СУНЦУ У КОЛЕВЦИ – Дуле Р. Пауновић

                СУНЦУ У КОЛЕВЦИ   Негде у Равници Севера Ја сам посустао и – стао и као човек сам пао, сиво обзорје, тада, страхом душу ми је оковало и време је за мене, тада – нестало.   Мој живот се претворио у страх, постао је пакао: пао сам, дно његово сам дотакао… по њему пузим, … Настави са читањем “СУНЦУ У КОЛЕВЦИ – Дуле Р. Пауновић”

                СУНЦУ У КОЛЕВЦИ

 

Негде у Равници Севера Ја сам посустао и – стао

и као човек сам пао,

сиво обзорје, тада, страхом душу ми је оковало

и време је за мене, тада – нестало.

 

Мој живот се претворио у страх, постао је пакао:

пао сам, дно његово сам дотакао…

по њему пузим, мој је живот, можда смисао ?

тражим га…али, од тела се не одваја бледа мисао:

 

од сивог мрака у души спасу и уточишту се нада

а мрак је и плашим се – неће га наћи никада,

и не у мени. На Исток, зарад њега, морам стићи,

 

морам Сунцу у колевци близу, близу прићи,

пред Њим клекнути и усне на Њега прислонити:

из Његовог осмеха Нађеног времена се напити.

 

Дуле Р. Пауновић

STIH DANA NOVEMBAR – Bira Svetlana Poljak

STIHA DANA NOVEMBAR “”Zagasita kadifa, kupa srce sjajem nepoznate svetlosti, duhovna tajna radja poemu vecnosti” ZORA PIJANSTVA – Latinka Djordjevic

STIHA DANA NOVEMBAR

Latinka

“”Zagasita kadifa,

kupa srce

sjajem nepoznate

svetlosti,

duhovna tajna

radja poemu

vecnosti”

ZORA PIJANSTVA – Latinka Djordjevic

Stih dana bira – Lepa S.

Vrati se kroz prvi greh. Moj slavuju, moju šumu seku ostarela deca. Ana plači dušo. Plači.  Tražeći osmeh, ostao je trag. Tačno ću da se probudim i napišem pismo Gospodinu Ljubi.  S A D R Ž A J  – Darko Kolar Pesma nastala na osnovu sadržaja knjige *PRVI PUT* Svaka čast – druže! :))

Darko Kolar

Vrati se kroz prvi greh.
Moj slavuju, moju šumu seku ostarela deca.
Ana plači dušo. Plači. 

Tražeći osmeh,
ostao je trag.
Tačno ću da se probudim
i napišem pismo Gospodinu Ljubi. 

S A D R Ž A J  – Darko Kolar

Pesma nastala na osnovu sadržaja knjige *PRVI PUT*
Svaka čast – druže!

:))

JEDNOJ – Željko Sulaver

JEDNOJ Kad cvetovi odu s mesta gde su bili snegovi će beli zavladati njima niko neće znati da smo se ljubili što beše u našim ostaće srcima.   Ostaće bez glasa u blizini reka od tuge jer ne znam šta bi bilo drugo pitaće je vetar zar još uvek čeka zaljubljenih dvoje što ih nema … Настави са читањем “JEDNOJ – Željko Sulaver”

JEDNOJ

Kad cvetovi odu s mesta gde su bili

snegovi će beli zavladati njima

niko neće znati da smo se ljubili

što beše u našim ostaće srcima.

 

Ostaće bez glasa u blizini reka

od tuge jer ne znam šta bi bilo drugo

pitaće je vetar zar još uvek čeka

zaljubljenih dvoje što ih nema dugo.

 

Poželeće nekad sećanja daleka

duša da ti vrati, volela si jednom,

pusti je, ne brini što je možda preka,

na kraju ne laži, nije ti svejedno.

 

Stavi prst na čelo, zamisli se malo

zašto mnoge stvari naprečac se čine,

zar je naše vreme u dve reči stalo,

mesto čašu sreće pijemo gorčine.

 

Istina na kraju uvek je bez reči

i nikad mi jedno neće biti jasno,

zar kraj nekog drugog može da se leči

bol za nekim koga volela si strasno.

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ – Srdjan Živković – Sidja

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ Човек човека човеком човека Човече, не човечите се! Није вам име бокал талира, нит вам је круна у залог дата! х х х Беше ономад вражијег дана у врх се пера враћала тинта, чак је и Верзал, стари анархист, мирно и ћутке пловио редом. Из басни, зачудо, бежаше црви, могила наизглед проста и празна, … Настави са читањем “ОЧОВЕКОЧЕЊЕ – Srdjan Živković – Sidja”

Sidja

ОЧОВЕКОЧЕЊЕ

Човек човека човеком човека
Човече, не човечите се!
Није вам име бокал талира,
нит вам је круна у залог дата!

х х х

Беше ономад вражијег дана
у врх се пера враћала тинта,
чак је и Верзал, стари анархист,
мирно и ћутке пловио редом.

Из басни, зачудо, бежаше црви,
могила наизглед проста и празна,
но кад се раздани, кад магла пуче,
у начертанију осташе сами.

И читња доби други свршетак:
Лијом и лавом црвић се назва,
умисли моћи великих звери,
сакривши мудро, пузало да је.

А иза гора, стотину шума,
непроход где је сакрио путе,
немоћан, ко од човека створен
у мору дави се несрећник Ноје.

х х х

Нит им је име талир за размет,
нити им круна, нит реч, нит чини:
човек човека човеком човека.
Човече, аман не човечите се!

Срђан Живковић