ОСМЕСИ… И…
На лицу осмех, у срцу жар,
дуго одвојени корачамо.
У новим почецима је чар
и ми од те ватре дрхтимо.
Ја драга варам себе,
ти своја осећања.
Од љубави ми смо далеко,
а жеља у срцима одзвања.
И онда поврљамо траву,
откривајући све тајне тела,
а сутра, окренућеш главу,
као да ме никад ниси видела.
У твом погледу биће спокој,
у гласу чудна сета,
баш ко да си завирила дубоко,
у све најслађе тајне света.
Сувише си душо горда
и увек ти, све најбоље знаш.
За свакога си добра,
ти сваком увек све даш.
Осмеси… И лагање…
Корачамо одвојени…
Ваздух мирише на страдање.
Ми смо само немиром задојени.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 20 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.313 пута)