Uspavana soba na plesan miriše
još kazaljka sata remeti tišinu
pijana mi duša jedva čujno diše
jer je davno kleta ogrezla u vinu
Na prozoru svila od magle se vije
dok sen tame luta po zidini snenoj
još u duši vrišti što umrlo nije
prah ljubavi u čežnji davno izgubljenoj
Na dnu čaše drema kao da me čeka
zla istina kleta puna divljih čara
kao da još traži u meni čoveka
milo ljudsko biće što život ne vara
A u čaši vina gde se senke roje
gde ranjena duša u spokoju leži
gde se slatke laži istine ne boje
tamo gde još duša od stvarnosti beži.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
15.11.2025g.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.044.063 пута)
