НЕКА ДРУГА ВРЕМЕНА
У туђем веку
Међ’ туђим људима
Душа радост хоће
Срећу у грудима.
Ал’ ветрови силни
Бију са свих страна
Сва стабла пуцају
Остаће без грана.
Где су оно застала
Времена нам лепа, мила
Зашто сада младунцима
У повоју секу крила.
А она би да порасту
Да полете у висине
Да погледом помилују
Реке, поља и долине.
И да знају међа где је
По сунчевом сјајном зраку
Да везане очи могу
Кућу наћи и по мраку.
Ни времена ова друга
Не сломише жеље, хтења
Да слободно расту, живе
Наша нова поколења.
Само видим остаје им
Тешко доба, тешка борба
Да ко људи с чашћу живе
Од туђина зулумћара
Сачувају образ, њиве..
Драгојло Јовић
(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.270 пута)
Хвала и поздрав пријатељи драги.