Instancija – Ana Kljajic

Uljudno si stajala danima i mesecima pred kapijom oronulog zamka sa pozlacenim olucima paucinu da skines da isteras muk. K`o da si vekovima pohotno krala vreme da l` tudje il` moje nevazno je ali jesi krala si… Da l` ima vise vas ili si jedna mnogostruka? Bila si magla kisa i suza kometa bila si … Настави са читањем “Instancija – Ana Kljajic”

Uljudno si stajala

danima i mesecima

pred kapijom

oronulog zamka

sa pozlacenim olucima

paucinu da skines

da isteras muk.

K`o da si vekovima

pohotno krala vreme

da l` tudje il` moje

nevazno je

ali jesi

krala si…

Da l` ima vise vas

ili si jedna mnogostruka?

Bila si magla

kisa i suza

kometa

bila si ti

solja prve kafe

secer i voda

djurdjevak u prolece

i zuti list lipe u jesen

bila si violina

i poguzvana postelja.

Jos uvek si sve

jedino meni ama bas nista!

Ostani pred kapijom

oronulog zamka

sa pozlacenim olucima

paucinu da sanjas.

Пеко Лаличић,Из циклуса ,,ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ”

НОВО НА ВАС ЛИЧИ Нисам за ОВО а ни за ОНО ОВО нема лице ОНО ни на шта не личи ОВО не нуди вајду ОНО превршило меру ОВО не стиже ОНО нестаје основа им заједничка исто им беспуће смисао им бесмисао вид црна мисао нудим ВАШЕ нудим НОВО на вас личи на вас НОВЕ Пеко … Настави са читањем “Пеко Лаличић,Из циклуса ,,ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ””



НОВО НА ВАС ЛИЧИ

Нисам за ОВО
а ни за ОНО

ОВО нема лице
ОНО ни на шта не личи

ОВО не нуди вајду
ОНО превршило меру

ОВО не стиже
ОНО нестаје

основа им заједничка
исто им беспуће

смисао им бесмисао
вид црна мисао

нудим ВАШЕ
нудим НОВО

на вас личи
на вас НОВЕ

Пеко ЛАЛИЧИЋ

БОЖУР~ Никола Гигић

БОЖУР Цвет  што расте из неба, кроз поље цвили Kрвљу јунака зачет мачем прободен што вечно живи Кап црвена што му стабло струже Усијане латице свемиром круже У шуми празној без претка и прапочетка Из тамне круне полуделог цвета израста торањ Новог и старог света. Аутор:Никола  Гигић

БОЖУР

Цвет  што расте из неба, кроз поље цвили

Kрвљу јунака зачет мачем прободен што вечно живи

Кап црвена што му стабло струже

Усијане латице свемиром круже

У шуми празној без претка и прапочетка

Из тамне круне полуделог цвета израста торањ

Новог и старог света.

Аутор:Никола  Гигић

Bezimenost — Marina Adamović

zakucala je lagano otvorila sam ušla je doterana kao privlačna ideja ponudila sam je šaputanjem i ponoćnom pesmom ad hoc za njom je ušlo puno titravih mrava crva u galopu i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom izvini ko si ti odjek je množio ti ti ti vrata su spolja bila zaključana

zakucala je lagano

otvorila sam

ušla je doterana kao privlačna ideja

ponudila sam je šaputanjem

i ponoćnom pesmom ad hoc

za njom je ušlo puno titravih mrava

crva u galopu

i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom

izvini ko si ti

odjek je množio

ti ti ti

vrata su spolja bila zaključana

ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА~Никола Гигић

ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА Ка сунцу нечујни се облак вину Глас му још звони,босиљак носи Лежећи хода,главом окренут ка небу Слово што прашта додирну висину Крстача златна у звезду се стапа Врачар се цео са њом пење, Крај зида порте на поду штап и скромна капа За кваку вечну хвата се сам Сва врата ка … Настави са читањем “ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА~Никола Гигић”

ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА

Ка сунцу нечујни се облак вину

Глас му још звони,босиљак носи

Лежећи хода,главом окренут ка небу

Слово што прашта додирну висину

Крстача златна у звезду се стапа

Врачар се цео са њом пење,

Крај зида порте на поду штап и скромна капа

За кваку вечну хвата се сам

Сва врата ка једном отвору воде

Свевишњи лампу пали ,

Аутор:НИКОЛА ГИГИЋ

255 – Dejan Perić

zemlja je noćas tiha dok me ona grli moje uši su pune suza zemlja je noćas spremna i znam da je vreme da krenem sve je tu svaka reč i svaki pokret svaka slika sve je sa mnom zemlja je noćas tiha

zemlja je noćas tiha
dok me ona grli
moje uši su pune suza
zemlja je noćas spremna
i znam da je vreme da krenem
sve je tu
svaka reč i svaki pokret
svaka slika
sve je sa mnom
zemlja je noćas tiha

Ja — Marina Adamović

sedim u parku na praznoj klupi uskoro će kiša ili zemljotres svejedno je kad priroda može da bira i ja bih gledam starca koji me prstom zove prilazim ali on gleda u psa koji liže pogubne rane i pokazuje mu gde ima više krvi osećam kako moja kape psu niz njušku starac i pas su … Настави са читањем “Ja — Marina Adamović”

sedim u parku na praznoj klupi

uskoro će kiša ili zemljotres

svejedno je

kad priroda može da bira

i ja bih

gledam starca koji me prstom zove

prilazim

ali

on gleda u psa koji liže pogubne rane

i

pokazuje mu gde ima više krvi

osećam kako moja kape psu niz njušku

starac i pas su sedeli na mojoj klupi

ja sam lizala prostrel u duši

NEREČENO- AM

Čudance moje, oktobra  ovog, više no ijednog do sada, nada se usidrila u čađ i smolu dobujući…dolaziš…dolaziš….. Cerekavo čudo moje, jeseni ove, kao nijedne do sada, život se ugnezdio  u rebra i misli šapućući……goniš…goniš… Čudovišna silo moja, starosti ove, poput  nijedne do sada, usudi se probudili  iz kome i snega grmeći……tu si….tu si….. Nerecivo čudo … Настави са читањем “NEREČENO- AM”

Čudance moje,

oktobra  ovog,

više no ijednog do sada,

nada se usidrila u čađ i smolu

dobujući…dolaziš…dolaziš…..

Cerekavo čudo moje,

jeseni ove,

kao nijedne do sada,

život se ugnezdio  u rebra i misli

šapućući……goniš…goniš…

Čudovišna silo moja,

starosti ove,

poput  nijedne do sada,

usudi se probudili  iz kome i snega

grmeći……tu si….tu si…..

Nerecivo čudo moje,

pesništva ovog,

kao nijednog do sada,

golotinja se svila u juče i sutra

razdirući…….da te nije……da te nije……

Čudance moje,

pijanstva ovog,

više no ijednog do sada,

gladi su  se usekle u tkiva i  mleka

dobujući…….dolaziš….dolaziš……