Добродошли!
PEJZAŽ U SUMRAK Crveno svetlo na zapadu, ustreptali vazduh pred kišu, dok šetam obalom močvare. Vodi se čudni rat, osvajaju guske svet, pijavice beže u mulj. Odjednom lovac sa sačmarom naruši mir. Pucanj u prazno. Odleteše guske i lišće. Crveno svetlo na zapadu, koraci spori obalom močvare. Svet ide svojim putem. (C) Ljubodrag Obradović P.S. … Настави са читањем “PEJZAŽ U SUMRAK – Ljubodrag Obradović”
Vodi se čudni rat,
osvajaju guske svet,
pijavice beže u mulj.
Odjednom lovac sa sačmarom
naruši mir. Pucanj u prazno.
Odleteše guske i lišće.
Crveno svetlo na zapadu,
koraci spori obalom močvare.
Svet ide svojim putem.
(C) Ljubodrag Obradović
P.S. Pesma iz knjige
*Tvoje ćutanje mi govori*
nisam varovala ali šta to kome znači… … pustinjom za prognane oči hodala sam .. čula kako hodam … hod je bio između redova ispod tame … iznad i u mraku saplete se titrav dan u mozgu krenula sam jadna prema njemu! najednom se stvorio belutak preneražen od zlehude sreće jao majko jao crni snovi … Настави са читањем “Put — Marina Adamović”
nisam varovala ali šta to kome znači…
…
pustinjom za prognane oči
hodala sam .. čula kako hodam
…
hod je bio između redova
ispod tame … iznad i u mraku
saplete se titrav dan u mozgu
krenula sam jadna prema njemu!
najednom se stvorio belutak
preneražen od zlehude sreće
jao majko
jao crni snovi
on osvetli opšte pomračenje
crni bezdan uma na raskršću
pričam ti o noćima koje ne spavaju o jutrima koja rasprostiru dan pričam ti o očima koje sve to znaju i crtaju u smolu pretočeni svet pričam ti o putu kroz stakleni život a reči ostaju u ustima … plaše se da ne slome njegov ram od kristala zato … tiho… tiho… pogledaj u nebo … Настави са читањем “Bez reči — Marina Adamović”
pričam ti o noćima koje ne spavaju
o jutrima koja rasprostiru dan
pričam ti o očima koje sve to znaju
i crtaju u smolu pretočeni svet
pričam ti o putu kroz stakleni život
a reči ostaju u ustima … plaše se
da ne slome njegov ram od kristala
zato … tiho… tiho… pogledaj u nebo … tu sam i ja… ćuti
Пеко Лаличић ДА БЕЛУТАК ПРОЗБОРИ Изађох из себе преполовљену да видам душу лек да јој нађем да приздрави да очитави у трезан дан закорачи у твоје ноћи преноћи врела да оснажи светлошћу потекне бољку обистини да јој ватра не буде изговор вода луди сан а ти омча око врата на длан ти ставих обе половине … Настави са читањем “Пеко Лаличић, ДА БЕЛУТАК ПРОЗБОРИ”
Пеко Лаличић
ДА БЕЛУТАК ПРОЗБОРИ
Изађох
из себе
преполовљену
да видам душу
лек да јој нађем
да приздрави
да очитави
у трезан дан закорачи
у твоје ноћи преноћи
врела да оснажи
светлошћу потекне
бољку обистини
да јој ватра не буде изговор
вода луди сан
а ти омча око врата
на длан ти ставих
обе половине
ти једну у дан унесе
другу у ноћ
поведе
па сада у мени
песму будиш
и тераш ме
да ломним кораком
обијам капије несна
док се она поново
не огрне белином
и укорени у ватри
да белутак у мени
прозбори
твоје име
rekao je jedina sam koju prati i razume najsvetliji lik sam u koji bi sebe utopio rekao je da me čeka danima na istom mestu dotakne me i ostavi bar par reči o lepoti u plamenu da to mi je poverio najtopliji najsjajniji zrak Meseca na usnulom staklu
rekao je
jedina sam koju prati i razume
najsvetliji lik sam u koji bi sebe utopio
rekao je da me čeka danima na istom mestu
dotakne me
i ostavi bar par reči
o lepoti u plamenu
da
to mi je poverio
najtopliji
najsjajniji
zrak Meseca na usnulom staklu
Pesma sve guta Trenutcima nespokoja, Vetrovi sibaju- lome se, S puta ne pomeraj se. Sanjari zude trazeci ljubav Svitanju jutra se klanjaju… Srce, kada voli i zudi, Silama se suprostavi, Toplo i umilno zubori. Gnezde se zvezde u ocima Medena ih rosa umiva, Vazdusne daljine nestaju. Pesnicka pesma caruje.
Pesma sve guta
Trenutcima nespokoja,
Vetrovi sibaju- lome se,
S puta ne pomeraj se.
Sanjari zude trazeci ljubav
Svitanju jutra se klanjaju…
Srce, kada voli i zudi,
Silama se suprostavi,
Toplo i umilno zubori.
Gnezde se zvezde u ocima
Medena ih rosa umiva,
Vazdusne daljine nestaju.
Pesnicka pesma caruje.
Tisina povraca, Dok se noc cepa… Zbraja se Iseckana magla U niti konca.
Tisina povraca,
Dok se noc cepa…
Zbraja se
Iseckana magla
U niti konca.
Na zivoj veverici, Voda je ispecena, Vetar kucu pravi, Mraz ce… Oblak pogledajte Iz senke iskacu krila.
Na zivoj veverici,
Voda je ispecena,
Vetar kucu pravi,
Mraz ce…
Oblak pogledajte
Iz senke iskacu krila.
ОНИ СУ Они су ми посекли стари багрем и бор Они су од моје краве направили ципеле и торбу Они су ми ноћас испразнили тор Они су нам префарбали воз,померили пругу Они су нам искапили реку Они су нам продубили снег Они су нам запалили смреку Они су нам прокопали брег Они су нам поставили … Настави са читањем “ОНИ СУ~Никола Гигић”
ОНИ СУ
Они су ми посекли стари багрем и бор
Они су од моје краве направили ципеле и торбу
Они су ми ноћас испразнили тор
Они су нам префарбали воз,померили пругу
Они су нам искапили реку
Они су нам продубили снег
Они су нам запалили смреку
Они су нам прокопали брег
Они су нам поставили жице
Они су нам загадили град
Они су нам наборали лице
Они су нам заузели хлад
Аутор:Никола Гигић
Хвостанска земља ( Метохији) Тамо,где куће немају праг Кроз срушен темељ и кров Из пода ниче пратрава и глог Taмо,где мртво дрхти звоно кости предака наших померају дом Тамо где сваки грумен је душа Хвостанске земље звук Распукла плоча,рањено слово Прастари јаук Аутор:Никола Гигић
( Метохији)
Тамо,где куће немају праг
Кроз срушен темељ и кров
Из пода ниче пратрава и глог
Taмо,где мртво дрхти звоно
кости предака наших померају дом
Тамо где сваки грумен је душа
Хвостанске земље звук
Распукла плоча,рањено слово
Прастари јаук
Аутор:Никола Гигић