У тихој молитви стадох пред светињом,
врата од срца отворих широм, док оно грца.
Грешна ли рука што граби,
чистоћу из душа чисте,
ал’ моје мисли увек су исте!
Блажена мати, Богородице мила,
Свећо неугасива; Божја сила!
Неугасива у молитвама гориш,
Ја погнуте главе пред тобом се молим.
Да причест ово тело моје,
охрабри снагом новом.
Ту љубав што примих Божју,
око окупано ми светлошћу том,
приближих молитвама Богу свом.
И видех блажена мати,
како ми душу љубав умива
и стаје време и стају сати,
само се Божја љубав снива.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
