БАХУ
Доста је било лутања,
свет је делић небеса.
Доста је било ћутања,
пропада ко верује у чудеса.
Доста је било пијаних стања,
седења у диму са друштвом.
Пораз се сад ноћу сања,
страх долази са искуством.
Доста је било глупих речи,
брбљања и падања у транс.
Све око нас одавно се врти
и ко зна где и да ли постоји спас?
Доста је било миловања,
песама и романтичних шетњи.
Доста је било лажних снебивања
у сумрак, топао летњи.
Доста је било загрљаја.
Сад је напољу лед.
Доста је било лажног сјаја,
време је да се уведе ред.
Доста је било свачег…
Мириси будући заносни су…
И неће бити од мене јачег,
кад већ сутра пођем у будућност ту.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 21 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 474.652 пута)