У МОЈОЈ ДУШИ МРАК
Седим у кући, тужан и занесен
Напољу је прoлeће, пролази зима
Седим у кући, а у срцу бол
Мој једини друг постао је алкохол…
Зстворен прозор, рoлeтне на дну
Унутра загушљиво, у души смрад
Угашено светло и тотални мрак
За живот ја сам постао гад…
Сунце греје, и леп је дан
А мој је живот тако досадан
У њему само потпуна тмина
Лепо време, а код мене помрачина…
Не видим ништа, јер тамно је све
Иако је напољу сунце и прoлeће
У мојој души лију хладне кише
Срећа мене не воли више.
© Мишко Плочић
(Прочитано: 56 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.002 пута)