НЕЋУ ДРАГИ ДА ТЕ ЛАЖЕМ
Док Морава тихо тече,
на врбаке пада вече,
мој ми драги нешто рече.
“Сећаш ли се моја мила
кад’ си овде нешто снила?
Уснила си да си вила
плаве косе као свила,
ал’ те киша пробудила?”
“Мој драгане лепи, мио,
то си драги само снио.
Јесам драги млада била,
али нисам вилу снила!
Сањала сам твог другара,
који има прегршт пара.
Много воли он да шара,
сваку жену увек вара,
далеко му кућа стара!
Ето драги сад’ ти кажем,
нећу више да те лажем.
Твој ми другар мио био,
па се у сну појавио!”
© Јасмина Димитријевић, Србија
(Прочитано: 76 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.311 пута)
Hvala od srca