ORAH – Sava Ilić
ОРАХ У дворишту из мога детињства где још стоје многе друге ствари, са дебелим хладом своје крошње сав поносан стоји орах стари. Кад се сетим колико сам пута када скривим на њему се крио, а ту га је посадио отац с мојим дедом, кад је деран био. А ми деца по њему се пели, ломили … Настави са читањем “ORAH – Sava Ilić”
ОРАХ
У дворишту из мога детињства
где још стоје многе друге ствари,
са дебелим хладом своје крошње
сав поносан стоји орах стари.
Кад се сетим колико сам пута
када скривим на њему се крио,
а ту га је посадио отац
с мојим дедом, кад је деран био.
А ми деца по њему се пели,
ломили му без разлога гране,
много пута падали са њега
и кроз сузе целивали ране.
Највећа је радост за нас била
када дође време да се бере,
тад је била непоштедна борба
ко ће брже, више да се вере?
Па кад зима обели пољаном,
а Божић нам закуца на врата,
орахе смо тражили по слами ,
што с Бадњаком унесе их тата.
Ја још памтим речи свога деде,
што их рече та старина глува:
– Орах вам је, децо, свето дрво,
он нам кућу од зла сваког чува.
Сава Илић
ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић
ОДЛЕТИ СВЕ Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек поцрвенела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра Или је то селидба Из рупе црне У неку коначну Бесконачну иронију Којом се живот подсмева Онима који остају … Настави са читањем “ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић”
ОДЛЕТИ СВЕ
Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра
Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души
Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече
RASPRODAJA Rasprodajte pesme Dajte ih u bescenje Ili neka ode dovraga sva ta poezija I svi ti hvalospevi moje sujete Grčevito držanje za priznanja Ta potreba, u čoveku Izmedju pišanja i sranja Oprostite I to su samo potrebe Nije im mesto ovde? Dok se sujeta drži svojih priznanja Ona mora i biće nahranjena Na kraju … Настави са читањем “”
RASPRODAJA
Rasprodajte pesme
Dajte ih u bescenje
Ili neka ode dovraga sva ta poezija
I svi ti hvalospevi moje sujete
Grčevito držanje za priznanja
Ta potreba, u čoveku
Izmedju pišanja i sranja
Oprostite
I to su samo potrebe
Nije im mesto ovde?
Dok se sujeta drži svojih priznanja
Ona mora i biće nahranjena
Na kraju
„Poezija, to sam ja“
Reče poeta
Ma do vraga sa njim
(C) Svetlana Stanković – Avakumović
Zora gasne u jutru što svane – Milorad J. Nikić
Zora gasne u jutru što svane Ne znam draga, čime da te mazim Očima u kojim više nema sjaja Rečima koje nista ti ne znače Rukama što ti nisu zagonetka I je li ovo već početak kraja? U tebi možda i sad prošlost živi I val kajanja za valom se mreska Sa mnom su ti … Настави са читањем “Zora gasne u jutru što svane – Milorad J. Nikić”
Zora gasne u jutru što svane
Ne znam draga, čime da te mazim
Očima u kojim više nema sjaja
Rečima koje nista ti ne znače
Rukama što ti nisu zagonetka
I je li ovo već početak kraja?
U tebi možda i sad prošlost živi
I val kajanja za valom se mreska
Sa mnom su ti dani jednolični, sivi
Ako je ljubav promašaj i greška
I njen kraj je bez novog početka.
Možda u tamu zračak svetla kane
Sa tajne zvezde što sja iz daleka
Zora zgasne u jutru što svane
U modrom viru tajnu krije reka
Na dnu sam, i kad plićak gazim.
Milorad J. Nikić
TREŠNJA – Zorica Prokopić
TREŠNJA Zamisli jednu ovakvu sliku: sunce se pomalja iza brega, rosa se prosula po livadama, tišina na malo selo nalegla. U jednoj kući na kraju puta dečak u svojoj postelji spava, al miran nije – nemirnih snova puna je njegova usnula glava. U pohod slavni s drugom je iš’o, pa sad o tome sav srećan … Настави са читањем “TREŠNJA – Zorica Prokopić”
TREŠNJA
Zamisli jednu ovakvu sliku:
sunce se pomalja iza brega,
rosa se prosula po livadama,
tišina na malo selo nalegla.
U jednoj kući na kraju puta
dečak u svojoj postelji spava,
al miran nije – nemirnih snova
puna je njegova usnula glava.
U pohod slavni s drugom je iš’o,
pa sad o tome sav srećan sanja.
Juče su zajedno dan proveli
u krošnji punoj ranih trešanja.
Zar ima išta slađe od toga
kad na najvišu granu staneš,
pa zrele trešnje jedeš i jedeš
i prosto ne znaš da prestaneš?
Zbog toga nek se ne čudi niko
što jorgan i jastuk nisu gde treba.
Ko bi mogao da ostane miran
kad kiša trešanja pada sa neba?
(C) Zorica Prokopić
Aurora
VENTIL – V. D.
KIŠA – Milorad J. Nikić
KIŠA Oblaci nebom plove ko ladja I pade kisa u zadnjem casu Kanu ko kaplja na zedna usta Umila travu Podiglo glavu, zito u klasu Ponosno stoji kosa mu Vlazna, zlatasto-gusta Uz pesmu jedra… Kroz rajska vrata otvorena Mirise zemlja….livade cvetne Na devojacka nedra cedna Zemlja je zena sto Vecno radja i ceda … Настави са читањем “KIŠA – Milorad J. Nikić”
KIŠA
Oblaci nebom plove ko ladja
I pade kisa u zadnjem casu
Kanu ko kaplja na zedna usta
Umila travu
Podiglo glavu, zito u klasu
Ponosno stoji kosa mu
Vlazna, zlatasto-gusta
Uz pesmu jedra…
Kroz rajska vrata otvorena
Mirise zemlja….livade cvetne
Na devojacka nedra cedna
Zemlja je zena sto
Vecno radja i ceda doji
U krlilu cuva i kad ga rodi
I upokoji.
СТИХ НА ДАР-Дуле Р. Пауновић
СТИХ НА ДАР Евгенију Самсоновом Радомировичу Сине, када се моја душа у небо вине а лице почну да кљују црне, грабљиве птице из мог ока твој лик ће полетети и засветлети као звезда нова у звезданом роју да сачува љубав моју. А ти, погледај некад пут неба па, ако треба, само ако треба, сонет посвети … Настави са читањем “СТИХ НА ДАР-Дуле Р. Пауновић”
СТИХ НА ДАР
Евгенију Самсоновом Радомировичу
Сине,
када се моја душа у небо вине
а лице
почну да кљују црне, грабљиве птице
из мог ока твој лик ће полетети
и засветлети
као звезда нова у звезданом роју
да сачува љубав моју.
А ти, погледај некад пут неба
па, ако треба,
само ако треба, сонет посвети њој:
мојој жељи последњој:
у песми да будемо заједно макар…
такав стих посвети ми на дар.
У Мајданпеку
28. септембра 2006. год.
Дуле Р. Пауновић
STIH DANA JUN 2009.-Bira Bogdanka Rakić
PESME NEDELJE JUN 2009: 1. MESEČEVO GUMNO -Slobodan Ivanović 2. MILO MOJE -Latinka Djordjević 3. ŽIVOTA ZOV -Svetlana Djurdjević 4. VREME VLASTI -Srbobran Matić STIH DANA 30.06.2009. ne traži me pjesmo tugo pregolema vidiš da me nema proplancima nekim u trepetu breza obalama rijeka posteljama mekim no u biču psovke kočijaša vjetra što mu konji … Настави са читањем “STIH DANA JUN 2009.-Bira Bogdanka Rakić”
PESME NEDELJE JUN 2009:
1. MESEČEVO GUMNO -Slobodan Ivanović
2. MILO MOJE -Latinka Djordjević
3. ŽIVOTA ZOV -Svetlana Djurdjević
4. VREME VLASTI -Srbobran Matić
STIH DANA 30.06.2009.
ne traži me pjesmo
tugo pregolema
vidiš da me nema
proplancima nekim
u trepetu breza
obalama rijeka
posteljama mekim
no u biču psovke
kočijaša vjetra
što mu konji vrani
bolom ogrnuti
potkovama bjesa
provaliji jure
preko polja smrti
BOL-Davor Slavnic
Stih dana 29.06.2009.
Ti putnica putovanja
čudna su to neka stanja
a ja sanjar tu je plima
nek te ima u mom krilu
ti u svilu pretvorena
svetlost duge morska
pena ti si reka uspomena
Ja bih trebo preploviti
s tobom biti
Čudna ova mora plava
a ti lava
a obale one stale
one bole one vole
TVOJI DODIRI-Jovan Mihajilo
Stih dana 28.06.2009.
Nad beskrajem mora
galebovi.
Krik!
Opomena il
strast.
Krik, krik, krik…
Pred buru,
pred odlazak,
pred ljubav.
Bele ptice
stopljen s modrinom,
večiti let.
Krik,
da mi se razum ne pomuti
pred belinom
koja me mami.
Nad modrom pučinom
galebovi…
Uteha za mornare,
nada za ribare,
čeznja smrtnika
koji bi
daljinu da prelete…
I KRIK
opomena
il
strast
GALEBOVI-Svetlana Biorac-Matic
Stih dana 26.06.2009.
Patentirala bih sredstvo
za konzerviranje Ljubavi
i brat- bratu
svi punoletni parovi bi mogli da ga piju.
Ja, prva!
Neželjena dejstva-nema
Kontraindikacije-nema
Interakcije-nema
Upozorenje-nema
Dejstvo-do zadnjeg daha!
Da li bi još neko
ko smatra da mu je potrebno?
Ne?
KONZERVANS-Vesna Dimitrijevic
Stih dana 25.06.2009.
Ноте везу пут којим ходим
Глас туђи светло моје у ноћи је
Бука ми понекад заиста годи
Заглуши небитне мисли све.
Харају висине дубина
туђином мојом светом
Руше грешне куле од рубина
Сликају лик црвеним светлом.
Чиста депонија осећања
Завара и оне најбистрије валове
Наведе их на погрешна скретања
Претвори их у одбачене дарове.
Опасана коровом клија нада
Срешћемо се једном макар
Време ме суморно поткрада
Заборавом поткована нада је свака.
UZELELA SAM SE-Jelena Bandic
Stih dana 24.06.2009.
sve što sam imao i želeo
sve je bilo loše pitanje
a i ako sam znao
da sve to
nikako nije i nikada neće
biti kao dok sam nekad
ustajao rano u svitanje
nadam se i ako znam
da sve što je tu
i sve što sam nekada izgradio
sve je bilo tako meko u nadi
da nekada nešto ostane od zalogaja
i ako sam sve osetio beskrajno
nadao sam se nekom pogledu što nestaje
a mogao sam samo kroz zoru
da kažem ko sam ja
mogao sam a nisam znao
PITANJE ZIVOTA-Darko Kolar
Stih dana 23.06.2009.
Ni najcrnja pomrčina
izbledeti neće svetlo
oreola tvoje seni.
Da olovo kaplje ne bi izlilo
oči moje za tobom.
Druže,
ko slamku lomila te
čežnja za ostavljenim grumenom,
pedljom između neba i tla
domaćeg.
Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko,
mesto meni tajne da odaješ.
Van dometa
zlehudo nedostaješ rukama,
duši…
Jecaji su skupi.
Grumen u grlu mi zastao.
Što mi nisi rekla da anđelima fale krila
prevrnuli bi sve budžake
ovavde do Ada
da ih za tebe pronađemo
SANJAJ SANJA-Angelina Radulovic
Stih dana 22.06.2009.
Био сам брод који кида таласе олујног мора,
Узбуркали огањ који се не гаси,
На твојим бутинама остао је траг мојих руку,
Мој траг на твојим нежним бедрима,
Траг страсти, љубави, тихих јецаја снова,
Док су моји прсти односили цветове јоргована,
Заборављене у твојој коси,
Помешане са месечевом срмом.
VECE UZDAHA-Zoran Matic
Stih dana 21.06.2009.
POZDRAV NOV IZ NOVOG SADA
ZA PESNIKA DA NE STRADA
ZBOG IDEJE KOJU NOSI
STIHOVIMA TRAVU KOSI
PA KAD TRAVA SENO BUDE
KRAVE NEĆE BITI LUDE
ZBOG UVOZA SENA TUĐEG
NAMA DRAŽEG ALI LUĐEG
PESMA UME MAČ DA BUDE
SPAS ZA NEKE KRAVE LUDE
PA I PRAŠNIK LEPOG CVETA
KOJIM VLADA UM POETA
ZATO VLADAJ NA SVOM DVORU
MANI TUGU I POKORU
BUDI DEO CELOG SVETA
NA TRONU JE CAR POETA
PA ZAR MOŽE?
KO DA STRADA?
AKO PESNIK SVETOM VLADA
BRACI PO PERU-Divna Bijelic
Stih dana 18.06.2009.
Bejah sam. U nekom
izgubljenom trenutku
madrigala.
Umoran od stena beznadja
survanih u mahovinu
dozivah uzalud svetinju izgubljenu,
a sala, gle, zar je sve to sala
izbačena u praznu tminu?…
Nazvaše me – život.
Ja dodajem – smrt, bolje.
Ako neko,
u bilo kom trenutku večnosti
imadjaše makar jedan tren
čvrste volje, ostadoh to.
U samoći zagubljenog trena
osetih zadnji trag slasti.
Bejah izgubljen. Tu mračnu silu
prevrelog idiotizma ne mogah sprečiti.
Vaskrsnula je davno usnula pravda.
I onda, razlomljen, kao pod prodornim
pogledom bela prizma,
osetih da se borim sa besnim valovima
izmrcvarenog sada.
Sada – beše nešto mutno i strano mome
letargičnom zakrvavljenom modrom oku.
… dok tamno oko začudjeno
u beskraj zaborava tone
i bez borbe predaje se jučerašnjem
sipljivom toku.
Bejah, a bejah nekada nešto što se
životom zvalo,
a sada postalo teret kosmičke prese,
u samrtni ropac dospelo…
ZIVOTA ZOV-Svetlana Djurdjevic
Stih dana 17.06.2009.
Ja te tražim
na Dinari
i u cvetu
runolistu
ja te tražim
u trolistu
s četri strane
ja te tražim
na sve strane
U tepihu od
cvetova
prepoznajem
miris Tise
ja te molim
okreni se
i zadrži te
mirise
Tiski cvete
putu mlečni
ostavi mi
miris večni.
CVETNI TEPIH-Jovan Mihailo
Stih dana 16.06.2009.
Raspukla noć u oku sniva
Umorna ljubav vrišti u snu,
U zoru vrabac pod svoje krilo
Nervozno skriva mene i nju.
U mojim njedrima nemiri se roje
Grebeni sreće u oblake teže,
Koplja iz srca na dlanu stoje
Dok ponor preti, ljubav nas veže.
Sagorela želja drhti u reči
Dok kroz suzu Ti na dlan je pala,
Al`vatru ljubavi ugasiti neće
-jedna suza je mala-
NEMIR U SRCU-Milisav Djuric
Stoh dana 15.06.2009.
Možda si se nadala
da si zakopala,
utamničila iza sedam brava,
sahranila
i opet oplakala tu grešnu noć
to mazno jutro
gorčinu nedostižnog sna
okovanog bludnim noćima
i jutrima pokajanja.
OPROSTAJ-Angelina Radulovic
Stih dana 14.06.2009.
Stih dana 1Koja te žudnja
Ispred mene stvorila
Poput usamljenog vuka
Koji luta
U vreme
Mirisa lipa
Ne diraj mi opet srce.
Nosi te ruže
Neka venu
Kao ti
One noći
Kada su se vrata
Za tobom zatvorila.
Toplu kao hleb
Ljubav moju
Udiše neko
Nalik Mesecu
Razdanjujući noc
Na usnama mojim.
Prodji slobodno
Hladno mi je
Na plus trideset
Od tvoga lika
Koji udara u mene.
Bodežu
Crnih kupina.
JEDVA ZA TEBE ZNAM-Lepa Simic
2.06.2009.
Prosejavam jutro
Kroz rešeto sna
I grumen zaostali
Gromoglasnim smehom
Pretvaram u nit
Kroz iglene uši
Da provučem dan
DAN-Spasoje Z. Milovanovic
Stih dana 11.06.2009.
И стара капија, Вигањ и Скалине,
Па и сахат кула, што прошлишћу куца,
И вода са Марезе, да нас жеља мине,
За све има мјеста у наша два срца.
Зар „Кишмале криве“ да се одрекнемо,
Зар да оставимо рибничке млинове,
Знаш чија смо ђеца, зар да пречујемо
Кад нас мајка гласом самртнијем зове?!
Зар би мога` брате спокојно гледати
Сатирање „ корза“, „томбуле“, и „грила“,
Бања нам је Нешо зарасла у грање,
А чесма тећијска давно пресушила.
ODA PODGORICI-Neven Milakovic
Stih dana 10.06.2009.
Ne vjeruj nikad riječima mojim
Pjesnik je često dalek i sam
I svojih se riječi ponekad boji
Ne živi se lako njegov dan.
PJESNIK JE SAM-Velibor Sikimic
Stih dana 08.06.2009.
Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…
То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости
ODLETI SVE-Ljubodrag Obradovic
Stih dana 07.06.2009.
Vrelo smo… rekom poteci
Zemlja smo, zemlji orudje
Zaludu tapije, poklani preci
Zablude grdnje i kletve tudje
Od kude tečeš, čiji si rode
Da li smo svoji, ili nismo
U kome smeru ladje nam brode,
jesmo li i sad, ili već bismo
Šta je od svega samo tvoje
Je su li naše prateče senke
Ako smo vrelo, voda u reci
Jesu li naše obale reke
Ništa od svega, prah smo, tek
Krvava rana na grlu klanu,
Pelin smo, otrov, možda i lek
za dušu u stecak uzidanu.
VRELO SMO-Milorad J. Nikic
Stih dana 06.06.2009.
Zamisli jednu ovakvu sliku:
sunce se pomalja iza brega,
rosa se prosula po livadama,
tišina na malo selo nalegla.
U jednoj kući na kraju puta
dečak u svojoj postelji spava,
al miran nije – nemirnih snova
puna je njegova usnula glava.
U pohod slavni s drugom je iš’o,
pa sad o tome sav srećan sanja.
Juče su zajedno dan proveli
u krošnji punoj ranih trešanja.
Zar ima išta slađe od toga
kad na najvišu granu staneš,
pa zrele trešnje jedeš i jedeš
i prosto ne znaš da prestaneš?
Zbog toga nek se ne čudi niko
što jorgan i jastuk nisu gde treba.
Ko bi mogao da ostane miran
kad kiša trešanja pada sa neba?
TRESNJA-Zorica Prokopic
Stih dana 05.06.2009.
Заљубих се ко голобрад дечак,
Гледајућ у звезде где вечни мрак влада,
Засја ми на небу те пролећне ноћи.
И она ми је светлост чак и сада.
Сунце док сија и киша кад пада,
Живота мога саставни је део.
Без ње дани нећe отерати ноћи,
А никад је нисам видео ни срео.
NESTVARNA-Aleksandar Drndarevic-Singer
Stih dana 04.06.2009
Ma ja noći tamo ne bih,
strane su mi staze bola.
Draga mi je moja sama,
ja bih njojzi u pohode.
Da joj zorom lice ljubim,
a s’ večeri da je grlim,
zato noći ostavi me
ne vodi me vratolomno,
ja ti srcem ka njoj hrlim.
KUD ME VODIS-Bozo Popadic Aktus
Stih dana 03.06.2009.
Jače, sve jače, srce bije
Eh, kad bi htelo da se smiri
Drhtajima da me ne izda
Izdajica, da ne prizna
Na Tvoje lice nežno andjeli svetlost šalju
A ja i dalje, budan, sanjam Tvoj lik
Molitvom nemom prizivam glas.
Opijena šapatom punim nežnosti
Jako si, pogledom, grlila nebo
A ono je htelo deo nežnosti namenjene Tebi.
AKROSTIH-Zoram Hristov
Stih dana 02.06.2009.
За срећом дома свог жали
радо би вољеној
од ливадског цвећа
венце да прави
она нема осећај
за природне лепоте
живи живот свој
уморна од плеса и дискаћа
преспаваће дан до мрака
а он би радо са њом
градио у цвећу срећни дом
а живи крај ње
са болом и тугом
и на крају
остаје сам
вољена одлази другом
PO BREGU SETA SAM-Milovan Veselinovic
Stih dana 01.06.2009.
To što noćas
na mesečevom gumnu
ti i ja drhtimo u znoju
nije od uznosa našeg.
To kroz vene tvoje
kosmički prasak kreće
Kumova slama
gori od žara.
Životne sokove moje
vatromet sreće pokreće
To kosmos
novi život stvara.
MESECEVO GUMNO-Slobodan Ivanovic