VATRA – Ljubodrag Obradović

VATRA Kako gori ono drvo, kao moj život miša u staklenci. Besomučno zvone zvona, dok vetrovi tope sneg. Nešto novo, u igri prolaženja vremena kroz moje žile. Uvek nešto novo. Plave, pa ljubičaste glave, uplašenih vrabaca na bunjištu. Sve je novo, ništa se ne ponavlja. Ista je samo nakostrešenost, ista je samo bojaznost, ista je … Настави са читањем “VATRA – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

VATRA

Kako gori ono drvo,
kao moj život
miša u staklenci.
Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg.

Nešto novo,
u igri prolaženja
vremena kroz moje žile.
Uvek nešto novo.
Plave, pa ljubičaste glave,
uplašenih vrabaca na bunjištu.
Sve je novo,
ništa se ne ponavlja.
Ista je samo nakostrešenost,
ista je samo bojaznost,
ista je samo strepnja.

Kako gori ono drvo,
vatrom u mojim očima,
dok gledam proticanje
plavog jata lastavica.
Kako gori moj mozak
dok slušam nedoumice duše
i drhtim od mogućnosti,
koje će sutra postati prošlost.
Oh, kako gorim ja,
dok prokockano vreme
odlazi iz tela,
a petlovi bude novi dan
za miša u staklenci.

Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg

C) Ljubodrag Obradović

SREĆNA NOVA – Sladjana Ivanović – Slap

Svim članovima i ljubiteljima sajta Srećna Nova Godina, puno ljubavi, sreće i zdravlja i prelepih stihova od srca želi Sladjana Ivanović – Slap

Slap Čestitka

Svim članovima i ljubiteljima sajta Srećna Nova Godina,
puno ljubavi, sreće i zdravlja i prelepih stihova
od srca želi Sladjana Ivanović – Slap

SVE DOK JE SUNCA I NEBA – Goran Todić

SVE DOK JE SUNCA I NEBA Može li dan bez svetlosti? Noć bez mraka? Jutro bez Zore? Da li može tuga bez žalosti? Boj bez junaka? Soko bez gore? Tako isto ne može Zemlja moja bez Svetoga Kosova. Postoji li negde more bez vode? Mesec bez sjaja? Potok bez kamena? Besmislen je život bez slobode, … Настави са читањем “SVE DOK JE SUNCA I NEBA – Goran Todić”

Goran Todić

SVE DOK JE SUNCA I NEBA

Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?

Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.

Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena.

Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.

Ima li srca sto kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?

Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.

(C) Goran Todić

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE – Slavoljub Jovanović

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE Ko ukloni rumenilo sa lica ti veseloga, ko posadi tamne bore, mračne senke pod očima, kud nestade ona žena sa reljefa lika tvoga, sa prolećem u osmehu i videlom u noćima? Ko ugasi grotlo srca i poseče drvo strasti i oduze miris cvetu i pokida svicu krila, ubi pesmu u slavuju … Настави са читањем “JEDNA PESMA ZA PLAKANJE – Slavoljub Jovanović”

Ljuba Jovanović

JEDNA PESMA ZA PLAKANJE

Ko ukloni rumenilo sa lica ti veseloga,
ko posadi tamne bore, mračne senke pod očima,
kud nestade ona žena sa reljefa lika tvoga,
sa prolećem u osmehu i videlom u noćima?

Ko ugasi grotlo srca i poseče drvo strasti
i oduze miris cvetu i pokida svicu krila,
ubi pesmu u slavuju i obori gnezdo lasti?
Šta se zbilo s tobom, mila, da ne budeš što si bila?

Ko to krade suncu boje, da nam zora ne zarudi,
nad kolevkom, kraj ognjišta, da se jutro ne pozlati,
ko uspava mladog lava, da se nikad ne probudi,
i otera belu rodu, da se domu ne povrati?

Ko oglobi deci mleko i mrtvacu večnu kuću
i potkopa iz potaje stablo našeg rodoslova,
ko obrisa spektre boja i sutonu i svanuću
i pred svoje noge prosu kolačiće naših snova?

Tražio sam pravo tamo gde je uvek bilo krivo,
pa ožiljke nosim kao prijateljsko milovanje,
u mrtvom sam telu bio zarobljeno srce živo
u kojem sam odživeo jednu pesmu za plakanje.

(C) Slavoljub Jovanović

NEDOSTAJEŠ MI – Zorica Brkić

NEDOSTAJEŠ MI Noćas ću biti zvezda što te u stopu prati, a oči tvoje, pune žudnje, zlatnim ću sjajem obasjati, u zanosnoj tišini što nebo krasi, za tebe i mene noćas ću sjati i sjati… Biću tvoj spokoj u tami dok lelujaju trave, uspavane mirise razbudiću pred svitanje, jata slavuja raspršiti iznad tvoje glave, dok … Настави са читањем “NEDOSTAJEŠ MI – Zorica Brkić”

Zoca

NEDOSTAJEŠ MI

Noćas ću biti zvezda
što te u stopu prati,
a oči tvoje, pune žudnje,
zlatnim ću sjajem obasjati,
u zanosnoj tišini
što nebo krasi,
za tebe i mene
noćas ću sjati i sjati…

Biću tvoj spokoj
u tami dok lelujaju trave,
uspavane mirise
razbudiću pred svitanje,
jata slavuja raspršiti
iznad tvoje glave,
dok gledaš ka nebu
znaćeš da postojim,
u mesečini punoj strasti,
bez ljubavi i zvezde umiru,
nedostaješ mi,
zagrli me osmehom
da se ne ugasim.

(C) Zorica Brkić

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА “МИРОСЛАВ ДЕРЕТА”

У “Галерији 73” на Бановом брду (Чукарица, Београд) свечано је уручена награда “Мирослав Дерета” нашем члану Види Ненадић за роман “ZOO CALLED LONDON”. Свечана додела награде почела је у 19 часова, 24.12.2008. обраћањем књижевног критичара и уредника Петра В. Арбутине. Скупу су се обратили и представник издавача Дијана Дерета, председник жирија Зоран Богнар, као и … Настави са читањем “СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА “МИРОСЛАВ ДЕРЕТА””

У “Галерији 73” на Бановом брду (Чукарица, Београд) свечано је уручена награда “Мирослав Дерета” нашем члану Види Ненадић за роман “ZOO CALLED LONDON”. Свечана додела награде почела је у 19 часова, 24.12.2008. обраћањем књижевног критичара и уредника Петра В. Арбутине. Скупу су се обратили и представник издавача Дијана Дерета, председник жирија Зоран Богнар, као и председник Градске општине Чукарица господин Милан Тлачинац. Вида Ненадић се топлим речима обратила публици и захвалила на додељеној награди.

*tekst preuzet sa Poete*

 

BRAVO VIDO!!!