
АПСУРДНОСТ
Ко је близак,
далеко је.
Што је оку облак цео,
то је Сунцу камен врео.
СМИСАО ЈЕ РАЊЕН
Предамном се рађа другчи један свет,
у којем људи прикривају навике,
зла лепота се види на сваком кораку,
гази ме нежност,
у пустињи старости, пишем песму о води.
Сличности све више, разлика све мање,
како живети без имена,
како умрети без времена ?
МОГУЋЕ
Јавио се славуј у глуви мук,
чудан је разлог, а не звук,
зашто се јавио, ајде га знај,
можда је и он, у времену овом,
тужан изгубио везу са собом?
А можда га мучи несаница,
па ријеши да постане ноћна птица.
У сваком случају, сумњу не буди
и славуји страдају ко добри људи.
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 107 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.074 пута)
Једно мишљење на АПСУРДНОСТ – Андреја Ђ. Врањеш