DA LI SAM… – Ljubodrag Obradović

DA LI SAM… Da li sam te to ja video srećnu, dok si sa mnom ležala, na cvetnom krevetu, a od ljubavi bežala i smejala mi se, ko detetu… Ili je to lice, zračilo setu, dok si glasno maštala, o nekom čarobnom svetu, a u duši osećala, da je to san sa nemogućim svršetkom. O, … Настави са читањем “DA LI SAM… – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

DA LI SAM…

Da li sam te to ja
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a od ljubavi bežala
i smejala mi se,
ko detetu…

Ili je to lice,
zračilo setu,
dok si glasno maštala,
o nekom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to san
sa nemogućim svršetkom.

O, sad ni sam,
ne znam,
šta se to zbi sa nama,
kud to naša ljubav oteče…
Bio sam tad,
ko i ti dušo premlad,
pa kako da nam bude lepo
kad pored nas stalno,
život nove izazove nameće.

Da li sam te to ja,
video srećnu…

(C) Ljubodrag Obradović 


ОПРОШТАЈ – Зоран Матић

ОПРОШТАЈ Тихо је отворио врата. Потом их је затворио за собом, Није их закључао. У соби, полумрак, Пришао је петролејци, Која је висила са таванице. Упалио је. Сабласна светлост рашири се собом.

ОПРОШТАЈ

Тихо је отворио врата.
Потом их је затворио за собом,
Није их закључао.
У соби, полумрак,
Пришао је петролејци,
Која је висила са таванице.
Упалио је.
Сабласна светлост рашири се собом.

Настави са читањем “ОПРОШТАЈ – Зоран Матић”

Зажмури – Зоран Матић

ЗАЖМУРИ Зажмури и пусти, Да сан очи ти склопи, Да он те поведе далеко од јаве, Негде где зелена поља, Шуме и реке, за те ће да се појаве. А онда помисли на мене, Шапатом својим име моје реци, И чекај, да срце твоје, Ни из чега ме твори, Да ту крај тебе, И само … Настави са читањем “Зажмури – Зоран Матић”

ЗАЖМУРИ

Зажмури и пусти,
Да сан очи ти склопи,
Да он те поведе далеко од јаве,
Негде где зелена поља,
Шуме и реке, за те ће да се појаве.

А онда помисли на мене,
Шапатом својим име моје реци,
И чекај, да срце твоје,
Ни из чега ме твори,
Да ту крај тебе,
И само за тебе мене створи.

Настави са читањем “Зажмури – Зоран Матић”

POGLED U VIS – Svetlana Poljak

POGLED U VIS Na visokom obzorju duh talasa kotrlja Tlocrti zara i jedna mrlja od mastila svedocice da sam se tu od tebe sakrila pod stoletni koren razoruzani koji se vecma iz zuci hrani, trnjem se vida

POGLED U VIS

Na visokom obzorju
duh talasa kotrlja
Tlocrti zara
i jedna mrlja od mastila
svedocice da sam se tu
od tebe sakrila
pod
stoletni koren razoruzani
koji se vecma iz zuci hrani,
trnjem se vida

Настави са читањем “POGLED U VIS – Svetlana Poljak”

ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић

  ВЕТАР У слепој улици застао ветар, у излоге изложио бол. Глупо је лутати светом, глумети Бога, а бити охол. Ко уморни старац, после градова и села, одмара се сад ветар, кога је судбина понела. Баш све да се види, сав јад да се осети. Глупо је бити ветар и у лутању живети. Деца су … Настави са читањем “ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић”

 

ВЕТАР

У слепој улици застао ветар,
у излоге изложио бол.
Глупо је лутати светом,
глумети Бога, а бити охол.

Ко уморни старац,
после градова и села,
одмара се сад ветар,
кога је судбина понела.

Баш све да се види,
сав јад да се осети.
Глупо је бити ветар
и у лутању живети.

Деца су му махала,
девојке луделе за њим.
Био је мангуп некад,
сад га проклињу сви.

Мисли су просте на крају.
Гле, сабласно круже клинци
и воде неке црне псине,
које на месец лају.

Гле, сад музика нека,
уздаси црне колоне,
а улица је слепа
и напред се не може.

Настави са читањем “ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић”

JULIJANA – Ljubodrag Obradović

JULIJANA U predgradju mog sna, jedne julske noći, sreli smo se tajno. Vetar je pevao pesme, koje vreme ne briše. Vetar je nosio moju čežnju i strast koja je, visila u vazduhu.

JULIJANA

U predgradju mog sna,
jedne julske noći,
sreli smo se tajno.

Vetar je pevao pesme,
koje vreme ne briše.
Vetar je nosio moju čežnju
i strast koja je,
visila u vazduhu.

Настави са читањем “JULIJANA – Ljubodrag Obradović”

СТОП – Љубодраг Обрадовић

СТОП С. Јесењину Стоп! И нема више. Живот је прошо, зашто да се дише? У моме оку игра одсјај, снови се нешто множе. Да ли је то већ дошао крај, или се на други излаз, изаћи може? Дрхтим ко свила, разапет на нити славе. Моја је прошлост некад светла била, сад се сви труде, да … Настави са читањем “СТОП – Љубодраг Обрадовић”

СТОП

С. Јесењину

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?

У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?

Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.

То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.

Љубодраг Обрадовић

SAM – Ljubodrag Obradović

SAM Stojim sam na putu, prašina i napred i pozadi, izbrisala mladosti trag. Imam samo sliku žutu, iz dana, kad bili smo mladi… Da li je ljubav ta bila laž?

SAM

Stojim sam na putu,
prašina i napred i pozadi,
izbrisala mladosti trag.
Imam samo sliku žutu,
iz dana, kad bili smo mladi…
Da li je ljubav ta bila laž?
Настави са читањем “SAM – Ljubodrag Obradović”