Добродошли!
Zar opet ko pokošene vlati Samotan u polju biti Nemeti,po sebi gmizati Ko crv da si u dubu skriti. Zar opet pred raskršćem nekim Nepoznatim srcu i oku Stati nemoćan,dok u umu ti Dalekih svetova odjekuju šapati. Zar opet tragati za reči Čiji smisao samo slutiš I malen biti,od zrna ne veći Uplašen ćutnjom puteva … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Zar opet ko pokošene vlati
Samotan u polju biti
Nemeti,po sebi gmizati
Ko crv da si u dubu skriti.
Zar opet pred raskršćem nekim
Nepoznatim srcu i oku
Stati nemoćan,dok u umu ti
Dalekih svetova odjekuju šapati.
Zar opet tragati za reči
Čiji smisao samo slutiš
I malen biti,od zrna ne veći
Uplašen ćutnjom puteva zasutih.
Što šušti svila crna Što uglova tiha seta Ko led-čipka distancom zna da rani To trave mekotom svom:zastani. Što tišina vara Što purpur-ružu ukus suza je sreo I dijamant sjajem što poseca To trepti breza beli veo. Zato što suton je blag A sunce-smrt krije Zato što istih sveća modrih roj Istog srebra bezdan lije.
Što šušti svila crna
Što uglova tiha seta
Ko led-čipka distancom zna da rani
To trave mekotom svom:zastani.
Što tišina vara
Što purpur-ružu ukus suza je sreo
I dijamant sjajem što poseca
To trepti breza beli veo.
Zato što suton je blag
A sunce-smrt krije
Zato što istih sveća modrih roj
Istog srebra bezdan lije.
Kao pseto stojiš pored puta Matoro strašilo koje svima smeta Čekaš sudbinu da te odvede daleko Dalje od ovog varljivog sveta. Zaboravljen,večna sanjalica Za sreću drugih sebe si dao Gledao si nasmejana lica Smejao se i ti da ne bi plakao. Za druge,samo svirač Verni pratilac povorki slavlja Uvek nasmejani pajac Koji sve prašta i … Настави са читањем “Pesma sviraču-Nastić Radenko”
Kao pseto stojiš pored puta
Matoro strašilo koje svima smeta
Čekaš sudbinu da te odvede daleko
Dalje od ovog varljivog sveta.
Zaboravljen,večna sanjalica
Za sreću drugih sebe si dao
Gledao si nasmejana lica
Smejao se i ti da ne bi plakao.
Za druge,samo svirač
Verni pratilac povorki slavlja
Uvek nasmejani pajac
Koji sve prašta i zaboravlja.
A duša tvoja beskrajno čista
Snila je snove dečaka
Snove o sreći,radosti
o svetu nekom van patnji i straha.
Godine prođoše brzo,nepovratno
Drugima doneše vence sreće
Prolaze sada,stranci daleki
I niko starca primetiti neće.
Kad padne veče krenućeš kući
Jedini drug je violina stara
Kroz noć jecaće zvuci
O mladosti,o životu koji vara.
Pođoh u jutro plavo,da osetim tišine dah Ali kao oblak,tišina se razveja u prah. Htedoh do zvezda,da upoznam neba moć Ispružih ruke,ali zvezde se skriše u noć. Siđoh do reke,da se nagledam bistre vode Odraz u oku osta,a reka ka ušću ode. Priđoh ljudima spreman srce da darujem čak Ali kao zloduh dočeka me ledena … Настави са читањем “***Radenko Nastić”
Pođoh u jutro plavo,da osetim tišine dah
Ali kao oblak,tišina se razveja u prah.
Htedoh do zvezda,da upoznam neba moć
Ispružih ruke,ali zvezde se skriše u noć.
Siđoh do reke,da se nagledam bistre vode
Odraz u oku osta,a reka ka ušću ode.
Priđoh ljudima spreman srce da darujem čak
Ali kao zloduh dočeka me ledena studen i mrak.
Poželeh pobeći od svega,ali u meni sve je
Iz bolne potrebe za svetlom rodi se stih ,da me ogreje.
Зором, јутрос, у ајат под кућу међу шушке у стари капути, окучила једна стара кучка три шарени и четири жути. Длаку ги је до пред мрак лизала пол’к, с’ језик да не ги пробуди скивкали су, док нађоше сиску тад ги приви на кучећи груди. Кад кокошке пођоше на спа’ње да се качив на неки … Настави са читањем “Кучка”
Зором, јутрос, у ајат под кућу
међу шушке у стари капути,
окучила једна стара кучка
три шарени и четири жути.
Длаку ги је до пред мрак лизала
пол’к, с’ језик да не ги пробуди
скивкали су, док нађоше сиску
тад ги приви на кучећи груди.
Кад кокошке пођоше на спа’ње
да се качив на неки прут јак
домаћин т’г излегну из кућу
и кучики натрпа у џак.
Кучка је по њега све по траг трчала
стизала га, ко да шпијунира
он кучики с’ џак баци у реку
стару кучку не теше да дира.
Довукла се по црну т’мнину,
измрзла се увукла у шушку,
месец ву се, над кућу, учини
к’о кутренце сас малечку њушку.
Гледала је у звезде на небо
по малечки од жал завивала
Месец се по небо тркаљао
жална се је пред зору успа’ла.
Без глас, она, тако занемела,
по кучики од жалос’ липцала
склопила је тужни псећи очи
б’ш кад једна звезда је паднала.
Kandilo trne.Muk. Usana bledih java pozna I praporaca dalekih zvon I:sutra,nikad,ko zna? I:sve je laž i laska. I dalekog nečeg:izvini. Posle,kroz odškrinute dveri Uđe zrak,ili se čini? I magla vijuć se, Belinom sve obezliči I noć osmehom postidnim I tužno je.I liči,..liči.
Kandilo trne.Muk.
Usana bledih java pozna
I praporaca dalekih zvon
I:sutra,nikad,ko zna?
I:sve je laž i laska.
I dalekog nečeg:izvini.
Posle,kroz odškrinute dveri
Uđe zrak,ili se čini?
I magla vijuć se,
Belinom sve obezliči
I noć osmehom postidnim
I tužno je.I liči,..liči.
U jesen kad zastudene kiše I bledilo na usni trava se javi A veče zaiskri u zenici odbeglih daljina Moliću za poljubac jutara krvavih. I drhtaće modrina otkinuta Odblescima snenih voda O dani!O noći! Ćuti! Ćuti! To neko tuđ pored mene hoda.
U jesen kad zastudene kiše
I bledilo na usni trava se javi
A veče zaiskri u zenici odbeglih daljina
Moliću za poljubac jutara krvavih.
I drhtaće modrina otkinuta
Odblescima snenih voda
O dani!O noći!
Ćuti! Ćuti!
To neko tuđ pored mene hoda.
Sladostrašćem u zore ruj Usne-sužanjstva žig Ravnodušja zvon Oči-beščašća mig. Nebesno-dole Zemaljsko na tron Prezirom golim-jače boli Na dar jednakost-obdarenom. Umesto “da” podmitljivo “ne” (Iskariotski-poljupcem raskid) Tamo-gde sin ocu zver Tamo-gde kit u utrobi Jone.
Sladostrašćem u zore ruj
Usne-sužanjstva žig
Ravnodušja zvon
Oči-beščašća mig.
Nebesno-dole
Zemaljsko na tron
Prezirom golim-jače boli
Na dar jednakost-obdarenom.
Umesto “da” podmitljivo “ne”
(Iskariotski-poljupcem raskid)
Tamo-gde sin ocu zver
Tamo-gde kit u utrobi Jone.
Zbogom grehu razgažen u snegu Sve snegom pokrito! Marina Cvetajeva Avgust tridesetprvi hodnik-trasa Moskvom svojih Nada ne prođe Da li što osvrtati se nije znala? Tako-ko Agara u pustinju Izgnana u osećanja muk. U skamenjenosti sustaloj uzletom poslednjim Ne tu gde je kalendarskih stranica geto Gde bez imena i lica počast nosu Tamo-u modrinu prvu … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Zbogom grehu razgažen u snegu
Sve snegom pokrito!
Marina Cvetajeva
Avgust tridesetprvi hodnik-trasa
Moskvom svojih Nada ne prođe
Da li što osvrtati se nije znala?
Tako-ko Agara u pustinju
Izgnana u osećanja muk.
U skamenjenosti sustaloj uzletom poslednjim
Ne tu gde je kalendarskih stranica geto
Gde bez imena i lica počast nosu
Tamo-u modrinu prvu
Tamo-u prvu jednakost.
Bez štita pod raskršća mač žamorni,Marinka?
Svih odbačenih sestra,
Marinka u odlascima zalutala.
Na nebu zvezda.To sa visina
Rajner Marija ruku ispruženih
Lestvice-Tebi Marina
Svakoga dana saznaš nešto. Naravno, ako si zainteresovan, ako imaš volje, ako si pametan. Ptica je žedna i traži vodu. On je žedam i razmišlja – da li mu je u glavi želja, potreba … Настави са читањем “POETSKA KRATKA PRIČA – NEŠTO NOVO”
Svakoga dana saznaš nešto. 
Naravno, ako si zainteresovan,
ako imaš volje, ako si pametan.
Ptica je žedna i traži vodu.
On je žedam i razmišlja –
da li mu je u glavi želja, potreba
ili nešto stoto.
Ja sam žedna i odlučno odbijam vodu.
Nisam glupa, zainteresovana jesam,
ali naučila sam da sam čovek
koji u svesti kopa lični bunar.
Dakle, ima nečeg u opsadnom stanju besnila.
Eto,, i to sam saznala. I sada?
Okrećem drugu stranu –
živim od plućnih krila i
molim ih da lepršaju do izvora –
čega?
To još nisam shvatila,
a svakako – hoću.
Zovem se tako i tako, r
ođena – tu i tu…
ma , ko se to igra levom stranom
mog puta do gejzira?
kamin(n)gs