Bila je posebna, nekako mila
u očima snenim krila je rosu
rumenu ružu na licu je svila
kada je ugledah tužnu i bosu
Vetar joj uvojke u kosi pleo
buknu mi nakana od svega jača
da upitam nešto samo sam hteo
zašto kraj reke sad tužna korača
Nesrećni pogled ka oblaku pruža
shvatih da velika tuga je njena
možda joj sudbina uzela muža
ili je bila samo ostavljena
Nestvarna beše ta čudesna žena
da potražim lice njeno sam hteo
da l` videh devu il beše opsena
da li sam ženu il` anđela sreo.
autor
Jovica N. Đorđević
11.05.2024g.
(Прочитано: 99 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 806.606 пута)
