Добродошли!
bacila sam stih presudila sebi divno ti veče krasoto bola licem prema podu spalila sam ruke pomislila glasno nadmena si grešna mesec me odgurnu na meni je očaj u reči beskraja veni kako hoćeš
bacila sam stih
presudila sebi
divno ti veče
krasoto bola
licem prema podu
spalila sam ruke
pomislila glasno
nadmena si grešna
mesec me odgurnu
na meni je očaj
u reči beskraja
veni kako hoćeš
Ljubavi moja, sinoć sam te ponovo sanjao! Bili smo mladi i čisti: poput pupoljka ruže, jutarnje rose… Smijali smo se srećni, srce mi je poludjelo, najmilija moja… Dodirnuo sam ti nemirnu kosu, dotakao te nježno po licu… a ti mila, ti si me pogledala najljepšim očima na svijetu… pogledala izvorom prepunim tajni…izvorom beskrajne ljubavi… … … Настави са читањем “PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI (3)- O.KLIČIĆ”
Ljubavi moja, sinoć sam te ponovo sanjao!
Bili smo mladi i čisti: poput pupoljka ruže, jutarnje rose…
Smijali smo se srećni, srce mi je poludjelo, najmilija moja…
Dodirnuo sam ti nemirnu kosu, dotakao te nježno po licu…
a ti mila, ti si me pogledala najljepšim očima na svijetu…
pogledala izvorom prepunim tajni…izvorom beskrajne ljubavi…
…
Prva ljubavi moja, sinoć si me ljubila nježno!
ljubila si me i govorila: – Mili moj!!!
Snažno si me privila uz grudi… a ja sam zadrhtao…
I, rekla si mi: da mi imamo djecu…imamo kćerku…
rekla si mi da nas ništa ne može rastaviti…
tada sam zaplakao i u suzama se probudio!
…
Najdraža moja, san mi više nije dolazio!
Bdio sam sa nama, Bogu se molio… molio…
molio sam se za tvoje zdravlje, za osmijeh tvoj…
pozvao sam Ga da svjedoči mojim osjećajima prema tebi!
Molio Ga da nas zaštiti i čuva…
molio za još jednu priliku naše ljubavi…
prvi čin noću se oblaci suzama natope zorom im dodam bokal da ga pune a onda im brišem oči snohvatice koje mi krišom ubace u pesmu drugi čin svaka im je drama pregledna i duga ne spuštam zavesu posle prvog čina o odano pazim da se ne primeti kako su mi usne dugom ucveljene epilog … Настави са читањем “Drama – Marina Adamović”
prvi čin
noću se oblaci suzama natope
zorom im dodam bokal da ga pune
a onda im brišem oči snohvatice
koje mi krišom ubace u pesmu
drugi čin
svaka im je drama pregledna i duga
ne spuštam zavesu posle prvog čina
o odano pazim da se ne primeti
kako su mi usne dugom ucveljene
epilog
samo na sekund posle ove pesme
pobuni se druga a za njom i treća
osetim vrelinu zablistale mrlje
i tako krene povratak bez puta
Jedina moja, oprosti mi što Te ovako zovem i ovako se obraćam… Tako Te i jedino poznajem, ne mogu…ne znam… ne poznajem drugo ime za Tebe… Znam da nemam na to pravo, bar ne na ono MOJA… Znam i da će ovo pismo ostati nijemo i bez odgovora, nemam prava ni pomisliti, da ćeš ga … Настави са читањем “PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI (2)-O.KLIČIĆ”
Jedina moja, oprosti mi što Te ovako zovem i ovako se obraćam…
Tako Te i jedino poznajem, ne mogu…ne znam…
ne poznajem drugo ime za Tebe…
Znam da nemam na to pravo, bar ne na ono MOJA…
Znam i da će ovo pismo ostati nijemo i bez odgovora,
nemam prava ni pomisliti, da ćeš ga pročitati…
…
Jedina moja, pišem ti jer ne mogu a da ti ne pišem…
pišem ti jer sam stalno obuzet s tobom!
Pišem ti jer u tebi vidim sve oko sebe, vidim proljeće…
dugine boje, sunce, mjesec i zvijezde, prve ljubičice…
vidim nasmijane ljude, veselu djecu…
u tebi vidim ptice, bijele oblake i smaragdnu rijeku…
…
Jedina moja, da li si i ti jednom voljela?
Ako jesi, onda poznaješ ljude kao što sam ja…
poznaješ ih kao vlastitu sebe…poznaješ ih u dušu,
stari ste znanci – vi niste jedina, nepoznati!
Mi se, jedina moja, poznajemo po ljubavi…
poznajete po sreći i bolu…po nemogućoj ljubavi…
* Usnice me jedne čikaju i mame k’o dolina reku, da se uz nju svije; kako li se miču čuvajuć’ se za me’, iscrtane, tihe, kao da ih nije. * Avaj, reči školjki, to su reči njine, biserja kad nižu u laguni mekoj; ah, kako li sniju sred morske dubine sunđeraste, mile u tuđini nekoj. … Настави са читањем “ČEŽNJA……………………….A.M.”
*
Usnice me jedne čikaju i mame
k’o dolina reku, da se uz nju svije;
kako li se miču čuvajuć’ se za me’,
iscrtane, tihe, kao da ih nije.
*
Avaj, reči školjki, to su reči njine,
biserja kad nižu u laguni mekoj;
ah, kako li sniju sred morske dubine
sunđeraste, mile u tuđini nekoj.
*
Usnicama jednim da sam krotkim plenom,
kao otkos prvi, nevreme mi sprema;
ma, kako li pupe česljajuć’ se senom
izvajane, slasne, kao da ih nema.
24. april.2010.
Plakala sam nad rekom Nisam bila tužna Smo sam na ogledalu Suzama note pisala Skočila sam sa obale Nisam se utopila Samo sam joj sonatu Po školjkama svirala Reka je bila moja Maticu mi je predala Grleći moje zvuke Ušćem je izvor grlila
Plakala sam nad rekom
Nisam bila tužna
Smo sam na ogledalu
Suzama note pisala
Skočila sam sa obale
Nisam se utopila
Samo sam joj sonatu
Po školjkama svirala
Reka je bila moja
Maticu mi je predala
Grleći moje zvuke
Ušćem je izvor grlila
Peko LALIČIĆ U DUŠI MI PESMA U duši mi pesma u pesmi duša ko me ne zna nek’ doživi pesmu ko doživi pesmu upoznaće mene a u meni ona i pesma ona – pesma pesma – ona duša im čista k’o jutro blista dubok im trag
Peko LALIČIĆ
U DUŠI MI PESMA
U duši mi
pesma
u pesmi
duša
ko me ne zna
nek’ doživi pesmu
ko doživi pesmu
upoznaće mene
a u meni
ona i pesma
ona – pesma
pesma – ona
duša im čista
k’o jutro blista
dubok im trag
Kako sagraditi kulu od reči ? Teško…Teško…Teško… Gradeći je, Ja padoh totemu u zube. Kako zakrpiti rascepane misli? Teško…Teško…Još teže… Ližući ih, Obnevideh od uboda komete. Ona me svetlećim trnom prenu: “Pazi, ti nisi sama, ima vas bezbroj– Gradićete kulu kobno osenčenu Nespokoj govori vašim jezikom…“ Da Slažem se Tvoja sam, mistična kometo!
Kako sagraditi kulu od reči ?
Teško…Teško…Teško…
Gradeći je,
Ja padoh totemu u zube.
Kako zakrpiti rascepane misli?
Teško…Teško…Još teže…
Ližući ih,
Obnevideh od uboda komete.
Ona me svetlećim trnom prenu:
“Pazi, ti nisi sama, ima vas bezbroj–
Gradićete kulu kobno osenčenu
Nespokoj govori vašim jezikom…“
Da
Slažem se
Tvoja sam, mistična kometo!
U Kišnim kapima crtam ti lik Beležim slike dodirom Umivam lice tvojim crtama Urezanim sećanjima brišem Setu kojom se pokrivam Kao maskom krijem tugu Osmehom i tražim sebe U Suncu koje se probija Kao oko koje me vodi Negde u slici naslikanoj Želji dalekoj kao duga Nedostižna i neopipljiva Dodirom tek osećam Da postojim kao … Настави са читањем “U – Branka Zeng”
U
Kišnim kapima crtam ti lik
Beležim slike dodirom
Umivam lice tvojim crtama
Urezanim sećanjima brišem
Setu kojom se pokrivam
Kao maskom krijem tugu
Osmehom i tražim sebe
U
Suncu koje se probija
Kao oko koje me vodi
Negde u slici naslikanoj
Želji dalekoj kao duga
Nedostižna i neopipljiva
Dodirom tek osećam
Da postojim kao deo
Tvog lika kojim beležim
U
Kapima kiše bezbroj
Slika rođenih da bi ti
Živeo kao sećanje
Života i trajanja.
BranaZ – Branka Zeng