Ж И В О Т
Не бежи звездо
са звезданог пута,
само ме чувај у срцу,
колико год олуја дошло,
колико год била забринута.
Немој ми завирити у душу,
историја је
склупчана у њој.
А веру,
преносим на избоченим
и оштрим хридинама
са љубављу која
превазилази
језике анђела.
Ах, нејасне
мисли бистрим
борбом у
сутоне снене
док садашњост шиба и тебе и мене.
Чистота, јединство
долазе од наших дела,
а витештво, херојство,
отпор туђину,
од срца чедна.
Све сцене овог прoлeћа,
савићу испод скута Видовдана,
да ме сећа Домовине,
Косовског боја, Цара Лазара
и великог патриотизма.
© Латинка Ђорђевић,
25.05.2021. године, Цирих
(Прочитано: 46 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.093 пута)