Kada dođe časak da ja trebam mreti
dok u oku trepti kleti život ceo
sa usana lednih sudbinu ću kleti
što mi uze dušu i života deo
I vreme što prođe preko moje glave
kao bistra voda što kroz dušu teče
utopi mi htenja i radosti prave
pa u duši prazni dolapi sad ječe
Kao sedi starac u duševnoj bedi
tupo zurim, nemo u ledene bove
čekam južni vetar da more odledi
da brodovi moji ponovo zaplove
Ka božijoj porti dok mi duša vrvi
ostaće zanavek malo sreće žedna
dok mi crna zemlja grešne kosti mrvi
proklinjaće sudbu moja usta ledna.
autor
Jovica N. Đorđević
29.03.2025g.
(Прочитано: 100 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.282 пута)
