Ћутање и слутња – Драгојло Јовић

ЋУТАЊЕ И СЛУТЊА

После много лета ћутања и слутње
Опет твој плес по глави ми седој
Док стасом и гласом васиону њишеш
Ја будан сањам, поред мене дишеш.

Време те ништа променило није
Завирујеш у одаје мојих чула
Видим те, још си као јабука цветна
Каквом те памти моја душа сетна.

Кажу да мисао може светлост бити
Кад утихне тело а отме се душа
Верујући кажу, тада све је лепше
Звуци се не чују,  а песма се слуша.

Кад у пространства небеска кренеш
Остави макар мердевине старе
Којима мој несан попети се може
До одаја твојих где смирај почива
Непреболна слутњо, рано моја жива.

Настави са читањем “Ћутање и слутња – Драгојло Јовић”

МОЈА СИ -Здравка Пап

Моја си суза и осмех
И највећа жеља у срцу и души
И кораци који одјекују у тишини
И неизвесност која ме мучи

Моја си срећа и нада
И колач пун успомена
И црвена јабука у врту
И љубав до краја живота

Моја си птица радосница
И детелина са четири листа
И најлепша ружа у рају
И све што ми се свиђа

Моја си једна, једина,
И знаш да не могу без тебе
И да нас раздваја срећа и туга
И више се не можемо разумети!

KONAČNO SAZNANJE

Gledam decu dok se igraju
gledam ljude kako prolaze
gledam nebo što se ne vidi
gledam pticu, granu, poplavu
Umorna sam
ali
dobro je
da me nešto tako
umara
Legnem, drhtim, budim se
pratim preko ramena
masu istih zbivanja
iznova i iznova
Najbitnije u životu jeste
osećati
da si živ
kao pas, leptir, mašta, kao
ti.

Čežnja – Ivo Torbica

ČEŽNJA

Pored puta i bulki, mladih i bujnih,
Pod okriljem sunca i breze zelene,
Jedna devojka leži, usana rujnih,
Zavodeći sve lepotom, pa i mene.

Pogled sa njenih očiju ne skidam;
Plave su, nalik nebu i sinjem moru.
Tišinu često uzdasima prekidam,
Tresući njima čak i obližnju goru!

Svaki njen pokret pažljivo pratim,
Iako u meni izazivaju čežnju veću.
Do njenog srca hteo bih da svratim,
Radujući joj se, ko leptirovi cveću.

Iz mene vulkan nemira sada kreće.
Opevaću joj tiho o ljubavi stihove.
Dok ka meni glavu najzad okreće,
Strašću ukrašavam rime njihove!

Ivo Torbica
(iz knjige Sa svih izvorišta tvojih)
Sva prava zadržana, 2024.

СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић

СЛАВУЈ

Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан.

Али месечина прошлост враћа
и буди одавно заспалу машту.
Кад бих пио сокове небеског саћа,
она би опет красила моју башту. Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

НА КРАЈУ ЖИВОТА-Здравка Пап

На крају живота
Немој да се кајеш
И пишеш тужне песме
И молиш Бога да те узме

На крају живота
Сабери грешке и трчи
У сусрет Божијој милости
У жељи да се промениш

На крају живота
Сакриј се у тишини
И обрадуј себе
добротом и чашћу
И покајањем у души

На крају живота
Признај да ти није жао
што си се борио за
Истину и правду

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ? – Андреја Ђ. Врањеш

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ?

Упитао ме песник сете,
шта  да се више пише?
Сваку песму,
као да сам написао трипут.
Рекох му!
Нисам имао  болова таквих,
али ако се  мени једном десе,
замолићу ветар јужни,
да стихове моје пренесе,
до дечјих душа топлих,
далеко  покрај Киншасе,
за све туге њине и ужасе.
Настави са читањем “ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ? – Андреја Ђ. Врањеш”

OPSENA

Bila je posebna, nekako mila
u očima snenim krila je rosu
rumenu ružu na licu je svila
kada je ugledah tužnu i bosu

Vetar joj uvojke u kosi pleo
buknu mi nakana od svega jača
da upitam nešto samo sam hteo
zašto kraj reke sad tužna korača

Nesrećni pogled ka oblaku pruža
shvatih da velika tuga je njena
možda joj sudbina uzela muža
ili je bila samo ostavljena

Nestvarna beše ta čudesna žena
da potražim lice njeno sam hteo
da l` videh devu il beše opsena
da li sam ženu il` anđela sreo.

autor
Jovica N. Đorđević
11.05.2024g.

ОЧИ НАШЕ-Здравка Пап

Твоје су очи
језеро пуно
радости и смеха,
где пронађем мир.
Срећа спава
у твом оку.

Не дај да оде,
смеј се и зови је,
да јој кажеш
нешто смешно.
Радуј се и не дај
да се усели туга,
очи неће имати
онај сјај
за којим пати.

Ти хоћеш
да се смејеш
по читав дан,
твоје су очи
језеро среће,
у њима се
њише љубав..
Хоће да гледају
и да се воле
у оку једном.

НЕ ЧЕКАЈ-Здравка Пап

Умрећу у загрљају
презрелог надања
пуна искрености
обучена у сећања
покривена жељом,
више не могу
загрејати успомене
загрљена прохтевима,
ти знаш да никад
нисам знала
да саставом
садашњост и будућност.

Не чекај,
остаће успомене
да смирују.