Песничка пловидба
Широком пучи, мирним морем пловље,
реч из срца мога, која се отисну,
да таласом моћи ваздиже све словље,
до самих свода, стиха који блисну.
Да у блеску таквом, удари у прами,
приказујући пловне ток`е мојих стреми,
световних строфа што живљу у нами,
заспалих ко ларве у песничкој дрем`и.
Без страха од буђења немани дубина,
обличја од стварности којих пером њекам,
без икаквог сазнања свршетка тог чина,
којег занесен у пловидби чекам.
Јер ја нисам овде, већ на мору плавом,
где не требам друго до те мирне струје,
што плимама снова пркосно пред јавом,
златне снове плете, нове риме кује.
© Зоран Танкосић