Добродошли!
Sjećanje… Ušla je u život moj Bez riječi… Danima sam lagao sebe Doći će… Dani su prolazili Prolaze… Ostaje gorčina opora Sjećanje… Ponekad pomislim Gledajući hladne zidove Doći ćeš… Pokucati na dveri… Ući bez riječi Umjesto dobro veče Poljubiti me… Ponekad… Da, znam, dobro znam Želja, ah želja pusta (C) Arsenije Lalatović
Sjećanje…
Ušla je u život moj
Bez riječi…
Danima sam lagao sebe
Doći će…
Dani su prolazili
Prolaze…
Ostaje gorčina opora
Sjećanje…
Ponekad pomislim
Gledajući hladne zidove
Doći ćeš…
Pokucati na dveri…
Ući bez riječi
Umjesto dobro veče
Poljubiti me…
Ponekad…
Da, znam, dobro znam
Želja, ah želja pusta
(C) Arsenije Lalatović
Ima li života seme, tračka duha u hladnome domu naše vaseljene? Može li nas taći van vida i sluha gde su sile uma sasvim pomerene? Postoji li svet jedinstven i novi u večnoj tišini tog zvezdanog sjaja? Mogu li se smaći svi vremenski okovi gde prostori niču bez reda i kraja? Misao da … Настави са читањем “Pitanje-Aleksandra Mladenović”
Ima li života seme, tračka duha
u hladnome domu naše vaseljene?
Može li nas taći van vida i sluha
gde su sile uma sasvim pomerene?
Postoji li svet jedinstven i novi
u večnoj tišini tog zvezdanog sjaja?
Mogu li se smaći svi vremenski okovi
gde prostori niču bez reda i kraja?
Misao da nije samo jedan prasak
izrodio život prostranstvu i tami,
znači da postoji barem sličan časak
od kojeg, i nesvesni,nikad nismo sami.
Odgovore prave još ne mogu naći
u razumu niklom podno plavog neba.
Možda ćemo skupa istinu dotaći
tamo,gde za eon samo treptaj treba..
U Oktobru su pocele kise; Polumracna soba,na ulici ni glasa; I nista vise… Upaljen radio,opusci na podu; U Oktobru je grad prestao da dise… I plakao sam,dok su svi spavali, U mesecu kojeg su Oktobar zvali… U Oktobru su dolazili stranci; Zakljucana vrata,pogledi sa prozora; I nista vise… Zguzvani papiri,mrve na stolu; U Oktobru su … Настави са читањем “Oktobar”
U Oktobru su pocele kise;
Polumracna soba,na ulici ni glasa;
I nista vise…
Upaljen radio,opusci na podu;
U Oktobru je grad prestao da dise…
I plakao sam,dok su svi spavali,
U mesecu kojeg su Oktobar zvali…
U Oktobru su dolazili stranci;
Zakljucana vrata,pogledi sa prozora;
I nista vise…
Zguzvani papiri,mrve na stolu;
U Oktobru su se gubili znaci…
I spavao sam,kad su svi ustajali,
U mesecu kojeg su Oktobar zvali…
U Oktobru su pocele kise;
Spakovana torba,zvuk autobusa;
I nista vise…
Noćni ribolov. Na ogledalu neba zvezde i svici.
Noćni ribolov.
Na ogledalu neba
zvezde i svici.
KAMEN Bilo je to pre moga rođena. Preteško breme, tako to biva, Kada se deca rađaju u nevreme. Obese im kamen oko vrata, Stave im ga pod glavu, Valjda da ne ispadnu iz kolevke, U kojoj se ljuljaju do besvesti. I bi kamenja, sve kamen do kamena. Godinama je dobio na formi, Počeo je da … Настави са читањем “Kamen – Rada Lugumerski”
KAMEN
Bilo je to pre moga rođena.
Preteško breme, tako to biva,
Kada se deca rađaju u nevreme.
Obese im kamen oko vrata,
Stave im ga pod glavu,
Valjda da ne ispadnu iz kolevke,
U kojoj se ljuljaju do besvesti.
I bi kamenja, sve kamen do kamena.
Godinama je dobio na formi,
Počeo je da dobija i na smislu.
čvrst je to materijal, dugovečan,
Tesko se rastače.
Vremenom puče i on, raspao se?
Kopajući i tragajući nađoh
U njegovoj utrobi jedan belutak.
Beše to duša od kamena.
(C) Rada Lugumerski
Jesen Jesen, ah jesen rana Mirišu šljive, jabuke zrele Ožive zaspala sjećanja Sokake, gajeve, njive… Jesen, ah jesen plodna Miriše na dunje, kruške zrele O zemljo majčice rodna Želje, o puste želje… Jesen, ah jesenja jesen Miriše na samoću Budi radost u meni Danju, ponekad i noću… Jesen ah jesen, ah ta jesen… (C) Arsenije … Настави са читањем “Jesen – Arsenije Lalatović”
Jesen
Jesen, ah jesen rana
Mirišu šljive, jabuke zrele
Ožive zaspala sjećanja
Sokake, gajeve, njive…
Jesen, ah jesen plodna
Miriše na dunje, kruške zrele
O zemljo majčice rodna
Želje, o puste želje…
Jesen, ah jesenja jesen
Miriše na samoću
Budi radost u meni
Danju, ponekad i noću…
Jesen ah jesen, ah ta jesen…
(C) Arsenije Lalatović
JER….. Svici nemirni fenjeri moga mraka, nad posivelom hartijom svetle brazde da pisem ti, pesmu… JER oni znaju sve o svemu i pre no što sve posta; JER odlaze i vraćaju se s neotkrivenih pejzaža koje u meni nikada video nisi; JER to strašno želim strašnije od života što udara kao bubanj….. Gore mali … Настави са читањем “JER……Aleksandra Mladenović”
JER…..
Svici
nemirni fenjeri
moga mraka,
nad posivelom hartijom
svetle brazde
da pisem ti, pesmu…
JER
oni znaju sve o svemu
i pre no što sve posta;
JER
odlaze i vraćaju se s
neotkrivenih pejzaža
koje u meni nikada video nisi;
JER
to strašno želim
strašnije od života
što udara kao bubanj…..
Gore
mali lampioni
moje tame,
pod uzdrhtalim grčem pesme
da je isteram
iz sebe, tebi….
JER
oni ne znaju ništa ni o čemu
i posle svih ništavila;
JER
ostaju poput zaveta
nad dinama i pećinama
koje si uvek u meni video….
JER
to jedino trebam
potrebnije od smrti
što otkucava, kao sat;
JER
drugačije ne može biti
u ovoj svetlucavoj igri;
JER
drugačije ne umem reći
da….volim….
JER
to umeju samo
svici
moga mraka…
JUČE, DANAS, SUTRA Srela sam te, juče. Nisi znao. Pitao si me: „Kako si, kako su ti prijatelji, rodbina, posao?“ Srela sam te danas. Nisi primetio, da smo razgovarali . „Dugo sam razmišljao, – kažeš mi, gledajući u izlog- da li me se sećaš?“ Pitaš. A sutra? Sediš na … Настави са читањем “JUČE, DANAS, SUTRA – Branka Zeng”
JUČE, DANAS, SUTRA
Srela sam te, juče.
Nisi znao.
Pitao si me:
„Kako si,
kako su ti prijatelji,
rodbina, posao?“
Srela sam te danas.
Nisi primetio,
da smo razgovarali .
„Dugo sam razmišljao,
– kažeš mi, gledajući u izlog-
da li me se sećaš?“
Pitaš.
A sutra?
Sediš na klupi,
čekaš,
a sreli smo se
juče.
Branka Zeng