ODISEJA-Aleksandra Mladenović

U meki žitni prah dušu pesničku, uroniše spretne ruke sudbine. Okvasiše ga vodom i solju; toplim suzama pesnika. Gnječeno veštim prstima testo narasta; iznova buja grumen čiste patnje.   I dugo , dugo, zri njen plod.   U vatrenoj igri mračnog ognjišta, rumeni se grudva; pesme teku iz krvavih mehura.   Agonija dugo, dugo traje. … Настави са читањем “ODISEJA-Aleksandra Mladenović”

U meki žitni prah

dušu pesničku,

uroniše spretne ruke sudbine.

Okvasiše ga vodom i solju;

toplim suzama pesnika.

Gnječeno veštim prstima

testo narasta;

iznova buja grumen čiste patnje.

 

I dugo , dugo, zri njen plod.

 

U vatrenoj igri

mračnog ognjišta,

rumeni se grudva;

pesme teku iz krvavih mehura.

 

Agonija dugo, dugo traje.

 

Šta posta od žitnog praha?

Mirisni komad hleba.

Jedite,ovo je telo pesnikovo!

 

Gozba  ljudoždera počinje…..

 

ZAVIČAJU – Miro Beribaka

ZAVIČAJU   Nisam te zaboravio selo moje s’ kraja duge, pokraj rijeke, pod planinom, sa tobom sam svakim danom, do te nemam želje druge. Zavičaju, srcu mio…   Kad li ću te pohoditi, kad li preći tvoga mosta i udahnut’ te svježine, pa napojen te miline, hoću l’ reći: “Sad je dosta”. Hoću l’ moći … Настави са читањем “ZAVIČAJU – Miro Beribaka”

Miro Beribaka

ZAVIČAJU

 

Nisam te zaboravio

selo moje s’ kraja duge,

pokraj rijeke, pod planinom,

sa tobom sam svakim danom,

do te nemam želje druge.

Zavičaju, srcu mio…

 

Kad li ću te pohoditi,

kad li preći tvoga mosta

i udahnut’ te svježine,

pa napojen te miline,

hoću l’ reći: “Sad je dosta”.

Hoću l’ moći suze skriti?

 

Hoćeš li me prepoznati,

sjetiti se mog koraka

i raširit’ pute svoje,

sanku mio, selo moje,

sjetiti se svog dječaka?

Hoćeš li se radovati?

 

Vrijeme ide, ja još maštam

i još vidim svoje selo

i još vidim svoju kuću,

dok koračam po bespuću,

sve je crno ili bijelo.

Al’ još sebi ne opraštam.

 

(C) Miro Beribaka

***** – Miro Beribaka

*****   Jedan kamenčić, pravi mnogo krugova, na mirnoj vodi. * Jedan gvozdenjak, odnosi mnogo želja, na dno fontane. * Jedan avion, raspršuje sve želje koje pomislih. * Jedna je mladost, prepuna je planova, pa šta ostvari. * Jedan je čovjek! Mnogo je ožiljaka, na sjetnoj duši.   (C) Miro Beribaka

Miro Beribaka

*****

 

Jedan kamenčić,

pravi mnogo krugova,

na mirnoj vodi.

*

Jedan gvozdenjak,

odnosi mnogo želja,

na dno fontane.

*

Jedan avion,

raspršuje sve želje

koje pomislih.

*

Jedna je mladost,

prepuna je planova,

pa šta ostvari.

*

Jedan je čovjek!

Mnogo je ožiljaka,

na sjetnoj duši.

 

(C) Miro Beribaka

POD ŠIMŠIROM-Aleksandra Mladenović

POD ŠIMŠIROM   Pod šimširom, s prvim zracima sunca kuja je, skrivena od kiše i studi, jedne rane zore, na majčinske grudi privila svojeg jedinog mladunca.   Izlila je ljubav iz toplih nedara uzdrhtao šimšir čudnu pesmu šumi, od milosti keruša, ližući ga umi za maleno čedo već bijaše stara.   Al’ nespokoj nemi obuze … Настави са читањем “POD ŠIMŠIROM-Aleksandra Mladenović”

POD ŠIMŠIROM

 

Pod šimširom, s prvim zracima sunca

kuja je, skrivena od kiše i studi,

jedne rane zore, na majčinske grudi

privila svojeg jedinog mladunca.

 

Izlila je ljubav iz toplih nedara

uzdrhtao šimšir čudnu pesmu šumi,

od milosti keruša, ližući ga umi

za maleno čedo već bijaše stara.

 

Al’ nespokoj nemi obuze je celu

dok mirno u noći slavuj pesmu poje;

prigrli tad čvršće milo čedo svoje

da zagreje snagu u  malenom telu.

 

U sanku ih zora zatekla,u travi

sklopljene im oči pod šimširom ćute;

to majčinske grudi nesreću ne slute

da je sanak večni usnilo na javi.

 

Lavežom u život moli ,da joj vrati,

neku strašnu silu malo   što joj uze;

iz skrhane duše razliše se suze-

plakati k’o čovek i pas može znati.

 

Umorna od boli,s nekim čudnim mirom

dok joj crna ponoć šiba ljute rane,

sa osmehom setnim sluša šumor grane,

budna čeka čedo, sama, pod šimširom.

 

 

Dok kiša pada… Arsenije Lalatović

Dok kiša pada… Dok kiša pada Iznad grada U kasnu noć Čkiljim kroz okno Bečim… Sjećanja budim… Na uranku Nadom se tješim… Znam…Proći će bol Oblaci mutni Tišina…Laju padalice… Bljesak munje Titra mi pred očima Oće li svitat? Nesvitanje Hiljadu pitanja… Nema odgovora Možda i ima Ćutanje… Možda je odgovor Možda… Dok kiša pada U … Настави са читањем “Dok kiša pada… Arsenije Lalatović”

Dok kiša pada…

Dok kiša pada
Iznad grada
U kasnu noć
Čkiljim kroz okno
Bečim…
Sjećanja budim…
Na uranku
Nadom se tješim…
Znam…Proći će bol
Oblaci mutni
Tišina…Laju padalice…
Bljesak munje
Titra mi pred očima
Oće li svitat? Nesvitanje
Hiljadu pitanja…
Nema odgovora
Možda i ima
Ćutanje…
Možda je odgovor
Možda…
Dok kiša pada
U muklu noć
Izbacam klobutove,
Inja…
Okno magli…
Provijava…
Ne znam
A da, možda znam
Proći da sve će proći
Ostaće sjećanje…
Na ovaj grad
Dosadnu noć…
A možda, ko zna?

MOJA PRIČA-Aleksandra Mladenović

MOJA PRIČA   O,zašto te imam                                 kad si  samo tajna i nikad te nikom                                ne smem, dušo, reći? Najlepše si čudo                              ti, ljubavi beskrajna opijenoj čaša                            pakao ka sreći. O,zašto te nemam                                u punome sjaju već prašnjavu zdelu                                       reči tvojih grlim? I bdim nad početkom                                           već suđenom kraju … Настави са читањем “MOJA PRIČA-Aleksandra Mladenović”

MOJA PRIČA

 

O,zašto te imam

                                kad si  samo tajna

i nikad te nikom

                               ne smem, dušo, reći?

Najlepše si čudo

                             ti, ljubavi beskrajna

opijenoj čaša

                           pakao ka sreći.

O,zašto te nemam

                               u punome sjaju

već prašnjavu zdelu

                                      reči tvojih grlim?

I bdim nad početkom

                                          već suđenom kraju

narikača nema

                             nad srcem umrlim.

O,zašto te imam

                               zar samo da slutim

da blagoslov nisi

                                 za sav život pusti?

Da moja je priča

                               najlepša dok ćutim

dok se o njoj nikad

                                         ni reč ne izusti.

O, zašto te pišem

                                kad život te neće?

I meni si neman,

                                  razdireš me, bodeš!

Ostavi me,idi,

                               mada znam da boleće

mada sama nestaću

                                           čim od mene odeš.

 

Неугашен жар – Данка Ђукановић

Неугашен жар И не питај зашто, морало је тако Није битно где и путевима којим Само гази… гази нежно и полако Срце живот мери корацима твојим. И не питај зашто, морало је тако Кад срце престане импулсе да шаље Нико није рекао да биће лако Зато само продужи, продужи даље. И не питај зашто, морало … Настави са читањем “Неугашен жар – Данка Ђукановић”

DankaDj

Неугашен жар

И не питај зашто, морало је тако

Није битно где и путевима којим

Само гази… гази нежно и полако

Срце живот мери корацима твојим.

И не питај зашто, морало је тако

Кад срце престане импулсе да шаље

Нико није рекао да биће лако

Зато само продужи, продужи даље.

И не питај зашто, морало је тако

Кроз црвене нити што воде до срца

Када ме погледаш нежно и полако

Потајно проструји изгубљена нада

И оно новим жаром почне да куца

Почиње да воли и поново страда…

Данка Ђукановић

KAЖУ-Александра Младеновић

КАЖУ   Кажу,љуби прстима,              љуби очима,уснама, док те као светлост у зеницама губим. Кажу,јер не знају љубити у мукама; ја умем тебе само у песмама да љубим.   Кажу,грли рукама,              грли недрима,бедрима ту неухватљиву реку у чесмама. Кажу, јер не знају да твојим једрима ја умем само запловити у песмама.   Кажу,сањај сновима,              … Настави са читањем “KAЖУ-Александра Младеновић”

КАЖУ

 

Кажу,љуби прстима,

             љуби очима,уснама,

док те као светлост у зеницама губим.

Кажу,јер не знају љубити у мукама;

ја умем тебе само у песмама да љубим.

 

Кажу,грли рукама,

             грли недрима,бедрима

ту неухватљиву реку у чесмама.

Кажу, јер не знају да твојим једрима

ја умем само запловити у песмама.

 

Кажу,сањај сновима,

             сањај ноћима,жудима

док немири узимају ми   последњи данак.

Кажу, јер не знају да је поноћ у грудима;

ја умем само у песмама исањати  санак.

 

Кажу,ти постојиш,

              ти си стварна,жива

док без тебе јава ја се страшних бојим.

Кажу,јер не знају да ми се не бива;

ја жива умем само у песмама да постојим.