TI GORDA SI SADA
Ja ti jesam jedan od onih nevernih
rečju,stihom i hvalom.Tajim u sebi
gomilu gorčine i reči čemernih;
a da ih do sada ja nerekoh tebi.
Nikad me oda tebi dirnula nije.
Ni tebe ni sebe nenadjoh ja tamo.
U krilima tvojim ponižena bdije
gomila ti dece.A,oboje znamo:
Materinstvu svetom duh;svakog prožima
jednakom ljubavlju i dojke i krila.
Milosrdnost tvoju ko od dece prima?
Kome sad maćeha a mati si bila?
Ko te takvom čini? Zašto? I do kada?
Gde je ljubav tvoja milosna i sveta?
Zašto,sin ti odan ,gladan danas strada
a ti dojku daješ drugom?Zar prokleta
Nije ljubav takva?Od Boga prezrena.
Milioni dece kao crvi gmižu
a ti ko maćeha drugoj posvećena!
Gomile se gladnih tiskaju,i nižu
Beskrajne kolone beznadežnih duša.
Pitaš li se ikad sta su pravde tasi?
Ko to blagodeti tvojih gozbi kusa?
Koliko se nada svakog dana gasi?
Pred Bogom svi isti!No,ne i pred tobom!
Neganuta sudbom zlehudi i bede,
nebrojenu decu ostavljaš za sobom:
Zar životi njini ništa ti ne vrede?
Mač pravde ponekad gospodara menja!
Kad i Boga trpnja,samilost izdaju.
Pravda kida lance,prah cini od stenja
i zlu svakom uvek ona je na kraju.
Ti,gorda si,sada,od umilnih reči
onih što iz grudi zadnju kap ti sišu.
Hvalospeva eho u tvom krilu ječi;
ti nadimaš grudi.Drugi,jedva dišu.
A kad dodje vreme turobno i zveri
sidju sa planina izgladnele,besne
krvoločnom snagom razvale ti dveri,
mlohave ti grudi premale i tesne
Postaće za one sto ih sada doje.
Okrenuće ledja,nestaće bez traga.
U odsudnom času,ti saznaćeš ko je
od dece ti veran.I kome si draga.
Jugoslav Nestorović
