грађе,
Да издржи налете оркана,
Да изнесе терет својих дана.

Све блиставе када се порину,
Све уморне, крхке, у сутону.
Сваку друга струја је носила,
Свака другом ветру пркосила.

Двије исте нико не направи,
Истим правцем двије не управи.
Али све се на пучини стичу,
Да исплету заједничку причу.

У судару лађа са свих страна,
Неким срећа није записана.
Али многе заједнички стреме,
Да у миру плутају кроз време.

Ако икад сустигну судбину,
Зна ли ико где ће да се вину?
Кад претекну све ка другој страни,
Јесу ли им дани одбројани?

Име мог деде- Веселин Мандарин

Разочарао си ме и ниси одолео смрти
без слади си моје сузе јео
молио да одрасте дете у мени
и шта сад постадох ето?

Без помиловања име си ми дао
себично од смрти, године ди крао
Желео кад одеш на далеке путе
кроз мене да живиш и именом трујеш.

Шта је мени остало да живим?
Кад си моје уздахе клео
у моје си вене залутао
и ко сам сада ја ето?

На гробу твоме, наше име пише
да се сваки јунак поколеба
тужно је што кад и ја умрем
име ће гробар да нам меша.

Шта постадох ето?
Сенка што у теби живи
када и ја легнем под земљом
и твоја ће душа да се смири.

Веселин Мандарин

СВЕТИЛИШТЕ – Душан комазец

Није сумрак, само тама што крај једног дана роди
и тишину која расте заогрће тамним плаштом.
Која жури да одагна пој славуја, сјај у води,
већ и пламен што не гасне, оживљава прошлост маштом.

Заискриле у тишини, к’о фењери ноћи рајне
најдивнији украс света, твоје очи, у којима
скривају се сва богатства и ризница, чије тајне
разоткрити, може само онај ко је вољен њима!

Кад у њима видех занос, ватру која тиња, гори
испијена чаша вина к’о подрумско буре опи.
Немирно се срце моје од угарка пламом створи.
Пожурило да са твојим у вечни се огањ стопи!

У вихору сладострашћа сваки дамар нови иште,
не желећи ни тренутком оном другом да се клања,
Саградисмо у нехату свако своје светилиште
у бескрајној игри снова и несташних претицања.

Опиле нас ноћи страсне пролећем и мирисима
расцветалих ђурђевака, ал’ и цвеће тугу скрива,
па у вази тихо вене белу росу кад не прима.
Не вреди му поглед нежни, кад га нико не залива.

Дохујао ветар ледни! У срцима нашим тиња
плам што огањ некад беше, који памти ноћи страсне.
Неосетно, с њим пристиже и чемерно време иња.
Само чежња вечно оста, тај пламичак што не гасне!

Није тешко замислити колико је туге наше
сакривено у времену, па кад мину ноћи худе
прелиће се и просути из безмерно пуне чаше,
пола бола, да обома, туга нова мања буде!

Па и она оде- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Осмехнем се себи и њој
без да крај Вардара синем
пожелим да љубав отпевам
али јој ипак песму пишем.
Осећам грешке своје и њене
док кроз амбис стењу и моле
срећу да изродим пожелим
али ме сећања сломе.
Угледам љубав под
гробном парцелом
пожелим да смо
негде другде
она је мртва оживела
а ја жив тонем.
Осмех пожелим да вратим
напишем стрепње нове
јутро ме суморно пробуди
па и она оде.

Веселин Мандарин

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. – ПоезијаСРБ

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3.
– ЋИРИЛИЦА

Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта сам поменуту иницијативу прихватио, а иницијативу је  прихватио и председник Удружења песника Србије Милосав Ђукић Ђука и ево крећемо у наставак  реализације те идеје. Прва књига је изашла, друга књига је изашла, а ова трећа је у припреми. У том послу помоћи ће мени  и Бранку и нови председник Удружења песника Србије – Поезија СРБ Милосов Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић.

Детаљи:

  • Уредник: Бранко Мијатовић;
  • Издавач: Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
  • Учесници: 30 песника који пишу на сајту www.poezija.rs које одабере редакција;
  • Издавање књиге финансирају сами песници, учесници у пројекту;
  • Са свим ауторима потписаћемо уговор о издавању књиге који ће садржати и цену учешћа за сваког песника;
  • Сваки песник добија 5 А5 страна у књизи за биографију, своју фотографију и песме;
  • Биографија са фотографијом може бити на једној А5 страни;
  • Књига ће имати оквирно око 170 страна А5 формата заједно са предговором
    уредника, издавача и чланова редакције;
  • Књигу би радили у тврдом, биндованом и прошивеном повезу, а дизајн корица би се усагласили уредник и издавач;
  • Тираж књиге је 170 примерака, по 5 за сваког од учесника, а остатак од 20
    књига остаје издавачу за потребе обавезног примерка и архиву и ;
  • Редакција и припрема књиге за штампу: Љубодраг Обрадовић; Бранко Мијатовић, Милосав Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић;
  • Лектура песама – сваки аутор за своју поезију, а финална лектура  уредник књиге;
  • Можете се пријавити за учешће у овом пројекту најкасније до 15. 2.2025. године, односно до попуне планираног броја од 30 учесника.
  • Када редакција одабере учеснике пројекта о томе ће их обавестити јавно, на сајту, а тиме и све посетиоце сајта;
  • Учесници своју  биографију, фотографију и поезију у дигиталној форми могу
    послати на један од мејлова редакције: Настави са читањем “ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. – ПоезијаСРБ”

KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  651
KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović 2007-01-07 14:02:39

KAD VETAR…

Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
ja sam u kolibi gde lakše se diše
i gde me čeka postelja čista.

Uvek nežna i meka,
uvek nepoznata i topla.
I proradi vulkan i poteče reka,
pa me odnese u oazu,
gde nema ljudskih stopa.

Milovao sam telo, o tvoje ruke,
stavljao glavu u vrelo krilo.
I uvek kad nisi bila ljuta,
prestajale su sve moje muke.
I to koliko samo puta. Настави са читањем “KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović”

НЕКАД БИЛО – Андреја Ђ. Врањеш

НЕКАД БИЛО

Не сећам се, био сам у школу пошао, отац ме је повео на отварање изложбе Томе ПЕРАИЗИЋА, СЛКАРА ИЗ ЗЕНИЦЕ, ЉУБЉАНСКОГ СТУДЕНТА СЛИКАРСТВА КОЈИ ЈЕ АКАДЕМСКУ КАРИЈЕРУ почео , правећи огромне слике железарских погона и ливаца који су му позирали да нису ни знали, он нема ни једну властиту слику која није била безпристрасно ауто испитивана до неког само њему знаног суда вредности, пре него је угледала светлост. СЛИКАР из овим занатом познатих сликара Перазића дола. На око сликао је лагане слике, неизразите и неправилне биле су њему надмоћне и доиста јесу, да би се необични маестро смионо супротставио и великом Рафаелу, сигурно је , да су били савременици. Декаденција талијанске уметности почла је још онда када се Рафаелов гениј већ налази на свом врхунцу, Рафаела је сликање направило Богом, сва његова дела могу се прокужити критички само и не у духу клеветања, али ту нема ни заслеплљености нити дивљења. Изложбу је неприпремљено отворио мој отац, Томина радост је била очигледна, његова душа се није могла огледати у његову сликарству. Као Ван Дајк у свом Мадриду, више реалист са жицом нежности, он је у сликама био неко други. Да су живели у истом времену француски колористи и овај наш сликар стекао би се утисак сличности, био је академски сликар али није водио мнго рачуна о академизму. Због присности са овим сликаром и из породичне блискости,

Настави са читањем “НЕКАД БИЛО – Андреја Ђ. Врањеш”

Шта ако је због мене- Веселин Мандарин

Шта ако илузија живи у телу,
док плачем и стењем за тобом
па сваки порушени сан
жалим што нисам са собом.
Не жалим за тобом
и нисам за лажи
жалим за за собом
јер те срце памти.
Није одлазак крај
док под крајем вири стрепња
родна и поливена сузама
што сећању прича о љубави.
Не познајем себе
и тебе без мене
па навиру чежње рујне
пожеле да погубе дане
сруше ми сате
и опеку ране.
Шта ако преболиш
оно што ниси волео
па се скрасиш поред себе саме
опишеш животне путе
и помислиш још једном наме.

Веселин Мандарин

Љубав у мају- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Бојим се крпити љубав
док будна по ноћи тоне
све што је срцу далеко
по шавовима клизи и оде.
И шта нам пева мај?
О љубави која спаса тражи
чезне и моли
опет да се роди.
О заблуди старој
где око види свачије
осим свога.
И шта тоне по ноћи?
Шав и година што се рађа
изнова низ олтар сикће
чудно је када је кривиш
а она једина стигне.
И крпене љубави се бојим
као у једноме мају
сви што су далеко од срца
другим се очима дају.

Веселин Мандарин

AKO ODEM

Ako odem ne pitaj me gde ću
ne daj suzi da ti obraz kvasi
stegni srce poželi mi sreću
pusti ljubav neka se ugasi

Ako čuješ da mi dobro ide
moju sreću sa sobom podeli
nek me tvoje oči srećnog vide
mojoj sreći i ti se veseli

Ako čuješ da sam bolan pao
tugu moju sa sobom ne deli
pogrešne sam pute odabrao
nesrećan sam bio život celi

Kada jave da me nema više
rukom svojom ti upali sveću
neka plamen sećanje izbriše
na svu ljubav ina našu sreću.

autor
Jovica N. Đorđević
13.04.2024g.