НАИТИЈА ПАМЋЕЊА – Мирослав Мирко Стојадиновић

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…



НАИТИЈА ПАМЋЕЊА 


Н  Наитија (приспеће) наде поново навиру
А  Аспиду крваву скинимо са Бога
И  Источник (извор) је свети луча на извиру
Т  Теготу (терет) носити погребења (умирање) свога. 

И  Ини (други) су нам многигортан (грло) угибали (убијали)
Ј  Једовити (отрован) језик, медоточан (слаткоречив) њима
Е  Есап(трговина) не хтедосмо, бран(рат)смо изабрали
П  Печал(туга) несме бити судба будуштима. 

А  Аратос (проклет) је свакоко хесапа (трговину) тражи
М  Медоточна устахак(наплату) крваву жели
Ћ  Ћурак преврнути курјака ластивог(ђавољег) 

Е  Егзимен(испит) је тежак, сами смо то хтели
Њ  Њихов мач крвави јоште крви тражи
А  Алтар(олтар) свој желимо, да нас крст оснажи 

1.      Н 

Наитија наде поново навиру
Да утаба следе(траг) нашег постојања
Сервијскоме(српском) роду поново извиру
Од пређашњих наших света завештања. 

Обзорја су наша луче нам потоњих
Обзорују груду, јер грунт нам је свети
Овде ми смо сами а много је њиних
Безделник(зликовац) нам хоће житије отети 

Неће нама дати едемског (рајско) босиља
Но крваву земљу, крваве божуре
И трнови венац , не венац од смиља. 

Отимаће нама док крвца навире
Истерајмо звери са нашег брлога
Аспиду крваву скинимо са Бога.

2.     А 

Аспиду крваву скинимо са Бога.
Појци са авмона псалма ће воспети(запевати)
Благовон(мирисним) тамјана да сатире злога.
Црном волном(талас) смрти нико да нам прети. 

Глубок(дубок) горест(бол) откинуте душе
Крвави се следи(траг) злохотника(злога) вуку
А крваве руке све би да угуше
Смрћу узвраћају за пружену руку. 

Злобитељи(клеветник) мирних(светских)и здешних(овдашњи) аспида.
Зобљу ко гаврани очи наше живе
И светиње свете док се срце кида 

У окове кују и синџире сиве
А конат(рачун) животи наши на увиру.
Источник(извор) је свети луча на извиру.

3.   И 

Источник је свети луча на извиру.
Пресловити(славни) оци као мена стоје
Приклад (пример) ко промисал(провиђење) у срцу навиру
Обастати(опстати) треба јер бранимо своје. 

Нетлен(неиструнуо) божур свети, вековно знамење
Свидетељство(сведочење) наших памтивечним миром
Опстајаше чврсто ко кремен камење
Божури цветаће светом земљом широм. 

Пределом(граница) нам клети откидају душе
Похарчити(учинити харач) метох рођене нам груде
Гортан заомчити па да нас угуше. 

Целителан (лековит) пешкеш(поклон) што нам худи(зли) нуде
Понирљиви(подмукао) самар образ ластивога(лукав)
Теготу носити погребења свога.

4.   Т 

Теготу носити погребења свога.
Парасити(одустати) ми не смемо сада
Колми(колико) пута, умирање и неслога
Злополучје(несрећа) горест(жалост) а спасење нада.
 
Злополучни ишту наше истребљење
У урвину смрти наше виде душе
Сласт и редут(забава) груде, смртно погребење
Маће(мрље) смрти хоће будуште да гуше. 

Нећемо им дати да се смрћу сладе
Сматрати(гледати) не смемо зверонамернијих
Потоњи нас наши светим миром каде. 

Муштулук крвави и скудост(сиромаштво) је страних
Узимали пуно, мало су нам дали
Ини су нам многи гортан угибали. 

5.     И 

Ини су нам многи гортан угибали.
Чувствителан(осећајан) странац шејтан једовити(отрован)
Шчастије(срећа) нам нису по рођењу дали
Но образ потоњих, треба одбранити. 

Чирак нам је траг што собом носимо
А чест(част) умирање за светога рода
Человекољубно ми се приносимо
А они нам мачем кидају порода. 

Пружену би руку ини да посеку
И крваву рану, срцу да отворе
А њихове душе, без душе патворе. 

Худом(рђав) хоћеш бити, па зашто злотворе
Худости(зло) је храна нама, вековима
Једовити језик медоточан њима.

6.     Ј 

Једовити језик медоточан њима.
Хитрост(лукавство) је хесап(пазар) а хак(награда)фиргаз клети
Умиљен(дирнут) ластиви унка(хумка) будуштима
Ластиви триода(књига црквених песама) неће пожелети. 

Солдат(војник) ластивога злополучје(зло) вражда(непријатељ
Сугуб(двострук) аршин мирних, следствује(последица) скорбости(жалости)
Да бистрика нема но крвава дажда(киша)
Кончина живота, у гортрану ости. 

Преласан(заводљив) је језик прелашт(превара) медоточних
Згадан(гадан) аир(ваздух), метох свети загадио
Прокаженим(кужним) хоће мошти мироточних. 

Питије(пиће) краво, нерод изродио
Пленије(отимање) је груде, све су позобали
Есап не хтедосмо, бран смо изабрали. 

7.     Е 

Есап не хтедосмо, бран смо изабрали.
Лекарство(лек) нам није, кротко(благо) мечтаније(сањарење)
Образ(слика) безделника(зликовац) нису нама дали
Престављење браном, не отмештеније(освета) 

Икона(слика) пређашњих, пут нам опредељен(утврђен)
Ответ(одговор) патерика(живот св. Отаца) осијање наше
Рождеством нам нашим, крст свети додељен
Одбранити метох, у нас узидаше. 

Светотатство вражда(непријатељ) редут(забава)злобитеља
Само звоми,(звани) чивитом нас крви боје
Будуштима нашим крвава пештеља(пећина). 

Част(део) нам откидају, гуше неспокоје
Међ зверима није, нит ће побратима
Печал не сме бити судба будуштима. 

8.      П

Печал не сме бити судба будуштима
Ко по Јеванђељу драгога нам Бога
Нечислими(небројено) пута, смрти потоњима
Ујазвљени(рањени) они у гроба црнога. 

Удрученом(пригњеченом) гортан, аира не даје
Ујазвљеној(рањен) души, погребење срца
Хидра у злочину, никад се не каје
Утишит(утешити) се неће док нам срце грца. 

Плачуште су очи, нашим потоњима
Ни злак(трава) се не роси, божур не мирише
Горест(горак) укус дели(махнитих), крвавим зверима

Вред(штета) су житија и грунт што убише
Принуждени хесап, погребењем тажи
Аратос је свако ко хесапа тражи. 

9.     А 

Аратос је свако ко хесапа тражи.
Неусихајем(непресушан) извор, даје нам наду
Заборав никагда да душу утажи
Јеже(када) једовити, јуност нашу краду. 

Јуност кад позобљу не остаје ништа
И Божанске дворе када нам разоре
Остају нам само крвава бојишта
Седалишту(седиште) своме, не дамо
покора.

 
Пречуствоват(служити) нећемо, сада ластивога
Ни здешним(овдашњи) ластивим, што коната траже
Мзду(неправда) да трпимо за живота свога. 

Конат не постоји, погребење драже
Судбу смо потоњих сами пожелели
Медоточна уста хак крваву жели. 

10.  М 

Медоточна уста хак крваву жели.
Безсловесни(неразумни) благовести, донети неће
Бир(намет) крвави, злобитељи пожелели
У хесапу будуштима нема среће. 

Зловон злобитељ, душе издиханије (издисај)
Разлучити морамо злога од порода
Сарај(двор) је ластивом наше униније(туга)
Отргнути вражда од светога рода.

А потоњи свети ишту дејаније(дело)
Богоподни(слични Богу) оци аманет су свети
Моленија њина, наше је битије. 

Свога алкорана(куран) неће пожелети
Другољубна(приатељска) звер, ћуд је зверонаравног
Ћурак преврнути курјака ластивог. 

11.  Ћ

Ћурак преврнути курјака ластивог.
У тору ће и и сит, овце да закоље
Возљубљени(драг,мио) вуку, лест је дрезновеног(дрзак)
Уз молитву свету и свануће боље.

Мужество(подвиг) надежди(нада), осијање рода
Мними(тобожњи) благодетељ(добротвор) горест погибелна
Наравнога(морални) вука, крвава порода
Незлобије(доброта) ластивом, недуг(болест) будуштелна. 

Пригрлићеш брата, али не урода
Пашчад домаћинска, не закољу стадо
Љупконараван(добре ћуди) је од светога рода.

Крвав пут је нама а луча слобода
Уви(јао) браћо удручени(пригњечен), дал смо хтели
Егзимен је тежак, сами смо желели. 

12.  Е
 
Егзимен је тежак, сами смо желели.
Егзимен нам пишу крвожедне звери
Отровни пауци, смртну мрежу плели
Сачувати морамо, свете нам двери. 

Отворене двери на нашим грудима
Зацељење рана ујазвљене груде
Продубити нове, не смемо суштима(будућим)
Са огњишта наших отерајмо худе. 

Чест(част) је сраженије(борба), прошедшим је завет
Завет ко аманет испуњење душе
Светом земљом цветаће, божура нам цвет. 

Не дају нам клети, у крви нас гуше
Ал њихова зверства срце нам оснажи
Њихов мач крвави јоште крви тражи. 

13.  Њ
 
Њихов мач крвави, јоште крви тражи
И црног покрова, преко нашег гроба
Унка без знамења, крсту светом тажи
Подобије(сличност) звери, крвава сподоба. 

Сакати нам крста и кује синџире
Охоту(воља) нам неће моћи да окују
Парасит(одустајање) нећемо, док крвца навире
Крик наш мужествени, звери ће да чују. 

Неће бити више нашег молчанија(ћутања)
И нећемо дати више да нас кољу
Удручени(пригњечени) никад, доста унинија(туга).
 
За трапезом светом утримо зловољу
Звон са звонара, све боли нам блажи
Алтар свој желимо да нас крст оснажи. 

14.    

Алтар свој желимо да нас крст оснажи.
Грудом и метохом, осијаће свеће
Рођења радости, нашу бол ублажи
У времена здешна, никакве несреће. 

У времена здешна, узмимо нафору
И вино Господње за причешће свето
У црквама светим, у братском сабору
Повратимо метох и све нам отето.

Нек се са авмона Јеванђеље чује
Кандило да кади будуштег нам рода
Из свих светих двора, певанија брује. 

Божур да нам кити, новога порода
Нова погребења кад Господ затражи
Алтар свој желимо да нас крст оснажи.

© Мирослав Мирко Стојадиновић

(Прочитано: 43 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.030 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

2 мишљења на „НАИТИЈА ПАМЋЕЊА – Мирослав Мирко Стојадиновић“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    KADA PROČUTAM OVAKVO NESTO POSTIDIM SE SVOJIH PESAMA, JER OVO VREDI VUŠE NEGO CELA ZBIRKA.MOJ NAKLON DO PODA.MALI JE BROJ PESNIKA KOJI NEŠTO OVAKVO MOGU NAPISATI.RESPEKT.

  2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Све похвале. За овако квалитетну песму вреди се „ помучити”, а после тога уживати у својој „муци”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif